БЕОГРАД – Водостај на рекама у Србији које су под ледом, почео је да расте, а недостатак ледоломаца и нагло отопљавање могу да доведу до огромних поплава. А Србија нема ледоломце, јер је држава расходовала и продала три ледоломца Југословенског речног бродарства (ЈРБ), „Комове“, „Динару“ и „Тару“, у старе делове за мање од 30.000 евра по комаду, да би данас плаћала три милиона динара (30.000 евра) дневно изнајмљивање једног приватног, каже Томислав Савовић, инжењер бродоградње у пензији, један од руководилаца ЈРБ.
– Пре пет-шест година молио сам надлежне који су разматрали ситуацију у ЈРБ, да не расходују три ледоломца која смо имали, да не оставе Србију без иједног у државном власништву, јер су све фирме које су поседовале такве бродове већ биле приватизоване. Процењено је да су ови бродови технолошки били застарели јер су били тзв. „тегљачи“ који вуку шлепове, а у међувремену је превагу однео нови тренд „гурача“, који потискују барже – истиче Савовић.
Расходовани иако су још могли да функционишу
– Тако су „Комови“, „Динара“ и „Тара“ исечени и продати за мање од 30.000 евра по комаду, а били су у одличном стању, добро одржавани и могли су још дуго да буду у функцији. ЈРБ је у државном власништву, па се морала имати у виду безбедност пловних токова, чији су ледоломци важан део, а не тренд. У ЈРБ имали смо нацрте и били спремни да сами правимо ледоломце – додаје Савовић.
Приватизацијом чувеног „Хероја Пинкија“, „Багерско-бродарског предузећа“, „Бродарства Зрењанин“ и „Бродарства Пожаревац“, 2009. године настаје „Дунав група Агрегати“ која тако постаје власник ледоломаца „Чакор“, „Вучево“ и „Петроварадин“ (гурача који су адаптирани за разбијање леда), које сада држава изнајмљује.
– Зашто држава, када је већ продала своје ледоломце, не издваја неку суму новца за редовно одржавање ова три приручна ледоломца који се налазе у лошем стању, и тако себи смањи трошкове изнајмљивања – каже Савовић.
Према речима Петра Грекуловића, шефа Службе за експлоатацију електричне енерги у Хидроелектрани „Ђердап“, и ова компанија је приликом пуштања у рад имала три ледоломца: „Гребен“, „Дели Јован“ и „Бор“, а данас је у функцији само „Гребен“. „Бор“ се изнајмљује јер је приликом приватизације припао „Прахову“, док је „Дели Јован“ расходован.
Колико кошта државна неодговорност?
У одбрани од леда у акцији су: „Александрија“, „Каблар“, „Топчидерка“ (на Сави), „Вучево“, „Чакор“ и „Петроварадин“ у Војводини, а „Гребен“ је државни. Рецимо, шест приручних ледоломаца, по 30.000 евра дневно (180.000 евра), па пута број дана… сума је коју ће држава морати да плати. А један прави модеран ледоломац кошта око два милиона евра.
Без експлозива
Из Министарства одбране кажу да инжењерске јединице Војске Србије неће разбијати лед експлозивом.
– Извршено је пробно разбијање ледом на Ибру ван насељених места и ту смо се зауставили, с обзиром на штету коју оваква метода може да има по живи свет у реци. Одлучено је да се ломљење леда настави механичким путем, а пошто Војска не поседује ниједан ледоломац, помоћи ћемо на све друге начине – рекли су из Службе за информисање ВС.
Правда
