ИЗЛАГАЊЕ МИНИСТРА ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА РФ ТОКОМ „ВЛАДИНОГ ЧАСА” У ГОРЊЕМ ДОМУ РУСКОГ ПАРЛАМЕНТА (1)
У политичким елитама низа западних земаља још увек су јаки рецидиви блоковског размишљања. Ту и тамо се чују позиви на „зауздавање” Русије. У лику наше земље неки политичари желе да реанимирају „геополитичког непријатеља”
Размишљање у црно-белим категоријама „хладног рата” изгледа све више апсурдно на фону дубинских тектонских померања, која се дешавају пред нашим очима
Опасност за светски поредак представља слободно тумачење тако важних принципа Повеље УН као што су – некоришћење силе и претње силом, мирно решавање спорова, поштовање суверенитета, једнакости и територијалне целовитости држава, немешање у њихове унутрашње ствари. Ми ћемо и убудуће чврсто бранити ове принципе и владавину права у међународним пословима
Настављамо рад на идеји пуштања у рад механизма оперативне координације Русије и Европске Уније у вези приоритетних тема европске безбедности, укључујући доношење усаглашених одлука у вези регулисања криза. Стратешко партнерство било би у интересу и Русије и Европске Уније
ЕВРОПСКА безбедност представља један од главних приоритета спољне политике Русије. Наша стратегија у овом правцу, укључујући Евроатлантик, била је прецизирана у Указу Председника Руске Федерације „Мере за реализацију спољнополитичког курса Руске Федерације“ од 7. маја текуће године и усмерен је на стварање на међународно-правној основи система равноправне и недељиве безбедности у свим димензијама – војно-политичкој, економској и хуманитарној.
За постизање тог циља постоје објективне претпоставке – јача општеевропски економски темељ, пре свега – преко наших односа са Европском унијом, а сада још и узимајући у обзир реалност евроазијског процеса интеграција, који ће се све више везати са нашим дијалогом са Европском Унијом.
Европска Унија је највећи трговинско-економски партнер Русије. Ми све тешње сарађујемо у области енергетике, телекомуникација, у сфери напредних технологија, по питањима модернизације. Унапређују се контакти и у сфери војних служби, реаговања на ванредне ситуације, повећава се искуство у заједничким мировним мисијама, разматрају се перспективе тесног узајамног деловања по различитим аспектима спољне политике и безбедности.
Постизање нивоа реалног стратешког партнерства између Русије и Европске Уније одговарало би како приоритетима иновативног развоја наше земље, тако и Европској унији са њеним тешким задатком превазилажења кризне фазе.
Од тренутка придруживања Русије Светској трговинској организацији, наш дијалог се води на заједничком економском језику, на бази јединствених економских правила. Хтео би да истакнем, на бази истих тих правила формирани су Царински савез, Јединствени економски простор, а формираће се и Евроазијски економски савез. На овом великом европском, евроазијском простору се бришу границе у сфери трговине и инвестиција.
Нажалост, процеси на војно-политичком нивоу у Евро-Атлантику битно заостају за реалношћу која се стреловито мења. У политичким елитама низа западних земаља још увек су јаки рецидиви блоковског размишљања. Ту и тамо се чују позиви на „зауздавање” Русије. У лику наше земље неки политичари желе да реанимирају „геополитичког непријатеља”, како би супростављање Русији помогло да се сачува чврста војно-политичка веза између САД и европских чланица НАТО-а.
Размишљање у црно-белим категоријама „хладног рата” изгледа све више апсурдно на фону дубинских тектонских померања, која се дешавају пред нашим очима. На глобалном рељефу се наставља објективни процес прерасподеле моћи и утицаја у свету, расте улога Азијско-Атлантске регије, која постаје једна од водећих локомотива економског раста. Доследно се формирају нови полицентрични системи светског поретка. Овај процес прати пораст међународне нестабилности, нарастају елементи напетости и неодређености.
Многи наши партнери у центар својих дејстава у сфери безбедности стављају тежњу ка сопственој недодирљивости, заборављајући да је у савременим условима све повезано.
Тако неће ићи. О томе је директно говорио Председник Русије В.В.Путин. У излагању на јулском састанку амбасадора и сталних представника Руске Федерације.
Опасност за светски поредак представља слободно тумачење тако важних принципа Повеље УН као што су – некоришћење силе и претње силом, мирно решавање спорова, поштовање суверенитета, једнакости и територијалне целовитости држава, немешање у њихове унутрашње ствари. Ми ћемо и убудуће чврсто бранити ове принципе и владавину права у међународним пословима.
Од тога полазимо у нашим напорима да пронађемо начине регулисања различитих криза, укључујући и ону око Сирије, иранског нуклеарног програма, као и друге ситуације које реално утичу и на европску безбедност.
Настављамо са доследним и циљним напорима у интересу модернизације европске архитектуре кроз заједнички, колективни рад. На ово се оријентишу наши познати предлози о потписивању Споразума о евроатлантској безбедности.
Наши западни партнери, на жалост, нису спремни да прихвате да се у пракси реализује принцип недељивости безбедности, који је фиксиран у базичним документима ОЕБС и Савета Русије-НАТО. Своје предлоге да се ти принципи прогласе правно обавезујућим, ми не повлачимо. Они нису коњунктурне природе.
Руска иницијатива, без обзира на то што је још увек нису сви подржали, већ је дала импулс доста живим дискусијама о могућности и начинима усавршавања модела евроатлантске безбедности. Настављају се дискусије на тему како постићи ефикасније узајамно деловање у супротстављању реалним, а не измишљеним претњама и ризицима. У њима учествују не само владе по линији ОЕБС и спољнополитичке институције, већ и профилни политолошки центри, стручњаци на међународном нивоу, научне институције Француске, Немачке, Пољске, САД, руски научни центри.
Високо ценимо напоре које ви и ваше коллеге у Државној Думи предузимате по линији парламентарне дипломатије – на парламентарним скупштинама УН, Савета Европе, Организације за колективну безбедност и сарадњу, НАТО, а такође приликом билатералних контаката.
Многи кључни елементи наше иницијативе одразили су се у заједничким одлукама и документима, конкретно, у Декларацији самита ОЕБС у Астани у децембру 2010.
У том документу је постављен задатак изградње евроатлантског и евроазијског савеза за безбедност, слободног од раздвајајућих линија, сукоба и зона са различитим нивоима безбедности. То су исправне речи. Ми инсистирамо да се речи не косе са делима. Али, на жалост, рад у оквирима ОЕБС иде споро, разликују се приступи страна практичном остваривању ових принципа.
Настављамо рад на идеји пуштања у рад механизма оперативне координације Русије и Европске Уније у вези приоритетних тема европске безбедности, укључујући доношење усаглашених одлука у вези регулисања криза.
Реч је о иницијативи из Месеберга коју је представила немачка канцеларка А. Меркел, а подржао је председник Русије В. В. Путин. Али. не слажу се сви у Европској Унији са њеном реализацијом.
Наставићемо да радимо на томе.
(Следи наставак излагања Сергеја Лаврова)
Факти
