Лавров: Србија и Русија могу још много више

То су главне поруке које у ексклузивном интервјуу за ”Новости” износи руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

* На иницијативу Русије чланице СБ су недавно расправљале о ситуацији на северу Косова. Може ли се, уопште, доћи до заједничке позиције за решење косовског проблема кад Америка бескомпромисно штити само албанске интересе?

– У суштини ви питате: може ли да се направи компромисан расплет у решавању косовског проблема? Не треба заборавити да је Резолуција 1244 СБ УН била резултат сложеног компромиса. Русија је инсистирала на томе да у резолуцији буду потврђене норме међународног права и реалност која се догодила. Русија је инсистирала на територијалној целовитости Србије и неопходности да се спорна питања решавају путем дијалога и договора страна, у складу са принципима ОЕБС, пре свега са Хелсиншким завршним актом. При том смо полазили од тога да ће Русија подржавати све активности које је Београд намеравао да учини у оквирима политичког решења проблема на основу Резолуције 1244. Као и до сада чврсто се држимо такве позиције, настале стремљењем да допринесемо јачању дугорочне стабилности у балканском региону. Управо руководећи се таквим приступом ми смо подржали процес дијалога између Београда и Приштине. Пажљиво пратимо његов ток. Оцењујемо да је дијалог недавно био прекинут због дестабилизације ситуације на административној линији између Косова и осталог дела Србије.

* Русија је и раније упозоравала на опасности од једностраних потеза Приштине…

– Ми смо много пута и на различитим нивоима изјављивали о опасности једностраних активности, чији је циљ да ставе под контролу Приштине административну линију са Србијом. Говорили смо да је неопходно да се поштује статусна неутралност међународних снага присутних у покрајини – Снага за Косово и Мисије ЕУ у области владавине закона. О томе се говорило и на последњем заседању СБ УН о Косову. Нажалост, наша упозорења нису послушали. То је и створило експлозивну ситуацију у региону. У тим условима посебно је важно не само сачувати улогу УН и њеног СБ у преговарачком процесу, већ и активизирати делатност Мисије УН на Косову, која је у складу са Резолуцијом 1244 дужна да у пуној мери испуни своју функцију у регулисању косовског проблема.

* Хоће ли руске и српске дипломате и даље координирано водити активности око Косова?

– Косовска проблематика заузима приоритетно место на дневном реду мојих контаката са спољнополитичким руководством Србије. Конкретно, за време 66. заседања Генералне скупштине УН у Њујорку срео сам се са министром спољних послова Србије Вуком Јеремићем. У разговору са српским колегама увек подвлачимо нашу доследност у подршци Србији у косовском процесу. Регуларно постављамо питање о неопходности да се поштује Резолуција 1244 са другим нашим партнерима, укључујући и дијалог у оквиру Савета Русија-НАТО, а такође у разговорима са САД и ЕУ.

* Срби који живе на КиМ изгубили су поверење у западне земље и доста наде полажу у Русију. Какву подршку Срби могу да очекују од Русије?

– Што се тиче решавања проблема у овој српској покрајини Русија није изменила своју позицију. Нормализација се мора спроводити у строгом складу са Резолуцијом 1244. Покушаји да се заобиђе та резолуција су грубо кршење међународног права и воде дестабилизацији ситуације на Балкану. Као што је познато, ми не признајемо самопроглашену независност такозване републике Косово. Приципи међународног права и убудуће ће бити у основи ставова и правца Русије како да се регулише косовски проблем.

* Како оцењујете перспективу истраге о трговини људским органима на Косову?

– Тешко је очекивати помирење на Косову и нормализацију у балканском региону без марљиве и непристрасне истраге везане са незакониту трговину људским органима на Косову. Морају се казнити кривци без обзира на то како високе положаје они заузимали. Русија је без колебања подржала предлог Србије да Савет безбедности формира специјални међународни механизам истраге. Намеравамо да и убудуће подржавамо развој одговарајућих иницијатива, и пажљиво ћемо пратити да се правовремено и безусловно реализују прихваћена решења.

