“Како се бомбардовање суверених нација и намерна политика уништавања њихове државности надовезује на императив заштите људских права?”
Западне земље се поносе тиме што бране људска права и одржавају ред широм света, али њихови поступци подривају поверење и мир и стварају више хаоса и патње, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
Реторика либерализма, демократије и људских права “иде руку под руку са политиком неједнакости, неправде, себичности и вере у сопствену изузетност”, написао је Лавров у есеју објављеном у часопису “Русија у глобалним односима”. Иако задржава дипломатски декор, есеј оштро осуђује униполарно лицемерје за које се Лавров изјаснио да представља издају принципа које су поставили савезници-победници на крају Другог светског рата и оснивања Уједињених нација.
Лажни либерализам
Појединачна права и слободе неспојиве су са санкцијама, економским блокадама и „отвореним војним претњама“ државама попут Кубе, Венецуеле, Северне Кореје, Ирана и Сирије, рекао је министар. Кампање бомбардовања и промене режима у земљама као што су Либија и Ирак уништиле су њихову државност и убиле десетине хиљада људи.
Други концепт који Запад често призива је такозвани “поредак заснован на правилима”. Међутим, дотична “правила” измишљају сами западни политичари и селективно се примењују да би се задовољиле сопствене потребе, користећи овај трик да би “узурпирали процес доношења одлука” од стране других, рекао је Лавров.
Недавни пример овакве варљиве тактике од стране Запада било је снажно кориштење као оружја, глобалног тела за хемијско оружје, Организације за забрану хемијског оружја (ОЗХО). Западне земље прво су оптужиле Сирију за хемијске нападе, без икаквих доказа. Затим су манипулисале поступцима ОЗХО-а како би његовим органима доделиле овлаштења да именују кривце у нападима хемијским оружјем, заобилазећи Савет безбедности УН-а. Лавров је то назвао “опасним феноменом ревизионизма”, који подрива УН и утире пут за даљу конфронтацију.
Прекршени споразуми
Лавров је изнео чињеницу да САД напуштају важне споразуме о контроли оружја као још један пример бахатог понашања. Вашингтон је једнострано изашао из Споразума о антибалистичким ракетама из 2002. године, као и из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета овог августа. Иста ствар догодила се и са мукотрпно склопљеним споразумом из 2015. године о иранском нуклеарном програму, а из којег су САД изашле једнострано прошле године. САД су чак наговестиле да ће прекршити забрану размештања оружја у космосу.
Москва предлаже употребу формата Г20 ради његовог највећег потенцијала и реформисање Савета безбедности УН-а, где је „Запад неправедно презаступљен“. Реформисано тело ће боље радити на поштовању интереса азијских, афричких и латиноамеричких земаља, као и на одржавању „најширег консензуса“ међу чланицама УН-а.
Тежња за консензусом и дипломатијом уместо претњи и притиска пресудна је у данашњој политици, приметио је Лавров, закључујући свој есеј цитатом дугогодишњег совјетског министра спољних послова Андреја Громика – „Боље је имати десет година преговора него један дан рата“.
