РУСИЈИ је Косово важно јер је важно Србији, каже за “Новости” генерал Леонид Решетников, директор Руског института за стратешка истраживања. Институт за стратешка истраживања једна је од најважнијих информативно-аналитичких полуга федералних власти Русије. Еминентни руски стручњаци (њих 180) задужени су за пројектовање и “креирање” стратегије и политике Русије, нарочито у сфери националне безбедности.
– “Што се тиче сарадње РИСИ с Путином, наша аналитичка продукција доприноси раду свих кључних руских служби, од администрације председника, Министарства спољних послова, служби одговорних за безбедност Русије, али и до крупних корпорација као што су “Гаспром”, “Олимпстро”, објашњава Решетников.
Доктор историје и један од највећих руских познавалаца Балкана уверен је да Србија искрено жели мир на Балкану, о чему сведоче и настојања да уђе у преговоре са привременим органима власти у Приштини. Решетников наглашава да “у геополитичком смислу Балкан је изузетно важан. Али колико је Балкан историјска, верска, културолошка спона, толико може да буде и зона раскола”. Решетников сматра да се “суровој балканској транзицији још не назире крај, а проблем Косова и напетост осећа цела Европа”.
– Србија је своју позицију прецизирала Платформом о Косову и Метохији и од ње не може и не треба да одступи – каже Решетников. – Русија подржава настојања Београда да се борба за очување Косова мора водити у оквиру међународног права. Решење питања Косова могуће је само у оквиру Резолуције 1244 Савета безбедности УН , што је потврдио и председник Томислав Николић у Бриселу на почетку преговора Београда и Приштине. Само дијалогом се може ићи у правцу постизања заједничког решења. Отварање представништва косовских Албанаца у Београду је неизбежно, а помаже и оперативном решавању свих питања везаних за КиМ. Неопходно је, међутим, да и статус тог представништва буде у складу са Резолуцијом, уз поштовање договора. Иако ОУН последњих година губи свој ауторитет, немамо другу алтернативу.
* Око решавања статуса Косова у Србији се ствара атмосфера повећаних очекивања о улози Русије. Чује се, међутим, да се та очекивања нису претворила у снажнију политичку подршку?
– За мене је готово несхватљиво такво мишљење. Русија је више пута изјавила да неће признати Косово пре него што га Србија призна. И ми се држимо тог става. О каквој још политичкој подршци можемо говорити? Ако неке снаге у Србији очекују да ће Русија утицати на српско руководство, које се често није понашало патриотски, онда ћу “разбити” таква очекивања. Руси не могу и не треба да буду веће патриоте од самих Срба.
* Свет доживљава дубоку трансформацију и више нема доминације једне земље. Једнострано деловање дестабилизује свет, изазива трку у наоружању и тензије у међуцивилизацијским односима. Шта су спољно-политички приоритети Русије?
– Русија је одустала од идеје једностраног противљења САД, као светског хегемона. Имали смо прилику да се уверимо да се двополарни модел уређења света није одржао, као и трка у наоружању, а на крају крајева, атлантска цивилизација је показала погубне резултате. Залажемо се за мултилатерални развитак човечанства.
Ми смо за вишеполарни свет, за свестрани развој у којем Русија одређује пут тог развоја, које је председник Путин прокламовао као “евроазијски”. Саставни део тог савеза може бити, верујем и да хоће, савез православних словенских народа. Русија и Србија – део су јединствене православне цивилизације, имамо исти духовни и културни код. Ми смо принуђени на заједничку будућност, свидело се то тзв. пријатељима Србије на Западу или не.
* Како оцењујете промене у Србији?
– Реформе из двехиљадитих биле су за Србију катастрофалне. Било би боље говорити не о реформама већ о свесном, планском рушењу националне економије. Зато, кад је у предизборној кампање Томислав Николић говорио о борби са олигарсима, чак помињући као могућност и “реприватизацију”, то је звучало логично и разумно. Међутим, још се не примећују никакве озбиљније структуралне измене у привреди Србије. Напротив, како показују анализе српских и западних медија, у кабинету господина Николића није мало оних који су, изгледа, у блиској вези са тим истим тајкунима.
