Лажов Ји из „ДУБОКЕ ДРЖАВЕ“ пали шибице у бурету барута

Пазите сад ово!!! „У БИХ, нарочито РС, постоји снажан интерес и покушаји Русије да појача утицај на власти у РС и то путем финансијских, али и политичких средстава. Mалигни утицај Русије, посебно се огледа у охрабривању сецесионистичких планова и корака одређених политичара у РС. Руска федерација то чини и јавно, а можемо замислити колико тек то чини тајно. Одвајање од Босне и Херцеговине било би кршење Дејтонског споразума и било ужасно дестабилизујуће. Вратило би уназад дугогодишње напоре и рад на стабилизовању БиХ и њен пут ка ЕУ и НАТО-у, ако се на то одлуче”.

Био је то фрагмент извјештаја који је пред поткомитетом за спољне послове Конгреса САД недавно поднио Хојт Брајан Ји, замјеник помоћника државног секретара (шефа Стејт департмента) Рекса Тилерсона. Да видимо, став по став, шта је то Ји испричао конгресменима!

– Ји каже да је утицај Русије малиган, што значи да га пореди са злоћудним тумором који се смртоносно шири. Истина је, међутим, да је НАТО, под командом америчког генерала, сипао бомбе са осиромашеним уранијумом. А то је, поред директних жртава, изазвало и епидемију малигних обољења у дијеловима Србије и Српске од којих ће умирати неколико наредних генерација. Русија то никад није учинила.

– Ји затим пријекорно каже да то Руси чине „путем финансијских, али и преко политичких средстава“. Али, истим средствима утицаја служе се и Американци, и то много дуже и уз неупоредиво већа улагања. Руси су тек од недавно почели да користе „меку моћ“, са релативно скромним средствима и са апсолутно бољим резултатима. Разлика је у томе што САД користе и „тврду моћ“ оружја, а Русија – не.

– Ји онда вели да „Руси охрабрују сецесионистичке планове и потезе одређених политичара у РС“. Он, међутим, игнорише демократско опредјељење српског народа. Све сондаже јавног мњења, па и америчке, показују да велика већина Срба не жели да живи у БиХ него у сувереној РС. Самим тим инкриминисана охрабрења од стране Русије нису неопходна. А „одређени српски политичари“ напросто слиједе вољу народа који им за то даје изборну подршку већ неколико мандата заредом.

– Ји даље тврди да би „сецесија била кршење Дејтонског споразума и да би била ужасно дестабилизујућа“. Али, ОХР је био тај који је под менторством САД и ЕУ извршио драстично кршење Дејтона (бројне отете надлежности и наметнути закони), док се РС томе грчевито опирала. Елем „ужасна дестабилизација“ је „made in USA“, а није производ руско-српске кооперације.

– Ји такође сматра да од Руса подстакнути сецесионистички потези политичара у РС значе „назадовање на путу у НАТО и ЕУ“. Међутим, народ у РС се никада референдумом није изјаснио да хоће у ЕУ. Напротив све анкете показују да већином неће. Што се пак тиче НАТО-а, који је извршио ваздушну агресију на РС, поготово листом неће.

Све у свему, Ји дословно у свакој од цитираних реченица измишља, прећуткује, конструише, фалсификује и тако обмањује чланове америчког Конгреса. Све са очигледним циљем да оцрни РС као фактор нестабилности у региону, који, што је најгоре, дјелује по, „што јавним, што тајним малигним утицајем Русије“. То Јиу лако пролази зато што конгресмени о РС, БиХ и Балкану знају мање него просјечан читалац „Њујорка тајмса“, листа који се опет позива на изјаве Јиа. Друштванце републиканаца и демократа из Одбора за спољне послове Конгреса, заједно са предсједником суперсиле, одлучује о рату и миру у свијету, а Ји их директно хушка на интервенцију против РС, а индиректно на сукоб против архинепријатеља – Русије. Елем, лажов Ји је човјек опасних намјера по свјетски мир који гура Србе на „линију ватре“ конфронтације САД са Русијом.

Ко је, у ствари, Ји, који посљедних мјесеци својим изјавама креше шибице по балканском бурету барута? Иако титулом „замјеник помоћника“ не оставља велики утисак, он у Стејт департменту покрива широко подручје Европe и Евроазије, које укључује и Западни Балкан. Додатну тежину добио је режираним продужењем прелазног периода између двије администрације. Бојкот именовања најважнијих функционера у новом предсједничком кабинету због наводних веза са руском амбасадом, створио је интеррегнум у коме је континуитет власти преузела „дубока држава“. Ји је један од њених најважнијих експонената у Стејт департменту који имају задатак не само да саботирају Трампову најављену политику сарадње са Путином него да односе Вашингтон – Москва неповратно покваре. А Балкан је по традицији међу најпогоднијим локацијама за такве ујдурме.

Да не би било сумње да је један од активиста „дубоке државе“, Ји је у излагању конгресменима нагласио да се за четири мјесеца ниједном није сусрео са Тилерсоном. У преводу то значи да не хаје за то што се Трамп вјероватно не би сложио са његовим мијешањем у унутрашње ствари земаља у региону (Македонија, Албанија, Црна Гора, Србија/Косово, БиХ/РС). Односно, да, са подређеним дипломатским персоналом у региону, барем привремено дјелује као отуђени центар моћи у име дубоке и оне још дубље и много моћније „државе“. Рани балкански симптоми сукоба између новог предсједника и „дубоке државе“ испољили су се баш у РС.

Тек у свјетлу новијих догађаја могуће је реконструисати већ заборављени бизарни инцидент везан за позив Додику на Трампову предсједничку инаугурацију. Изгледало је свима невјероватно да амбасадорка САД у Сарајеву може да се усуди да ускрати визу госту новоизабраног предсједника своје државе. Толико невјероватно да су већ многи били посумњали да је позив уопште и стигао у Бањалуку. Међутим, за разлику од америчких амабасадора у региону, па и шефова балканских држава, који су дискретно ширили руке фаворизованој Хилари Клинтон, Додик је отворено навијао за Трампа као кандидата који је најавио да ће окончати амерички интервенционизам, што би значило и крај притисака на РС. Било је, дакле, логично да једино он буде позван на свечаност.

Напослијетку, Додик не само да није добио визу него је, кооперацијом Морин Кормак у амабасади у Сарајеву и Хојта Брајана Јиа у Стејт департменту, фасовао својеврсне санкције. Била је то прва побједа „дубоке државе“ прије него што је та синтагма ушла у оптицај. Осокољени Ји сада, пред конгресменима, поново негативно алудира на предсједника РС („Mалигни утицај Русије, посебно се огледа у охрабривању сецесионистичких планова и корака одређених политичара у РС), без доказа и против Руса и против Додика.

Ни Трамп, међутим, не одустаје од великих предсједничких овлашћења. Група њему наклоњених конзервативних конгресмена, покренула је иницијативу за преиспитивање активности Стејт департмента у мандату Обаме и Клинтонове. При томе је ставила посебан акценат на мијешање у унутрашње послове суверених држава и на улогу Сороша, који је у те сврхе, преко УСАИД-а, користио новац пореских обезника. Има заиста много основа да чистка кадрова, заосталих у Стејт департменту из претходне демократске администрације, почне баш од Јиа и Кормакове. Oд чиновника који су се међу првима дрзнули да раде по своме мимо предсједника, да врше селекцију званица на његовој инаугурацији и да, њему упркос, наставе да се баве рушењем режима у РС.

Ненад Кецмановић, Фонд стратешке културе