Лажни проценти, лажних анкета јавног мњења збуњују бираче

ИСТРАЖИВАЊА јавног мњења, која су током кампање преплавила медије и друштвене мреже, не морају да буду ни приближна слика изборних резултата.

На то за „Новости“ упозоравају сами истраживачи, који тврде да се грађани свакодневно „нападају“ лажним, фалсификованим, „фризираним“, па и потпуно измишљеним телефонским или теренским анкетама.

Тако се десило да у јавност излазе фантомска „америчка“ и „британска“ истраживања, па и наводне анализе домаћих агенција, чије су резултате њихови власници први пут видели у медијима.

Због тога су резултати сондажа потпуно различити и дијаметрално супротни, а поједине странке „варирају“ у распону од више од десет процената.

Светлана Логар, директор истраживања у агенцији „Ипсос – Стратеџик маркетинг“, поручује бирачима да потпуно занемаре сва истраживања која су до сада објављена:

– Наводни резултати се „лансирају“ потпуно неодговорно и без стручне интерпретације. Јер, не може се просто извући бројка о рејтигну странака из истраживања које има више од стотину питања. Зато су важна објашњења.

Логарова упозорава и да су врло често објављивана и „њихова истраживања“, која су у ствари била потпуно измишљена:

– То говори о великом хаосу који влада у овој области. Због свих негативних последица, ми увек сугеришемо странкама да не иду у јавност с резултатима које им дајемо, јер тако само стварају конфузију. Ти налази би требало да се обелодане искључиво уз нашу интерпретацију.

Како истичу наши саговорници, у Србији не постоји ни закон који би прописивао која су истраживања релевантна за објављивање, па медији могу непрекидно да „сервирају погаче“ са својим резултатима.

Ђорђе Вуковић, из ЦеСИД-а, објашњава за „Новости“ да циљ истраживања није да „погоде“ резултат:

– Нисмо ми ни баба Ванга, нити имамо кристалну куглу. Искључиви циљ истраживања које радимо странкама јесте да им помогнемо да максимално искористе своје изборне потенцијале.

Он сматра да партије „гурају“ у медије наручена истраживања јер мисле да ће тако утицати на бираче:

– Ипак, уверен сам да је утицај тих резултата практично миноран. Ко може да верује наводним америчким истраживањима. Намеће се питање и на ком језику су Американци анкетирали српског сељака.

НАЈМАЊЕ 600 ИСПИТАНИКА

ВУКОВИЋ нам објашњава шта би свако истраживање морало да има да би било релевантно:

– Мора да се објави период када је рађено, на ком узорку, да ли је телефонски или на терену и која су питања постављена. Мања истраживања се раде на узорку од 600 до 800 испитаника, а најозбиљнија до 1.500. Што већи узорак, то су релевантнији резултати. Грађанима се поставља и више од 100 питања да би се добио квалитетан „пресек“.

Новости