Лазаревац: мафија у Колубари припрема одступницу док је Вођа у паду а банда у расулу

Вучићева криминална дружина у Колубари свесна је да је његов пад неизбежан. Зато се многи од њих већ припремају да своје везе и опљачкани новац, сачувају по сваку цену. Већ су направљени и први контакти са Вуком Јеремићем и Сашом Јанковићем, за које се верује да ће бити председнички кандидати за случај хитног “прелетања”. Само још Милорад Грчић, директор ЕПС-а, мисли да је Вођа вечан и да ће преживети заједно са њим

ВД генералног директора Електропривреде Србије Милорад Грчић, кога је Александар Вучић означио као једног од СНС-ових најуспешнијих директора, покушава да ухвати конекцију са демократама, јер је проценио да Вучић неће играти још једну сезону у власти. Пре мање од десет дана Вучић је преко њему блиских медија објавио да ће спровести сечу директора јавних предузећа, и инсинуирао да ће унапредити Милорада Грчића.

Спекулише се о томе да ће (због притисака из иностранства) Вучић коначно сменити дугогодишњег генералног директора Рударско-топионичарског басена “Бор” и највећу штеточину српске привреде, Благоја Спасковског. Биће смењен и директор “Путева Србије” Зоран Дробњак, чија смена је жеља и потпредседнице Владе Србије Зоране Михајловић. Директор “Србијагаса”, Душан Бајатовић остаће на челу овог предузећа и поред тога што би га Вучић сменио да може, а Михајловићева радо видела у затвору. Та ситуација са Бајатовићем је доказ да је Србија банана држава где властодршци вуку потезе против своје воље и принципа, како би опстали на власти. Горе од ситуације са Бајтовићем је чињеница да Електропривредом Србије (ЕПС) управља Милорад Грчић, човек са купљеном дипломом.

А премијер Вучић је, бранећи Грчића, јавно саопштио да ЕПС има 500 милиона евра на рачуну и да нема проблема са готовим новцем! Све то је изјавио припремајући јавност на чињеницу да ће Грчић са места вршиоца дужности сада бити пребачен у звање генералног директора ЕПС. Истовремено Вучић је прећутао да је ЕПС дужан банкама више од 1,5 милијарди евра, као и да се на име не реализованих кредита банкама годишње плаћа неколико десетина милиона евра казнене камате. Прећутао је Вучић и да је ЕПС полако, али сигурно почео да губи сигурне платише међу правним лицима, док је износ ненаплаћених и сумњивих потраживања из месеца у месец све већи.

Јавности је саопштено и да је у ЕПС-у на снази штедња са службеним аутомобилима, што је лаж јер само Грански синдикат користи преко 30 службених аутомобила. Службени аутомобили се злоупотребљавју и по наредби шефа унутрашње контроле Колубара, Ненада Дилберовића. Дилберовић организује превоз “примадона” које су прирасле Грчићу за срце. Њих превозе из Лазаревца за Обреновац и Обреновца за Лазаревац. Службеним колима ЕПС вози се Весна Младеновић из огранка Колубара промет, њу сваки дан возач пребацује из Београда до Вреоца у Лазаревцу. На Грчићев захтев Дилберовић је одобрио и службена кола за извесну Маргариту Пауновић из Обреновца. Истовремено радници ЕПС, превозе се распалим и хладним аутобусима.

Протеклих година Грчић је баш као и Вучић о себи у медијима пласирао приче да неко жели да га убије. Наводно су покушали да га убију тако што су му са службеног аутомобила скинули шрафове на точковима. Истина њему су запаљена и приватна кола, али како у Лазаревцу причају није био атентат већ је у питању била освета за не плаћен дуг. Многи су огорчени на Грчића јер већ две године није било нормално расписаних тендера за продају угља у Колубари. Од када је Грчић на челу ЕПС и сви други тендери касне, а касне јер су стручни људи скрајнути и тим послом се сад баве страначки кадрови. На глуп начин узимају и провизије па остају трагови о свему.

Ипак последњи потези Милорада Грчића су све осим глупи. Он је пријатељима већ саопштио да ће га Вучић сигурно именовати за генералног директора ЕПС, али да је велики проблем то што Вучић неће још дуго бити вођа нације. Тим поводом Грчић је недавно контактирао пријатеља “бизнисмена” Витомира Димитријевића, званог Вита Гусан.

Грчић се са Димитријевићем познаје дуги низ година, али добри пријатељи су постали 2014. године. Грчић је тада водио Јавно Предузеће Рударски Басен Колубара, а Републички хидрометеоролошки завод Србије (РХМЗС) издао је “црвено упозорење” о обиму падавина и могућности поплава на територији општине Лазаревац, посебно у зони простирања Површинских копова Колубара.

Милорад Грчић је одмах после упозорења организовао да се машине оставе на најдубљим тачкама копова, и да тамо сачекају потоп. Претходно су раскинути уговори са осигуравајућим кућама које би платиле штету у случају уништења машина. Онда је кренуло чекање, а после седам дана прогнозе РХМЗС-а су се обистиниле и машине су потопљене и уништене. Према речима радника са Тамнаве запад, руководиоци помоћне рударске механизације су забранили радницима да улазе у коп и да покушавају да истерају машине. Они који су противно наређењу то покушали суочили су се са чињеницом да су резервоари без горива и да је немогуће покренути машине. Један радник је ипак отишао до приватне бензинске пумпе у Великим Црљенима и за свој новац наточио два канистера горива. Потом је отишао до свог булдожера и истерао га из копа на време! То је и једини булдожер који је спасен! Тек касније радници су схватили да је механизација свесно и намерно остављена без горива од стране руководства, како би била уништена. То је отворило врата Витомиру Димитријевићу.

