ЛАВРОВ: Резолуција 1244 да остане – правна основа

• Русија поново позива ОЕБС да обрати пажњу на социјално-економске аспекте људских права
• У раду ОЕБС-ове канцеларије за демократске институције и људска права за посматрање избора поново су се појавили двоструки стандарди. Негде су упућиване стотине посматрача, а негде – неколико људи
• На Косову не престају међуетнички инциденти, крше се права неалбанског становништва. Сматрамо да је главни инструмент за стабилизацију ситуације – процес преговора између Београда и Приштине. Као правна основа остаје резолуција 1244 Савета Безбедности ОУН
• Међународно присуство у покрајини, укључујући и мисију ОЕБС-а треба строго да се придржава својих мандата на статусно неутралној основи
• За три године обележићемо 40. годишњицу Хелсиншког закључног акта. Подржали смо иницијативу Ирске о покретању процеса „Хелсинки плус 40“. Русија се одавно залаже за реформу ОЕБС-а, за исправљање дисбаланса у њеном раду, јачање правне основе путем израде правно обавезујућег Статута

        ПРОШЛО је две године од када су се на самиту ОЕБС-а у Астани лидери наших земаља договорили о формирању јединствене и монолитне евроатлантске и евроазијске заједнице за безбедност – на простору од Ванкувера до Владивостока.

       Ми смо се искрено надали да ће тај племенити циљ, у складу са руском идејом Споразума о европској безбедности, објединити наше земље, а саму Организацију претворити у форум равноправног и отвореног дијалога у процесу који доприноси јачању поверења, узајамног разумевања и сарадње.

       Нажалост, за сада се та реализација успорава због једностраних приступа који спречавају обједињавање напора.

       Као резултат тога, ОЕБС се налази по страни у односу на главне процесе у Евро-Атлантику и Евроазији, а објективна потреба повезивања наших земаља на бази заједничких задатка и интереса наилази на непартнерске поступке, који воде јачању старих и стварању нових линија раздвајања насупрот темељним принципима ОЕБС-а. 

       Нема практичну примену обавеза установљена у Повељи европске безбедности да се сопствена безбедност не јача на рачун безбедности других. Ви знате наш став – сматрамо да се та појава нарочито јасно испољава у околностима које се тичу планова о стварању европске ПРО.

       У принципу, ситуација у војно-политичкој сфери ОЕБС-а одликује се деградацијом режима контроле обичног наоружања и неодређеношћу перспективе јачања поверења и безбедности. То је последица вишегодишњих покушаја да се контрола наоружања искористи као инструмент за постизање политичких циљева.  

       Такви приступи одвраћају од стваралачког колективног рада на одупирању заједничким транснационалним опасностима. Тероризам стално поприма нови изглед – појављују се „андерси брејвици“ и „тулуски стрелци“. Радикализују се друштвена расположења, шири организовани криминал, трговина људима и људским органима. Нико није осигуран од технолошких и природних катастрофа.

       Распростирање наркотика, природних, нарочито синтетичких, поприма софистициране форме.

       Није све једноставно ни у нашој економској сарадњи. Еврозона доживљава период рецесије. Људи губе посао, расте социјална напетост, полиција је приморана да обуздава протесте. Заборавља се право грађана на рад и пристојан живот.

       Наставља се пракса примене санкција, што је у супротности са обавезама Хелсиншког закључног акта.

       Русија одавно позива ОЕБС да обрати пажњу на социјално-економске аспекте људских права. Надамо се да ће нас живот приморати да се успостави прагматично узајамно деловање у оквиру „другог пакета“ ОЕБС-а, укључујући одговарајуће управљање и борбу са корупцијом.

       Русија је у потпуности посвећена својим међународним обавезама у области обезбеђивања људских права и залаже се за њихову пуну реализацију од стране свих држава.

       Зато нас брине што се на просторима ОЕБС-а задржавају визне баријере. Не извршавају се обавезе Хелсиншког закључног акта, које су 1975. г. биле усмерене на уклањање „гвоздене завесе“. Данас се са сличним препрекама сусрећемо у дијалогу о визама са Европском унијом.

       Већ неколико година у ОЕБС-у се одбацују наши предлози о испуњавању обавеза за обезбеђивање слободе кретања. Надамо се да ће у 2013. моћи да почне дијалог о том проблему.

       Брине нас то што у Европи неонацизам подиже главу. Изводе се маршеви ветерана Вафен-СС, подижу се споменици нацистима. Тужно је што се у том склопу у ОЕБС-у није могао обезбедити консензус о предлогу решења за борбу са неонацизмом и агресивним национализмом.

       Ова година била је богата изборима, који су одржани у Русији, САД, Француској, Белорусији, Казахстану, у Украјини и низу других земаља. У раду ОДИХР (ОЕБС-ова канцеларија за демократске институције и људска права) за посматрање избора поново су се појавили двоструки стандарди.

