Лаза камиказа и Јоргованка Табаковић се за сада само “технички” усаглашавају са ММФ-ом

Вашингтон – Тродневни интензивни разговори у Вашингтону и учешће у јесењем заседању Светске банке и Међународног монетарног фонда били су веома добри за Србију, констатовали су, тек кад је све то било већ обављено и непосредно уочи поласка из амбасаде Србије на аеродром, гувернерка НБС Јоргованка Табаковић и министар финансија Лазар Крстић.

„Настaвљамо разговоре са ММФ, то је процес који траје, не прелама се преко колена, то су преговори, а ми још нисмо стигли до те фазе, у овом моменту се врше само усаглашавања на техничком нивоу, мада смо добили похвале за своју транспарентност и програм који смо већ представили нашим грађанима”, била је главна порука министра Крстића, коме је ово био први међународни наступ после недавног уласка у Владу Србије.

„Сигуран сам да ће, кад почне спровођење овог што смо припремили, Србија постати једна веома позитивна прича”, нагласио је.

„Ово није био боравак код богатог рођака који ће да вам спреми торбу пуну пара и лепих понуда које немају никакве услове”, оповргла је, како каже, погрешно виђење наше јавности о сврси учествовања Србије на полугодишњим скуповима две главне финансијске организације света гувернерка Табаковић. По њој, реч је пре свега о обавези да се учествује у раду организација чији смо чланови, у којима имамо свој глас и где се износе неки правци кретања у глобалној економији и у реорганизацији ових организација, као и даљој борби против глобалног сиромаштва.

Неизбежна тема у билатералним разговорима, али и на конференцијама за новинаре појединих одељења СБ и ММФ, биле су међутим недавно обелодањене мере Владе Србије за фискалну стабилизацију и економски опоравак. „Примљени смо на највишем нивоу. Имали смо састанке који за ову прилику нису уобичајени. Разговарали смо и са високим званичницима Стејт департмента. На свим тим сусретима саговорници су желели да од нас чују шта је то чиме планирамо да преокренемо Србију и поставимо је на ноге”, казао нам је Лазар Крстић.

„Циљ свих сусрета није био да би неко то што радимо одобрио или похвалио, него да те мере представимо,што је могуће детаљније, а за њих одговарамо само онима који су нас изабрали на ова места, дакле нашим бирачима”, нагласила је гувернерка Табаковић.

Она каже да је „Народна банка ове године имала лакшу улогу него раније, јер смо могли да покажемо један мерљиви резултат: релативну стабилност курса и то баш на принципима које је овде изнела и директорка ММФ, госпођа Лагард – да треба следити политику флексибилног курса, али без наглих осцилација, што је управо и политика НБС”.

„Овде смо били и у моменту када смо израчунали да је инфлација у септембру била на нули, док је у односу на прошлогодишњи септембар, раст цена само 4,9 одсто. То значи да смо остали у циљаном оквиру од четири плус-минус 1,5, а саговорницима смо предочили да нам је циљ да ове бројке одржавамо на што дужи рок, јер само ниска инфлација може да омогући спровођење економских планова владе, али и оних које имају грађани.”

„То је важно и због стабилности девизног курса, јер само тако и држава може да оствари свој план о свођењу јавног дуга у одрживе границе, што је пре свега наш циљ, али и мера кроз коју ће нас оцењивати ММФ.”

Оно што је, према оцени гувернерке НБС, нама изузетно важно, то је да „ММФ не инсистира на пребрзом темпу у остваривању ових циљева, зато што те мере директно погађају људе, јер све мере морају да се реализују у социјално одрживој атмосфери”.

На примедбу да ММФ у својој прогнози за светску економију, кад је реч о Србији износи нешто више бројке инфлације (7,3 за ову и 8,3 одсто за идућу годину), Јоргованка Табаковић одговара да су „наши циљеви оптимистичнији”.

„У обуздавању инфлације помогли су нам успешна пољопривредна сезона и извоз, коме је највише придонела продукција ’Фијата’, због чега нисмо најсрећнији, јер није добро кад зависите само од једног или само неколико извозних производа.”

„Нашу прoгнозу могу додуше да покваре неке непредвиђене околности ван наше контроле, промене у монетарној политици САД на пример, или ако се из неких разлога успори опоравак еврозоне због чега би био умањен наш извоз”, објаснила је.

Лазар Крстић на примедбе, да је је већина мера искључиво фискалног карактера, одговара да нису занемарене ни оне које се односе на побољшање пословног амбијента.

„Главно питање за инвеститоре у Србији, оних који код нас већ послују и оних који би евентуално дошли, јесте предвидивост: да се зна не само шта ће бити сутра, него и прекосутра. Ми смо сада први пут изашли са једном таквом сликом: буџет није само за 2014, већ говоримо о циљевима које бисмо могли да остваримо у наредне три до четири године.”

Крстић сматра и да је „прва брига свих привредника, домаћих и страних, кад је о нама реч, макроекономска стабилност, што је други појам за предвидивост. Новим мерама ми смо емитовали сигнал да смо озбиљни, да знамо којим путем треба да кренемо, што је већ имало позитиван одјек”.