Стиче се утисак да долази до повећане нервозе у дијалогу о будућности нашег континента и да је то у доброј мери повезано с тиме што се практична политика пре или касније морала сударити са нерешеним базичним питањима која се тичу дугорочних циљева развоја односа између двају водећих играча на европском простору – Русије и Европске уније
Шеф руске дипломатије је светским лидерима и експертима окупљеним у Минхену предочио: „Гомилање елемената нестабилности и хаоса у економији и политици изазива пепријатне паралелеса развојем догађаја почетком 20. Века и у међуратном периоду. Само, не више у европским него у глобалним оквирима.
ОДНОСИ између Русије и Европске уније примичу се свом својеврсном „моменту истине” – изјавио је министар иностраних послова РФ Сергеј Лавров.
У другом делу свог наступа на Минхенском безбедносном форуму, шеф руске дипломатије је нагласио:
„Стиче се утисак да долази до повећане нервозе у дијалогу о будућности нашег континента и да је то у доброј мери повезано с тиме што се практична политика пре или касније морала сударити са нерешеним базичним питањима која се тичу дугорочних циљева развоја односа између двају водећих играча на европском простору – Русије и Европске уније. Очито је да стање неопредељености на том плану не може да траје вечито”.
„Моменат истине” се приближио – упозорио је Лавров – и указао да то додатно актуелизује договоре постигнуте 28. јануара у Бриселу на самиту ЕУ-Русија.
Према његовим речима, у сфери безбедности и даље постоји „мањак стратешког сагледавања ставри и поверења”.
„У тој сфери никакво да превладамо фобије минуле епохе и тежње да се на ствари гледа кроз призму свој-туђи. У неким земљама је дошло – иако је војна конфронтација на европском континенту постала незамислива – до обнављања разговора о „опасности са Истока”. То, у најмању руку, изазива недоумице, поготово што то није све јер се наставља повежавање војне инфраструктуре НАТО на источним границама алијансе и изводе се војне вежбе у складу са чланом 5. Ваашингтонског споразума” – предочио је министар иностраних послова Русије.
Лавров је посебно истакао: да је европски сегмент америчке глобалне ПРО – тест спремности за успостављање Евроатлантског система једанке безбедности за све.
„Нема убедљивих одговора – упозорио је Лавров – због чега ће тај систем ПРО, за који се тврдило да ће бити заштита од ракетно-атомског удара са стране Ирана, бити потребан и кад буде регулисано све поводом иранског атомског програма. Од нас не напросто тражи да верујемо на реч да ЕвроПРО није претња Русији, упркос томе што аргументоване процене руских, европских и америчких експерата говоре сасвим супротно. Циљ – стварање општеевропског простора безбедности – нико није укинуо, али процеси често иду у супротну страну”.
Шеф руске дипломатије је светским лидерима и експертима окупљеним у Минхену предочио: „Гомилање елемената нестабилности и хаоса у економији и политици изазива пепријатне паралелеса развојем догађаја почетком 20. века и у међуратном периоду. Само, не више у европским него у глобалним оквирима. Зато се не сме заборављати куда воде покушаји да се осигура своја безбедност на рачун безбедности других, поготово кад је повезана егоистичним интересима и логиком националне ексклузивности”.
Лавров је свој минхенски говор закључио речима америчког председника Френклина Рузвелта да „структуру глобалног мира не могу направити један човек и једна партија, нити једна нација”.
Факти