* Београдски листови су већ објавили да је текст Договора о стратешком партнерству Русије и Србије готов. Хоће ли он бити сличан договорима са другим земљама, или ће у нечему, ипак, бити специфичан?

– Наша сарадња са сваком државом има својих спацифичности које се, што је разумљиво, одражавају у договорима које потписујемо. Руско-српски односи су на високом нивоу. Тежимо томе да наше партнерство одговара савременој реалности, да се гради на међусобном поверењу, разумевању и поштовању интереса народа обе земље и међусобној подршци како оно не би било подвргнуто тренутној политичкој конујнктури. Полазимо од тога да су руководства наших држава чврсто расположена да развијају сарадњу управо на таквим принципима. Правна форма којом та добра сарадња треба да се учврсти је другостепено питање.

* Руководства Русије и Србије високо оцењују политичке односе наших двеју земаља. У чему, по вашем мишљењу, Русија и Србија могу још да побољшају односе?

– Заиста, Русија и Србија су биле и јесу, а уверен сам да ће тако бити увек, државе блиске једна другој. Народе наших земаља вежу многовековне историјске, културне и духовне везе. То је чврста основа за грађење и стални раст обостраних односа. Што се тиче садашњег стања, високе оцене се могу дати не само политичком дијалогу, него и нашој економској и хуманитарној заједничкој активности. Већ се реализује низ великих заједничких пројеката у области енергетике, активно се шири инвестицијска сарадња, постоје добри планови међусобне сарадње у транспорту и инфраструктури, пољопривреди, а расте и међусобна трговинска размена.

* Ви сматрате да су између наше две земље могуће и нове форме кооперације?

– Ако се пажљиво анализира тај, немали потенцијал који постоји у руско-српским односима, може се закључити да чак и садашњи доста висок ниво сарадње одговара потребама и могућностима двеју земаља. Постоје резерве за усавршавања, тражења нових форми кооперације. Економски аспекти наше размене били су дубоко проанализирани на недавно одржаном редовном заседању међувладиног комитета за трговину, економску и научнотехничку сарадњу у Београду. Посебно бих хтео да издвојим пројект стварања заједничког регионалног центра за ванредну хуманитарну помоћ у Нишу. Та иницијатива је, заправо, отворена и њој могу да се придруже и друге земље региона.

* Руководство Румуније се договорило са Вашингтоном о ”гостопримству” за елементе Противракетне одбране, што је у Србији изазвало забринутост.

– Присиљен сам, нажалост, да констатујем да је потписивање договора између Вашингтона и Букурешта о размештању у Румунији базе ракета-пресретача глобалног америчког система ПРО – само једна карика из ланца догађаја последња два месеца, који потврђују намеру САД да убрза реализацију својих противракетних планова, без обзира на забринутост Русије, а што смо ми много пута образложили. Аналогне договоре о размештању компонената и инфраструктуре ПРО Американци су такође постигли са Турском, Пољском, Шпанијом. Притом, по свему судећи, то није коначан списак земаља. Све се то догађа кад је дијалог Русије са Вашингтоном и северноатлантском алијансом о, за нас, принципијелним питањима ушао у ћорсокак. За нас су принципијелна питања да се дају гаранције у правној обавезујућој форми да амерички и НАТО ПРО није уперен против руских снага одвраћања. Ми тражимо да се направи прецизан критеријум из којег се види да њихов ПРО није усмерен против нас.

* Какав ће бити одговор Русије ако договора не буде?

– Спремни смо да продужимо противракетни дијалог и са САД и са НАТО. Али, ипак, ако наши партнери буду и убудуће игнорисали нашу позицију ми ћемо морати другим методама да штитимо властите интересе у области безбедности. Можда ће за то бити потребне конкретне, хтео бих да подвучем, изнуђене мере, тј. одговор војно-техничког карактера. Рећи ћу отворено: такав развој догађаја ми не бисмо желели.