Ово иде без коментара.
Na pitanje novinarke N1, da li će smeniti Sinišu Malog…
Ovako izgleda početak odgovora.
Ništa manje “kvalitetan” nije ni nastavak, ali nije lepo da vas maltretiram…
Govor tela, tačnije, mimika nije baš najsrećnija…
Jezik se priprema da kaže nešto..ali “mozak” ga zbunjuje. pic.twitter.com/N1YdBRXDVj— Rebelić 🛵🚛 (@Remoozbg) November 24, 2019
Србија данас
То је жвалави педер бирао, има човек укуса.
joooj Rado joooj Radmila, posle Boga i ti si me napustila i u pecalbu se uputila, zar krvatica jalovica da mi zivot diktira i od moje sirotinje otima, pored onog karaguza i zlocinca iz cibuljica.
odbi cumo i kugo, vrat slomila.
Sličan se sličnom raduje. I predsednik i cela vlada im je mutava, tupava, glupava, neobrazovana, nedokazana, nevaspitana, nemoralna, lažljiva, kradljiva, bolesna od istih i različitih mentalnih bolesti. Skupljeni s koca i konopca znaju samo da kradu, pljačkaju i unesrećuju Srbiju, jebo im pas mater svima od reda. Govna.
ДА ЛИ ЈЕ ПЛАГИЈАТОР ПОШТЕНИ ЛОПОВ?
Докторат плагијатора Синише Малог постаје историјски. Више од пет година трају расправе о исправности “доктората” Малога да нико није помињао политичке притиске. Сада када се назире крај те агоније јавља се некомпетентна политика (Брнабић и ΛV и њихових следбеника) која пребацује свој политички притисак кобајаги опозиција политички руши поменутог “доктората”, а заборављају да је комплетна академска заједница за помиштење. Уместо да подрже поништење плагијата од доктората и смене аутора са министарског места, они бране оно што не може да се одбрани, јер је украден. На овај начин политика ниподаштава универзитет, запошљених и комплетне академске заједнице Србије. Пре него што су кренули да политички бране оно што не би смело да буде политички, мора ли су да се упознају са акцијама у таквим случајевима у ЕУ, у којој јуримо као овце на солишту. Уместо да покрену оцену свих сумњивих доктората (Стефановића, Шапића, Табаковић и много других) они бране неодбрањиво. Сви су криви, само плагијатори не??
Stvar je u tome što niko od njih nije shvatio suštinu ove afere. Mene i većinu ostalih sugradjana uopšte ne zanimaju doktorati, pa čak ni diplome ovih pilićara na vlasti. Pogotovu nakon što su potpunim uništavanjem Srbija i njenog stanovništva pokazali jasno kao dan da nemaju veze sa mozgom, da su nesposobni da vode mesnu zajednicu, a kamo li državu, da su mediokriteti bolesnih ambicija i nečasnih motiva. Šta je npr. mene briga šta mali od obrazovanja ima, kad svi u Srbiji samo gledaju gde da pobegnu, da se spasu ovog pelješenja, nedaća i siromaštva? Koju bi korist Srbija imala od njegovog doktorata, taman i da je potpuno ispravan, da nije plagijat? Pa nikakav. Ista je stvar i sa ostalim doktoratima i diplomama. O njihovoj stručnosti je trebalo da vodi računa onaj ko ih je postavljao na ta mesta onda kad ih je postavljao. Zapravo morao je, a nije, što je još jedan krupan razlog da visi na Terazijama. Sad je to potpuno nevažno, jer je šteta već učinjena.
Ali ovde se radi o MORALU, o POŠTENJU.
