Лажно смањење јавног дуга уз помоћ прецењеног динара

Београд — Од краја 2015. до сада, односно краја септембра ове године, удео јавног дуга у БДП-у је смањен за 10 процентних поена.
Јачање динара према евру допринело је да БДП, који се иначе прави у динарима, када се прерачуна у евре, по курсу од 118 динара за евро испадне већи него раније када је евро био 120 или 122 динара. Ефекат јачања евра према долару јесте то што јавни дуг Србије, односно она трећина у доларима, када се прерачуна у евре, испадне мања него што је била. Тако је скоро искључиво заслугом курсних разлика Србија остварила фантастично смањење јавног дуга у односу на БДП, што је и главна мера задужености једне државе.

Председник Србије Александар Вучић изнео је податак да јавни дуг Србије сада износи 62,7 одсто БДП, док је када је постао премијер износио 76,5 одсто.

А то је свега два одсто када се изрази у проценту БДП-а, пошто се процењује да ће на крају године БДП износити 37,5 милијарди евра. Како је дакле могуће да удео дуга у БДП-у падне за 10 одсто, а да тај дуг буде само за два одсто БДП-а мањи?

За почетак, треба рећи да је скоро у целости смањење јавног дуга (који сада износи 24,1 милијарду евра) за 800 милиона евра последица промене девизних курсева односно јачања евра према долару и јачања динара према обе ове валуте.

У последњих годину дана динар је номинално ојачао према евру за четири одсто и према долару за чак 14,8 одсто. Реално, апрецијација је још већа с обзиром на то да је инфлација у Србији била већа него у ЕУ или САД.

Део смањења учешћа јавног дуга у БДП-у се односи на раст БДП-а који је у 2016. и 2017. (за коју се рачуна да ће бити око два одсто) износио 4,85 одсто. Ово је раст БДП-а у динарима. Међутим, прерачунат у евре српски БДП је од 2015. до краја ове године (према пројекцији Министарства финансија) повећан за целих 8,3 одсто.

Млађен Ковачевић, члан Научног друштва економиста, истиче да је највећи допринос смањењу јавног дуга управо дала промена курсева, а у мањем делу реални раст БДП-а.

“Номинални износ јавног дуга у динарима је скоро непромењен. Друга ствар је што је потпуно нерационално да динар оволико јача када знамо да земље у окружењу имају знатно већи привредни раст и да економија Европске уније оживљава. Поред тога Србија годишње потроши три одсто БДП-а на отплату камата, а око 14-15 одсто БДП-а на отплату и главнице и камата. Само по основу тога требало би да динар слаби. Овакво кретање курса не може дуго да се одржи. Већ следеће године очекујем много бржи раст увоза од извоза и слабљење динара, а са тим и промену јавног дуга”, истиче Ковачевић додајући да су јачању динара највише допринеле стране директне инвестиције.

Он сматра да иако је НБС купила ове године преко милијарду евра, да је требало знатно више да купује да не дозволи раст вредности динара.

Иначе, НБС је од почетка године купила око 1,3 милијарде евра, а продала 345 милиона и то све у првом тромесечју ове године.

Професор Економског факултета Милојко Арсић истиче да би влада требало да се бави буџетским дефицитом као доминантним фактором који утиче на јавни дуг, а да удео јавног дуга према БДП-у може заварати.

“Прошле године смо имали јачање долара па по том основу раст јавног дуга. Ове године имамо слабљење, па се јавни дуг смањује. Оно на шта држава може да утиче је буџет и само дугогодишња равнотежа или мали дефицит до један одсто БДП-а може да стварно смањи јавни дуг”, оцењује он.

________________________________

За првих седам месеци 2017. године јавни дуг је смањен за милијарду евра, са 24,8 на 23,8 млрд ЕУР. У односу на БДП, дуг државе је смањен са 73 на 65,2% БДП-а.

Ово је добра вест, али треба знати да је узрок целокупног смањења јавног дуга обрачунске природе и последица јачања динара према евру и долару. Према речима Саше Ранђеловића, сарадника Фонда за развој економске науке, од почетка године динар је ојачао према евру за око пет одсто, а према долару за чак 15%, што се прерачунато у евре одразило на смањење дуга за нешто више од милијарде.

– Крајем прошле године имали смо јачање долара због чега је дошло до повећања јавног дуга за 700 мил ЕУР, а сада имамо обрнуту ситуацију и смањење јавног дуга. Даље кретање девизног курса ће зависити пре свега од монетарне политике америчког ФЕД-а и Европске централне банке, али делимично и од наше монетарне политике. У средњем року била би пожељна блага реална депресијација како би се подстакао раст извоза – сматра Ранђеловић.

С обзиром на то да је највећи део јавног дуга у страним валутама – 41,2% у еврима и 31,5% у доларима – промене девизног курса носе велике ризике у будућности. Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, истиче да је у будућности реалан ризик промене курса на горе.

– Врло је могуће да долар ојача и у односу на евро и у односу на динар. Тренутно ствари изгледају повољније него што је то стварно случај – напомиње Арсић.

Занимљиво је да се притисак на јачање динара дешава у ситуацији када имамо успоравање привредног раста у односу на прошлу годину (ММФ кориговао процену на 2,3%) и раст дефицита платног биланса.

Дефицит текућег рачуна платног биланса у првој половини године износио је милијарду евра, што је за 48,3% (или за 332 мил ЕУР) више у односу на исти период прошле године. Дефицит је и у трећем кварталу наставио да расте, пошто је извоз успорио, а увоз убрзао, па су се на годишњем нивоу скоро изједначили.

Иван Николић, сарадник билтена Макроекономске анализе и трендови, објашњава ово кретање девизног курса променама у понуди новца. Он је утврдио да, иако се повећава новчана маса, оптицај новца је успорен.

– На тај начин је могуће објаснити несклад лошијих спољнотрговинских показатеља и текућег рачуна платног биланса у целини, а с друге стране знатно мању тражњу за девизама за чак 648 мил ЕУР – каже Николић уз коментар да је НБС на међубанкарском девизном тржишту од априла до краја августа ове године купила 960 мил ЕУР, док је лане у истом периоду тај износ био 485 мил ЕУР.

Николић истиче да разлози за успоравање оптицаја новца могу бити различити, од стабилизације привреде и политичког окружења, због чега се дуже задржава новац и не мења за страну валуту, до аверзије према ризику због чега се уздржавају од инвестиција.

Дејан Шошкић, професор на Економском факултету у Београду и некадашњи гувернер НБС, истиче да се ово јачање динара према евру није смело дозволити јер је последица прилива шпекулативног капитала у државне динарске обвезнице.

– Апрецијација динара је штетна за домаћу привреду и то за њен најздравији део, нето извознике. Такође штети и страним инвеститорима који производе за извоз и који су мање конкурентни на светском тржишту. Верујем да је НБС то увидела са закашњењем и смањила је референтну каматну стопу – оцењује Шошкић

Данас.рс