Србија

Лепоте планине и зов предака

ОСТАЛИ бисте без првог места да смо повели нашег Драгишу или Милутина, којима не треба ортак у обарању стабла ручном тестером кладаром. Имали бисте љуте противнике, али не смеју да се показују она двојица што најбрже стружу ноћу и у гори разговарају само очима, а пањ и кладару сакрију да на њима шумар стоји а не може да их открије?!

Овако су победнике у стругању трупца кладаром Вујицу Савковића и Радивоја Милинковића, из Горњих Горачића, задиркивали горштаци на Златару и подсећали на борбу у лукавству дрвосеча и будности шумара у прохујалим временима, када су оморике и кладаре, уместо данашње моторке, биле главни извор прихода.

А “Сусрети златарских села”, пети по реду, на Ивањдан, на вису Џаде, у Мушковини, на раскрсници путева и некадашњем састајалишту сточара и дрвосеча, подсећају и на старе чобанске вештине. Одмеравају снагу и спретност у бацању камена с рамена, вучењу кличка, надвлачењу конопца, надмећу се у трчању, лоптању и одбојци на тепиху планинске траве.

Овде се долази без тренинга, право са косидбе, истовара бала сена или са шумских и других радова. Копне нам села, чиле обичаји, угасили се вашари на Сувом бору, Рудом пољу и Говеђаку, па се на вису Џаде сабирамо да виде млади како смо се дружили и такмичили, па да наставе традицију – казује Ратко Савковић из Горњих Горачића, некадашњи мегданџија на светковинама и ливадама и вођа екипе која неприкосновено влада у “тешким” дисциплинама, где за снагу не сме да запне.

Екипе делија из села појачавају њихови земљаци из околних градова, срдњошколци и студенти, а зову планине и предака не могу да одоле ни многи што их је живот расуо по Србији.

Лепоте планине и зов предака

– Идуће године очекујемо подршку туристичких организација и спортских савеза општина Пријепоље и Нова Варош. Заслужује то ова манифестација, број такмичара, али и ентузијасти који уређују терене и брину о такмичењу – кажу Верољуб Јовановић из Мушковине и Ужичанин Стојан Брајовић, иницијатор окупљања на завичајној планини.

ВИТА ЈЕЛО, САВИ’ СЕ У СЕЛО

А какво би то окупљање планинаца било ако се не би чула песма, она стара, чобанска јавка или тугованка: “Остар’о сам, гаро јадо, само ми је срце младо”, “Вита јело, сави’ се у село, реци малој да дође на прело”, “Воли мала кога ‘оћеш сада, и мене си вољела некада”, “Да знаш мала како срце боли, ти би дошла, па да земља гори”, “Ој, планино, моја мила, ти си мене отхранила”…

– Камо среће да је више оваквих сусрета. Па овде на 1.400 метара висине пуцају плућа од мириса боровине и трава, пуца поглед до црногорских планина. Идеално је место за кампере и излете – углас казују Слободан Петрић, Ненад Ивезић и Урош Пурић, победници у бацању камена с рамена, надвлачењу кличка и трчању.

Вучење кличка омиљена занимација кршних горштака

Лепоте планине и зов предака

МИРИС БОРОВИНЕ И ТРАВЕ

– Камо среће да је више оваквих сусрета. Па овде на 1.400 метара висине пуцају плућа од мириса боровине и трава, пуца поглед до црногорских планина. Идеално је место за кампере и излете – углас казују Слободан Петрић, Ненад Ивезић и Урош Пурић, победници у бацању камена с рамена, надвлачењу кличка и трчању.

Драгослав Гагричић, Политика.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!