У ЦЕНТРУ Лазаревца, код Рударске чесме у главној Карађорђевој улици, откривен је и освештан мурал са ликом Саше Иванковића, из Вреоца, који је, као двадесетогодишњак, редовни војник, нестао у току битке на Кошарама, на КиМ, 16. априла 1999. године, за време НАТО агресије.

Велики мурал осликали су лазаревачки уметници Тамара Митровић и Владимир Петровић, на иницијативу Удружења грађана “Центар за едукацију и мотивацију” и Месне заједнице Вреоци. На гробљу Црне међе у Лазаревцу, где почива његов празан ковчег, на споменик погинулом младићу положени су венци и цвеће.

Иванковић није морао да иде у војску, јер је био старатељ мајци Гордани и оцу Миломиру, који су били инвалиди. Ипак, није желео да ту могућност искористи, у војску је отишао крајем 1998. године. После обуке у касарни у Ваљеву, прекомандован је у Београд, а кад је почело НАТО бомбардовање његова јединица премештена је на Кошаре. После потписивања Кумановског споразума, његови најближи сазнали су да се Саша води као нестао у ратним дејствима.

Лазаревац: Саша на вечној стражи - Откривен мурал војнику из Вреоца, настрадалом на Кошарама

Савет Месне заједнице Вреоци, становници лазаревачког насеља Расадник и Расинска бригада тадашње Војске СРЈ, поднели су захтев да Саша Иванковић добије улицу у овом познатом рударском граду. Предложено је Градској општини Лазаревац да садашња Лесковачка улица у насељу Расадник понесе име храброг војника. У том насељу, наиме, већином живе грађани који су се доселили из Вреоца, одакле је био Иванковић.

– Осликавањем величанственог мурала, а надамо се и скорим именовањем улице по њему, Саша ће, духом и сећањем на најлепши начин бити враћен у свој родни Лазаревац – каже његов брат од стрица Велисав Иванковић. – Свако ко буде прошетао центром Лазаревца, моћи ће да види још једног хероја, који је најзад извучен из заборава. Биће осликан и мурал посвећен Николи Николићу, Лазаревчанину који је страдао за време НАТО агресије на КиМ. Саша је истински херој и заслужује више од мурала. Драго ми је да старешине и саборци сваке године одају пошту нашем Саши, који је остао на вечној стражи, изнад врхова Кошара.

МАЈКА ВЕРОВАЛА ДА ЋЕ СЕ ВРАТИТИ

– САШИНИ родитељи били су пресрећни кад се родио, растао, стасао у лепог и доброг младића – сећају се његови најближи рођаци. – Сашина мајка Гордана је до краја живота веровала да ће се однекле њен јединац ипак појавити. На самрти, Горданине последње речи, очију пуних суза, биле су: “Доћи ће Саша, молим вас, пазите га и чувајте.”