Лепенски вир: Место где се сунце рађа два пута

СУНЦЕ се два пута рађа на дан дугодневице, 21. јуна у Лепенском виру. У праскозорје први сунчев зрак као сноп рефлектора накратко блесне крај левог бока врха Трескавац на румунској обали Дунава. Затим овај део Ђердапске клисуре поново утоне у сумрак. Убрзо зраци сунца скривеног иза стрме стене формирају светлосни ореол који оивичи тамну масу троугла планине у сенци. То је драматични увод у врхунац природног спектакла кад сунчев круг “искаче” тачно на врх Трескавца, где засија као огромно око.

– Постоје добри разлози за то да верујемо да су становници Лепенског вира уочили закономерност померања изласка сунца на источном хоризонту са сменом годишњих доба – каже др Бајић, неуропсихијатар, истраживач древних религија и археоастрономије. – То је давало шансе заједници рибара, ловаца и сакупљача да на време припреми залихе хране, топле одеће и огрева и обезбеди сигуран заклон за за зимски период.

Истраживачи кажу да се природа постарала да Лепенцима обезбеди добар мерни инструмент за оријентацију у времену – карактеристичан планински рељеф са друге стране Дунава.

– Почетна тачка тог календара било је двоструко свитање на Трескавцу на дугодневицу – наводи архитекта Павловић. – Од тог дана Лепенци су посматрали како се тачка свитања “помера” удесно и дан скраћује, све до зимске краткодневице 21. децембра, кад сунце излази иза врха Кукујова. Процес затим креће у супротном смеру, свитање се помера улево по хоризонту до ранодневице у пролеће 21. марта кад сунце излази изнад врха Главица, треће важне тачка планинског “соларног календара”. Лепенски вир је био стајаће насеље и његови становници су несумњиво уочили ове правилне периодичне процесе.

Саговорници нашег листа сматрају да феномен двоструког свитања и соларног календара из Лепенског вира може да врати овај локалитет у жижу пажње светске јавности, како научне тако и туристичке.

– Истраживања указују да је овде створен први календар и успешно примењено предвиђање временских промена, што је био предуслов за опстанак људске заједнице на истом месту током дужег времена – каже Павловић. – Очекујемо да ће већ следеће године мноштво људи доћи да посматра феномен који је довео до научне и цивилизацијске револуције. Њиме се већ баве водећи светски археометеоролози.

Утемељивач археометорологије, професор Клајв Бонсалм у својим радовима уочава да је Лепенски вир једино од неколико насеља исте цивилизације из Ђердапске клисуре које је преживело период захлађења пре 8.200 година. Тад су Европу погодиле јаке кише и поплаве, а комшије Лепенаца су напустиле своја станишта.

Астрономски феномен створио највећу преисторијску цивилизацију у Европи

– Насеље Лепенски вир је једино опстало јер се у време климатских промена померало узводно и навише дуж обале Дунава – каже Павловић. – У тим сеобама због климатских промена Лепенци су увек правили нове куће, а једини изузетак био је низ објеката који леже на правцу с којег се једино могао посматрати “двоструки” излазак сунца на Трескавцу. Претпостављамо да су оне биле нека врста опсерваторија.

Још је академик Драгослав Срејовић, који је открио Лепенски вир, уочио усмереност већине лепенских кућа према Трескавцу, тумачећи то изузетним значајем који су му Лепенци придавали. Археоастрономска истраживања указују да је Трескавац био прва “света планина”, поштована јер се помоћу ње прецизно предвиђало време што је омогућило опстанак и напредак популације Лепенског вира.

Лепенска кугла са тајанственим знацима

– Уочавање цикличности времена био је вероватно повод и за стварање прве религије вере васкрсења на свету у којој је Трескавац праузор за све потоње “свете горе” – сматра др Александра Бајић. – Покушајте да се ставите у улогу првих Лепенаца који су видели како сунце два пута излази иза Трескавца, помоћу кога су мерили проток времена. То је био знак да тама и смрт нису коначни, да се све окреће и вртложи као и вир крај кога су основали насеље. Зато код Лепенаца нема страха од смрти, они сахрањују претке под кућним подом, јер очекују њихово поновно рођење.

ПОРУКА ЗА ВЕЧНОСТ

Дуго се сматрало да су гравирани облици названи “лепенске кугле” изгубљени, али захваљујући упорности Христивоја Павловића, један од њих је пронађен у кабинету Загорке Летице, археолога и сараднице академика Срејовића. После њене смрти 2004. “лепенска кугла” остала је заборављена у фиоци радног стола.

– Захваљујући проф. др Дубравки Николић, којој је додељен овај кабинет, снимио сам овај артефакт, чија намена и симболи нису одгонетнути – каже Павловић.

Др Александра Бајић сматра да огроман труд уложен у гравирање камена указује да је реч о поруци за вечност, коју нажалост не умемо да прочитамо.

– Може се претпоставити чак и да је реч о некој врсти археометеоролошког инструмента, јер шаре на “полуоблутку” личе на обрис сазвежђа Северног небеског пола.

Др Александра Бајић и Христивоје Павловић

КООРДИНАТНИ СИСТЕМ

Академик Драгослав Срејовић је пишући о истраживањима на Лепенском виру оставио сведочанство о гравираним облицима, али они никада нису били приказани јавности.

– На тим артефактима су урезане загонетне представе и знаци, слични коодинатном систему, скицама предела, бројкама и словима. Смисао ових “забележака” остаће тајна али не треба сумњати да су они нека врста рабоша који трајно утврђују одређена запажања и знања – забележио је Срејовић.

Б. СУБАШИЋ, Новости