Он је онда ушао са својом приватном механизацијом. Његове машине су у време Демократске странке радиле у Колубраским коповима, а плаћано им је да раде 24 сата дневно, односно 25 у случају равнодневнице и 366 дана у случају преступне године. Када је то питање покренуто у медијима, Гусанове машине су склоњене из Колубаре, а ово јавно предузеће је почело да обавља послове са својим багерима. Тек су Грчић и поплаве успели да га Гусана врате у посао. То је био почетак успешне сарадње, јер је Грчић након тога Димитријевића повезао са локалним лидерима СНС у Лазаревцу. Напредњак и председник општине Бојан Синђелић дао му је све послове асфалтирања и градње путева у Лазаревцу, а највећи од свих послова који је добио је изградња прилаза и укрштања локалних путева са Ибарском магистралом. Као и локалног пута који је паралелан са Ибарском магистралом, а пролази кроз неколико насељених места.

Посла је у протекле две године за Витомира Димитријевића било толико да ни он више није имао довољно машина, па је у помоћ позвао Звонка Веселиновића. Њега је знао још из времена док су заједно сарађивали у оквиру Демократске странке. Многима у Лазаревцу није било јасно откуд толико грађевинских машина са таблицама КМ (Косовска Митровица). Није то било јасно ни Грчићу, па му је Вита Гусан објаснио да је посла било толико да је у помоћ позвао Веселиновића, а да су овоме сва возила регистрована на КМ.

Свима је било добро и још увек им је добро једино је Грчића ухватила паника, па је од Димитријевића и Веселиновића тражио да направе контакт са Сашом Јанковићем, или Вуком Јеремићем. То би свима њима у случају промене власти јако помогло сматрао је Грчић. Димитријевић је тим поводом контактирао људе из Демократске странке. Они су били заинтересовани да чују шта Грчић нуди, али како ствари стоје ни Јеремић ни Јанковић не желе да се са њиме лично сретну како не би били компромитовани.

Јеремић је, кажу, проценио да би сарадња са таквим човеком заправо била лош маркетиншки потез и дао је препоруку да се од њега прикупе само информације о лоповлуцима Српске напредне странке и њених руководиоца, а да му се заузврат не обећа много. Грчић је одлучио да у целу причу укључи и синдикалног вођу председника синдиката ЕПС Ђорђевић Милана Ђокина. Пре него што је са Ђорђевићем разговарао на ову тему, Ђокин је у периоду од 14. октобра до 21. октобра 2016. године асвалтирао своје двориште у Барошевцу, о трошку ЕПС. Три камиона, ваљак, багер и машине за асвалтирање, које се налазе у књиговодственом стању Колубаре ЕПС, радиле су у његовом дворишту. Урађен је и пут, дотеран је камен и ситна ризла са “Поља Б” из Колубарских рудника, којима је урађена квалитетна подлога и потом је стављен асвалт, а све укупно тако је покривена површина од 514 метара квадратних око Ђокинове куће!

Све ово је пријављено Грчићу, а овај је уместо да казни Ђокина, послао сестру Милана Мишковића директора површинских копова у Колубари, Милицу Мишковић, да све потпише. Мишковићева је одобрила асвалтирање код Ђокина и комшије Савковић Војислава. Како у папирима стоји за посао су биле ангажоване машине зимске службе Колубаре које радници зову: “Митрове машине”. Изградњом ове саобраћајнице, Ђокин је постигао да велики шлепери могу да приђу магацину за пелет који је он саградио уз своју кућу.

У разговору у коме је Грчић обавестио Ђокина о плановима да изда Вучића, подсетио га је на услугу везану за посао асвалтирања, а потсетио га је на заједничке провизије које узимају од ангажовања машина на коповима, последњих година. Рачунај на мене, обећао му је Ђокин. А, колики је Ђокинов утицај, најбоље говори то што је он годинама преко начелника општине Лазаревац, Милорада Мике Гајића имао моћ да утиче на локалног тужиоца. Гајић је као и Ђокин из Барошевца, а рођак је са тужиоцем.

Тужичац је на пример годинама држао у фиоци предмет у коме је Ђокинов брат од стрица, са надимком Жикин типовао куће у Барошевцу. Међу кућама које је лоповима типовао су кућа извесног Бојића и локалног свештеника православне цркве. Испоставило се да је поменути Бојић имао везе у полицији, па је после дугог непоступања тужиоца дошла полицијиска екипа из Београда, да разговара са њим. Након тог разговора Жикин је све признао и обећао да ће оштећенима надокнадити штету тако што ће продати стан из наследства.

А 1. Грчићеви купили погрешан багер

Милорад Грчић је пре неколико месеци послао екипу СНС кадрова из ЕПС у Немачку да купе полован багер, али им је и дао инструкције да багер утоваривач мора имати и два метра широку транспортну траку. Грчићеви експерти купили су багер са таквом траком широком тек 1,4 метра. Сад тај багер товари угаљ на погрешан начин и беспотребно расипа сировину по коповима. У питању је багер “630 СРС” у папирима о царињењу пише да је 84..годиште, али по деловима који су обележени пише да је далеко старији, односно да је 74. годиште. У Колубари су све траке стандардно два метра објаснио нам је један од инжењера истичући да су Грчићевци ову куповину представили као уштеду, док је заправо у питању превара.

Пише: Инсајдер Е-5, Таблоид