       Негде су упућиване стотине посматрача, а негде – неколико људи. Истоветне чињенице у различитим земљама, као например, превремено гласање, различито су оцењиване. Ми инсистирамо да се уради упоредна анализа изборног законодавства свих земаља ОЕБС-а и дефинишу правила праћења избора. Предлог за одговарајуће решење СМИП поднеле су Русија, Белорусија и Казахстан.

       У Европској унији стотине хиљада људи немају бирачко право. Они су – „неграђани“. Индикативно је како су демократске принципе слободно заобишле летонске власти и анулирале прикупљање потписа о референдуму по питању укидања „неграђанства“. То је озбиљан проблем и за ОЕБС и за Европску унију. Овај проблем треба решавати у складу са препорукама међународних организација.

       Све чешће се појављују питања у вези са правима деце која су рођена у мешовитим браковима. На крају она пате када их органи за старање о деци противправно узимају из породица или спречавају повратак у Отаџбину.

       Предлажемо да током 2013. у ОЕБС-у започнемо дијалог о овом акутном хуманитарном проблему.

       У последње време у ОЕБС-у се много пажње посвећује теми Интернета. У изради је студија о мерама поверења у области коришћења информационо-комуникационих технологија. То је значајан посао и треба га наставити.

       Ми смо проучили предлоге о проширењу постојећих слобода у реалном животу на виртуелни простор. Ова тема је комплексна. Интернет обухвата многе области – од комуникације људи до питања трговине, реклама, ауторских права, заштите личних података. Довољно је сетити се какав је друштвени одјек изазвало потписивање споразума о борби са нелегалном дигиталном продукцијом АКТА.

       Преко Интернета се реализује криминал – од крађе и сајбер напада до продаје наркотика и организовања терористичких аката. Настају и питања националног суверенитета, одговорности компанија које контролишу сајбер простор и тако остварују значајну добит. Све то потребно је размотрити појединачно и у целини. 

       У вези са информационо-комуникационим технологијама, актуелан је и проблем мешања у приватни живот грађана, укључујући прислушкивање разговора и пресретање кореспонденције. Ми смо изнели одговарајући предлог решења и надамо се конструктивном дијалогу.

       Озбиљну претњу безбедности представљају регионални конфликти. Историја многих од њих, као например, кипарско регулисање односа, траје више деценија. Поздрављамо иницијативу актуелног председавајућег ОЕБС-а да се земље-учеснице упознају са искуством Северне Ирске у тражењу путева за решење проблема.

       Наставља се напетост на Косову на којем не престају међуетнички инциденти, крше се права неалбанског становништва.

       Сматрамо да је главни инструмент за стабилизацију ситуације – процес преговора између Београда и Приштине. Као правна основа остаје резолуција 1244 Савета Безбедности ОУН. Међународно присуство у покрајини, укључујући и мисију ОЕБС-а треба строго да се придржава својих мандата на статусно неутралној основи.

       Подржавамо наставак дијалога о регулисању питања у Придњестровљу у оквиру форме „5+2“. Спремни смо да дамо допринос доследном јачању поверења и практичног узајамног деловања, самим тим стварајући услове за усаглашавање одрживог и праведног политичког решења придњестровског проблема.

       Заједно са другим копредседавајућим Минске групе (МГ) ОЕБС – САД и Француске – наставићемо да помогнемо у зближавању позиција страна у сукобу Нагорном-карабаху. Не видимо друге варијанте регулисања односа сем на основу мирних преговора између страна у конфликту. Предлози копредседавајућих МГ о том питању добро су познати.

       Значајан фактор стабилности у региону су Женевске дискусије о питањима стабилности и безбедности у Закавказју. Основно је да сви њени учесници схвате постојећу реалност и не покушавају да разводњавају усаглашени дневни ред.

       Поштоване колеге, 

       За три године обележићемо 40. годишњицу Хелсиншког закључног акта. Подржали смо иницијативу Ирске о покретању процеса „Хелсинки плус 40“.

       Русија се одавно залаже за реформу ОЕБС-а, за исправљање дисбаланса у њеном раду, јачање правне основе путем израде правно обавезујућег Статута.

       Преговори о пријему Монголије у ОЕБС показали су да је нашој Организацији потребна израда јединствених критеријума за чланство. 

       Европска унија претендује на значајнију улогу у ОЕБС-у. Ми смо спремни да размотримо предлоге о измени процедура ОЕБС-а по предмету развоја контаката са међународним структурама, укључујући ЕУ, ОДКБ и Евроазијску економску комисију.

       Све поменуте и друге аспекте неизбежних реформи треба размотрити током процеса „Хелсинки плус 40“. Русија ће у томе конструктивно и прагматично учествовати. Очекујемо позитивне резултате. 

       Превела Ксенија Трајковић

ФАКТИ