Највећи проблем јавних предузећа јесу партијски постављени директори који немају довољно знања и искуства да руководе њима! Овако је пре 2012. говорила актуелна власт у жељи да спроведе дуго најављивану департизацију у јавним предузећима. Судећи према прве четири године власти Српске напредне странке, такве намере остале су само то – намере.
Анализа Истиномера показала је да је у само једном од 12 значајних јавних предузећа директор постављен преко јавног конкурса иако је то била законска обавеза за све!
Провером информатора о раду односно Одлука Скупштина општина о именовању директора јавних предузећа, избегавање јавних конкурса догађа се и на нивоу локалних самоуправа. Од пет посматраних Дирекција за изградњу градова, у три нису спроведени конкурси за директоре, а некима вд статус траје далеко дуже од законски прописаног рока од 6 месеци.
Економисти главне проблеме јавних предузећа виде у ниској ефикасносит, великом броју запослених, губицима изнад висине капитала као и у склапању неповољних уговора. Проблема, који јавна предузећа чине сигурним кућама за куповање социјалног мира, има још због чега је изузетно важно да се држава њима озбиљно позабави. Ипак, како је време и показало, тог партијског колача странке се најтеже одричу. С обзиром да ни почетком 2016. године у великом броју јавних предузећа није спроведен конкурс за избор најбољих руководилаца, обећање министарке Михајловић оцењујемо као неиспуњено.
Друге чињенице које прате постављање руководстава у јавна предузећа у претходних неколико година као да су прављене за рубрику “веровали или не”! Најчудније је свакако то што је Закон о јавним предузећима донет 15. децембра 2012. године, да би неколико дана касније Влада Србије одлучила да по старом закону именује директоре неколико јавних предузећа, између осталих и директора ЕМС-а Николу Петровића.
Конкурси расписани, али не и окончани
Према анализи примене Закона о јавним предузећима коју је организација Транаспарентност урадила 2014. године феномен је и то што су у великом броју јавних предузећа јавни конкурси за избор директора расписани, али заправо никад нису окончани! Истраживање Истиномера показује да таквих случајева има и данас. Најрепрезентативнији пример непоштовања актуелног Закона о јавним предузећима јесте Службени гласник. Осамнаест месеци након што је расписан конкурс за избор директора Службеног гласника, на челу тог предузећа промењен је вршилац дужности директора, па је на то место дошла Јелена Триван. Шта се десило са јавним конкурсом ни данас нико не зна.
Вечни вд статус
Стручњаци напомињу да је именовање вршилаца дужности директора вишеструко проблематично . За то место, наиме, није потребно испунити посебне критеријуме! Оснивач предузећа (Влада Србије) има дискреционо право да на то место именује било кога на период од шест месеци. Тај статус се може и продужити у ванредним околностима на још један циклус од пола године, али се показало да се и та могућност злоупотребљава, па у овом тренутку имамо вд директоре јавних предузећа који су на том месту и дуже од две године. Таква ситуација, стручњаци кажу, онемогућава развој предузећа на дугорочни период јер се вршиоци дужности ретко одлучују да праве планове развоја предузећа које воде јер немају четворогодишњи мандат.
Nikako mi nije jasno zašto ovoj kobili stalno tepate u svojim tekstovima?