Једна од тежњи организованог криминала („мафије“) је да у једном тренутку своје криминалне делатности доведе у законске оквире. Када је Дон Корлеоне из култног филма „Кум“ то покушао, суочио се пак са озбиљним проблемима. Разлог је што мафија није навикнута да функционише у легалним оквирима. Из тог, а и из неколико других разлога, резултат Дон Корлеоновог покушаја био је крвопролиће.
Слична ситуација је са мафијом која је узурпирала полуге државне власти у Србији. Она хоће да поврати легитимитет, односно да буде третирана као пристојна власт а не као мафија.
Владајућа партијска квазиелита је изгубила буквално сваки легитимитет и претворила се у квазиполитичко крило организованог криминала на следеће начине:
Организовала је лажне изборе и створила једностраначки „парламент“, њен шеф је прекршио Устав и узео овлашћења која му по Уставу не припадају. Он је чак у потпуности узурпирао све три гране власти. Најближи сарадници и партијски другови самог врха властису најокорелији криминалци у Србији, а “шеф државе” на веома сликовит начин сведочи о начинима на којима мафија убија и третира посмртне остатке жртава у машинама за млевење људског меса у кући у Ритопеку за коју мафија тврди да ју је лично одабрао главни полтрон, односно десна рука капоа.
Уколико неко показује детаљну упућеност у најситније детаље извршење злочина, то логично упућује на питање да ли је можда у њима и лично учествовао, или му их је неко од учесника тих радњи веома верно преносио.
Политичка квазиелита је илегално трговала наркотицима и оружјем, трговала је децом, поткрадала је државни буџет и међународне фондове присвајајући енормне суме новца, за мито је уништила квалитет животне средине у Србији, кривотворила је податке о умрлима од ковид-19 чиме је извршила злочин према грађанима.
Са извршиоцима оваквих злочина наравно да се не излази на изборе, посебно што их управо они и организују. Никаква Европска унија или САД не могу да спрече још једну пљачку избора, засновану на притисцима, уценама, фалсификатима уписаних гласача (гласачи из Босне и Херцеговине, дијаспоре итд.), фалсификатима пребројаних гласова, “бугарским возовима”, фотографисању испуњених гласачких листића са личном картом поред тог листића, претњама из СНС-џипова итд. итд.
Према томе, једини разултат изласка на изборе биће легитимизација мафије (оно у чему Дон Корлеоне није успео у „Куму“, а ни Ал Капоне у стварном животу), али и делигитимизација оних који изађу на изборе.
Они који изађу на овакве изборе (чак и уз помоћ утешних услова које ће доботи из ЕУ) убрзо ће нестати са политичке сцене.
Заправо ће престати да постоје као политичке формације и претвориће се у кловновске креатуре које опслужују шефа мафије.
То уједно сматрамо и коришћу предстојећих избора: направиће се јасна диференцијација на оне који подржавају организовани криминал и когнитивно-образовно ускраћене на једној страни, и стварну опозицију која ће истовремено бити и будућа, нормална, демократска и народна власт на другој страни.
А они који изађу на изборе неће имати никакво друго оправдање до да им је онајко располаже парама којима се подмићују лидери странака дао „понуду која се не може одбити“. Тиме ће постати антологијске личности из стварног живота које је Копола покушао да прикаже у свом филму.
Јер, немојмо се заваравати. Не бисмо ми имали овај јад који сада имамо да нема људи у опозицији, и у независним медијима, који сарађују са влашћу.
Ови избори ће то само огољено показати. И то је добро, јер истина је увек боља од лажи.
Аутори: Проф. др Војин Ракић, редовни професор
Проф. др Александар Фатић, редовни професор
Нова.рс
