* Шта је Лењин, врло кратко и врло јасно је рекао десни публициста и идеолог и дивни човек, Царство му Небеско, Александар Иванович Казинцев. А рекао је да је Лењин 1917. показао свету да је могуће изазвати Белог господара
* Када настоје да Лењина заувек венчају са марксистичком теоријом, то је само делимично тачно. Лењин је светски супербренд: он је вечити противник Белих господара: Наполеона, Мусолинија, Хитлера, Бајдена…
* Њихова битка се наставља. Да, Бела господа су нешто научила и сада, бркајући карте, могу да представе црног Обаму као свог вођу, али то тешко да може некога да обмане.Обама је Бели господин. А Лењин је црнац
* Политички Кијев је одлучио да се закуне на верност Белом господару, починивши Јудин грех „европског избора“ и издавши све колонизоване. Наивни Кијев је желео да добије улазницу у редове колонијалиста из НАТО-а и Европске уније, не знајући да Бели господари Украјинце никада неће прихватити као једнаке. А Донбас је објавио: „Не, ми смо другачији!“
____________________________________________________________
Аутор: Захар ПРИЛЕПИН
У ЈЕСЕЊИНОВОЈ класичној поеми „Ана Сњегина“, окупљени рјазањски сељаци у пролеће 1917. питају аутора:
„Реците нам шта је то Лењин?
Тихо сам им одговорио: “Он је ви.”
Јесењин, национални геније Русије, недвосмислено је у тој својој завршној, сумирајућој поеми из 1925. године оценио да је Лењин био гласноговорник огромне, спонтане, страшне воље руског мужика, Русије као такве.
Јесењин је срезао тако па се то – чак и ако се у то не верује – мора узети у обзир.
Шта је Лењин, сећам се, врло кратко и врло јасно је рекао десни публициста и идеолог и дивни човек, Царство му Небеско, Александар Иванович Казинцев.
Он је био, још једном понављам, прави руски интелектуалац, директни наследник класика руског словенофилства, руски националиста.
А рекао је Казинцев да је Лењин 1917. показао свету да је могуће изазвати Белог господара.
За Кинезе, Индијце, Африканце, Азијате, Хиспаноамериканце, становнике Океаније — за све обојене, прљаве, понижене и увређене, био је то шок. Било је то религиозно откровење.
Знали су из целе своје историје, из векова понижења и ропства, да је Бели господин непобедив. Да ће их заувек водити у ланцима и узимати резултате њиховог рада.
Бели господин је одувек веровао да ни Руси уопште нису бели. Да је то што су бели неки неспоразум. Да су у ствари обојени и прљави и да сигурно немају право на своју пребогату земљу, којом би Бели господар требало да располаже.
Када кажу да је Лењин уништио Руску Империју, то је, у најбољем случају, реторска фигура. Јер, Лењин је поново саставио Руску империју и, што је најважније, покренуо је процесе деколонизације света.
Још за Лењинова живота су се урушиле четири друге империје, док је он, изузетном енергијом, враћао отцепљене територије Совјетској Русији, а онда су, у наредних неколико деценија, Бела господа из Лондона, Рима, Париза, Мадрида катастрофално губила од обојених и прљавих, губећи своје колонијалне аквизиције .
Све је то Лењин.
Када настоје да Лењина заувек венчају са марксистичком теоријом, то је само делимично тачно. Лењин је светски супербренд: он је отац Че Геваре. Штавише, тај и данас моћни супербренд није само отац Че Геваре, већ и вечити противник Белих господара: Наполеона, Мусолинија, Хитлера, Бајдена…
Њихова битка се наставља.
Да, Бела господа су нешто научила и сада, бркајући карте, могу да представе црног Обаму као свог вођу, али то тешко да може некога да обмане.
Обама је Бели господин. А Лењин је црнац. Лењин је Индијанац, Индус, Рус.
Лењин је Кинез, Монгол, Бурјат, Кубанац и Венецуеланац.
Лењин је и Србин јер ни Срби нису прави белци.
Лењин је Африканац.
Коначно, Лењин је рудар Донбаса.
То што се лик Лењина надвио над првим митинзима „руског пролећа“ уопште није историјски парадокс, већ феномен који открива праву позадину догађаја.
Политички Кијев је одлучио да се закуне на верност Белом господару, починивши Јудин грех „европског избора“ и издавши све колонизоване. Наивни Кијев је желео да добије улазницу у редове колонијалиста из НАТО-а и Европске уније, не знајући да Бели господари Украјинце никада неће прихватити као једнаке.
Политички Донбас је 2014-те одговорио: „Не, ми смо другачији“.
После 100 година, прво су се доњецки борци, а потом и цела Русија, поново појавили у свом некадашњем својству – као сила која је оспорила глобализам Белих господара.