Plagiranje je samo simptom. Ako je neko u stanju da ukrade tudji lični rad i ukradeno objavi celom svetu kao svoj rad, neće imati nikakvih kočnica da ukrade državnu/društvenu/našu zajedničku imovinu u mračnim katakombama zgradurine ministarstva finansija u koje nikad niko nije privirio niti je pregledao njihovu dokumentaciju. Ako nije mogao da odoli kleptomaniji dok je pisao rad iako je znao da će on biti objavljen i na dohvat i proveru svima, kako da odoli toj istoj kleptomaniji dok daleko od očiju javnosti preko svojih ruku premeće milijarde našeg novca? To ne biva. Jednom kleptoman, uvek kleptoman.
Sad su se svi upeli da “spasu” malog. Verovatno im jako koristi i treba i ubuduće da obavi mnogo prljavih radnji. A ne shvataju da time i oni prelaze u grupu prevaranata, lopova, kleptomana. Koja je razlika izmedju malog koji je ukrao i njih koji to ne smatraju kradjom ili koji smatraju da je to “samo kraduckanje”? Njihovo zalaganje za kolegu je siguran znak da su i oni spremni da počine najgore prevare i kradje i da su ih verovatno već i počinili.
Neki od njih tvrde kako nije važno ko od ministara ima fakultet i koji i to porede sa mestom predsednika države. Ali to nije isto. Predsednik države je kod nas samo fikus. On samo treba da ima manire i ništa drugo. Nikolić nije imao fakultet i njemu i nije ni bio potreban za takvu funkciju. Doduše nije imao ni ono što mu je bilo potrebno, manire, ali se oko toga ni on ni njegove stranačke kolege nisu potresali, valjda zato što ni oni ne znaju ni šta znače maniri, a kamo li da ih imaju (spavanje na podu je poražavajući primer nedostatka manira, kao i stalno pljuvanje gradjana). Nasuprot predsedniku, ministri, svo osoblje njihovih kabineta, osim možda kafe kuvarica, moraju da imaju ODGOVARAJUĆE fakultete i najbolju moguću nadgradnju (razne specijalizacije, seminare za pojedine teme itd.) kako bi državne poslove obavljali na najbolji mogući način, kako im se ne bi rušila brda, kako ne bi gradili skadrove na bojani, kako im aktivna radna snaga ne bi bežala iz zemlje, kako gradjani ne bi mesecima protestvovala, kako ne bi sve bilo u raspadu i rasulu. Dakle, diplome ministara su važne samo dok su oni kandidati za ministarske fotelje, kao neka vrsta garancije da će dobro služiti narodu, a ne kao njihov ukras, dekoracija njihovih “neprevazidjenih ličnosti”. Čim sednu u ministarsku fotelju, svi zaboravljaju njihove diplome i traže samo i isključivo rezultate koje će osetiti kroz poboljšanje u svom svakodnevnom životu.
Ali i predsednika i ministre skupljene s koca i konopca uhvatio je neki neizdrž čim su seli u fotelje i nastala je trka za diplomama, dja osnovnih studija, dja doktorata, ko šta uhvati. Ona jorgovnarka tabaković je valjda diplomu osnovnih studija maznula pre postavljenja na mesto guvernera, a posle toga je zasvrbelo da pribavi i doktorat, pa je to i učinila, iako je mesto guvernera praktično nevidljivo za javnost, te na njemu može biti i kvalifikovani rukovalac gradjevinskih mašina javnost se neće uznemiriti.
Taj neizdrž govori o strašnoj iskompleksiranosti kompletne aktuelne vlasti, počev od vožda, pa do malog. Žuljaju ih obrazovani ljudi, ljudi koji su godinama žuljali stolice učeći, kao da to nisu mogli i oni, samo da su hteli i imali dovoljno karakternih kvaliteta. Kao što nisu mogli da rade za diplome, još manje su u stanju da rade za državu i narod. I to je druga ružna strana ove afere. Mali i čitava aktuelna vlast su s jedne strane krajnje nepošteni, nemoralni, a s druge lenji za sve osim za kradju i spletkarenje i to je naš problem sa njima, a ne da li imaju ili nemaju diplome.
O tome koliko su i glupi, jer sve ovo ne shvataju ću možda neku reč reći nekom drugom prilikom.