* Односи Русије и Србије, чини се, улазе у нову фазу, која није заснована само на блискости језика, традиција, култура и вери већ на економским интересима. Колико је важна економска сарадња двеју земаља?
– Пре месец дана, Русија и Србија су уговориле наменски кредит у вредности од милијарду долара за обнављање српских железница. То није први кредит који је Русија омогућила Србији, а по свему судећи не и последњи. У ситуацији хроничног буџетског дефицита који преживљава Србија, таква финансијска помоћ је, можда, и више него политичка подршка у ужем смислу. Желим, такође, да нагласим да српских производа, пре свега прехрамбених, у Русији нема много. А и оних којих има, нису увек доброг квалитета. Српски произвођачи морају активније да се пробијају на руско тржиште.
* Где је Србија у будућем распореду геополитичких снага?
– Нама у Русији није најјаснија огромна жеља већег дела српског политичког естаблишмента да по сваку цену постану члан Европске уније. Да ли Србију у европској породици чека бар нешто лепо? Какву улогу Србија може да игра у јединственој Европи? Очигледно је да ће најконкурентније гране српске привреде бити разрушене, јер никоме у Европи нису неопходни – конкуренти. Ти процеси нису нови, они се одвијају већ десет година. Приступање ЕУ многе асоцира на могућност безвизног кретања у шенгенској зони, али Бугарска и Румунија показују да и са тим може бити проблема. Европска унија пуца по свим шавовима, а упорна жеља српске владе, укључујући и председника Николића да уђе у ЕУ, личи ми на покушај да се укрца на брод који тоне.
* Шта мислите о раду суда за ратне злочине у Хагу из којих су ослобођена два хрватска генерала, а и Рамуш Харадинај, бивши лидер ОВК?
– После пуштања на слободу Готовине и Маркача, као и Харадинаја, Хашки суд је себе коначно и дефинитивно искомпромитовао. Какав је то суд који пушта на слободу војне преступнике, генерале и војне заповеднике чије су руке до лаката у крви? Притом, тај исти суд већ девет година не може да пресуди Војиславу Шешељу. Шешељ се, истина, сликао са „калашњиковим“ у рукама на рушевинама Вуковара, али очигледно је да је то исценирана фотографија. Не оправдавам, наравно, позирање са аутоматском пушком с рушевинама у позадини, али ако је Шешељ у нечему крив, то је поигравање са судијама, “узнемиравање умова”, а не за убиства и пљачку. О трагичном крају Слободана Милошевичћа да и не говорим. Хашки трибунал данас је апсурд србомрзачке фарсе. Уместо Хашког суда мора бити формирана нова структура која би могла да суди не према речима, него према делима.
* Да ли је завршена декомпозиција Балкан? Може ли Балкан бити враћен балканским народима? Да ли су цивилизатори Балкана заправо његови освајачи?
– Народ Србије би морао да се тргне из либерално-мондијалистичке хипнозе и схвати: ко је, са ким је и шта заправо жели. Тада, и само тада, може се говорити о враћању Балкана балканским народима и избављењу од самопроглашених цивилизатора.
ТАЈНА ПУТИНОВОГ УСПЕХА
* БЛИЗАК сте сарадник председника Путина, који ужива велике симпатије српске јавности. Какво је искуство сарађивати са њим и шта је, према вашем мишљењу, тајна његовог планетарног успеха?
– Тајна је у његовој енергичности и искрености. Председник Путин се не устручава да покаже своја осећања и да ствари назове правим именом. Путин је и младолик, спортског духа. А на Балкану се увек ценила мушкост, снага и самопоуздање. Отуда толико његових поштовалаца. Најважније је, свакако, што је Путин прави државник. Таквих је у свету мало, а у Европи их практично и нема. Тамо углавном видимо чиновнике “средње класе”.
Новости
