Може ли Србија да стигне развијени свет тако што ће посрнулим привредним гигантима удахнути нови живот или тако што ће из пепела на индустријском гробљу подићи нове системе који могу да парирају светским корпорацијама?
Иако је међу економистима уврежено мишљење да је удео индустрије у нашем бруто домаћем производу мали, подаци Евростата показују да то баш и није тако.
Индустрија у српском бруто домаћем производу (БДП) учествује са 25,9 одсто. Звучи готово невероватно али удео немачке индустрије у БДП-у је скоро исти (25,6 одсто). Да је снага српске привреде миљама далеко од Немачке показује и листа Светске банке о производној снази економија света. Према овом показатељу (производна додата вредност), Немачка је друга производна сила света. Од укупно 148 рангираних земаља, Србија је на 71. позицији.
Ако је наш удео индустрије у БДП-у, већи него у неким развијеним европским земљама, као што су Белгија (16,7), Данска (18,8), Француска (14,1), Аустрија (21,6), Италија (19,3) како то да је српска привреда по својој снази тако далеко од њих? И да ли то значи да је прича о реиндустријализацији код нас прецењена, јер чак и Велика Британија, колевка индустријске револуције, данас има удео индустрије у БДП-у од свега 13 одсто. Пре светске кризе тај удео је износио 15,3 одсто. Иако је Лондонска берза, један од синонима модерног светског економског поретка, на почетку кризе била жестоко погођена, удео финансијских услуга у БДП-у Велике Британије чак је током претходне деценије остао готово непромењен и нешто је већи од седам одсто. Привредном расту у овој земљи највише доприносе трговина, саобраћај и туризам (18,6 одсто). Удео науке и технологије, на пример, у Великој Британије је веома битан за допринос привредном расту.
Иван Николић, сарадник Економског института и уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), каже да је прича о реиндустријализацији у Србији била актуелна пред светску економску призу. У међувремену се структура привреде доста променила, па та прича више и не пије воду и нема много смисла.
– Реиндустријализација је прецењена у смислу императивног форсирања индустрије на рачун неког другог сектора – каже Николић и додаје да ми не можемо да се са светом такмичимо у тој области.
Сектор услуга, нарочито у области информационих технологија је, према његовој оцени веома конкурентан и то је област где ми можда можемо да стигнемо развијени свет.
– И то само у појединим тржишним нишама. Када је о хардверу реч, ми ту немамо производњу и уопште нисмо конкурентни – сматра Николић.
За разлику од претходне деценије, структура привреде је добра и упоредива чак и са најразвијенијим земљама света, наглашава наш саговорник. У чему је онда трик?
– Јединична новостворена вредност је јако ниска. Преведено у паре, наш БДП је далеко од развијених земаља света. Зато ми треба да повећамо вредност производње по свим секторима – каже Николић.
Према подацима Међународног монетарног фонда (ММФ), све што су немачки грађани и привреда створили за годину дана износило је нешто више од 3.680 милијарди долара. Српски БДП у доларима био је већи од 40 милијарди. То значи да немачка привреда за годину дана произведе оно што Србија не може за скоро читав век.
А шта то конкретно значи за грађанина Србије, ако се пође од претпоставке да просечне плате расту онолико колико расте БДП?
Преведено у паре, просечном Европљанину ће раст БДП-а од два одсто, донети много више новца него што би просечном Србину донео раст од четири одсто. Ако зараде расту онолико колико расте БДП за просечног Немца, чија је зарада око 2.300 евра раст од два одсто доноси додатних 46 евра. Док за просечног Србина, са платом од око 420 евра, раст од четири одсто доноси додатних 16,8 евра.
Аутор: Аница Телесковић, Политика.рс
