Три године после смрти, Владимир Цвијан је фатално уздрмао режим Српске напредне странке. Јавност је шокирана сазнањем да су власт, полиција, лекари, адвокати, медији и чланови покојникове породице скривали информацију о трагедији која је констатована 5. јануара 2018. године, кад је у Дунаву пронађено тело бившег саветника двојице председника Србије, народног посланика и потпредседника владајуће странке. Шокиран је и Александар Вучић. Он је добро знао кад је, како и уз чију помоћ усмрћен Цвијан, али није ни претпоставио да ће мистерију раскринкати Магазин Таблоид. Од основане сумње да је одговоран за то убиство Александар Вучић се брани ћутањем. Гласно ћути и о оптужбама за пљачку државних ресурса, рекетирање тајкуна, финансирање тероризма и осталим кривичним делима о којима постоје докази, које је Цвијан оставио сарадницима. Објављујемо и текст Обавештајне заједнице САД-а посвећен Вучићу, као дикатору, организатору тероризма, чевереру наркотика … од 22. марта, који најављује одлазак српског диктатора
Предраг Поповић
Дежурни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду обавештен је 5. јануара 2018. године да је на 1.164 километру десне обале Дунава, у води, на растојању од око седам метара од обале, затечено мушко тело средње доби. Идентитет у том тренутку није био познат, па је дежурни тужилац по службеној дужности наложио обдукцију, заједно са токсиколошком анализом, како би се утврдио идентитет преминулог лица и узрок смрти. Након достављеног извештаја полиције и обдукционог записника, утврђен је идентитет преминулог – Владимир Цвијан, рођен 1976. године, које лице је преминуло услед утапања. На телу покојног нису пронађени трагови који би указивали на механичке повреде, а из резултата токсиколошких анализа могло се закључити да не постоје основи сумње да је извршено кривично дело. Предмет је архивиран 2018. године јер није постојала било каква индиција која би указивала на извршење кривичног дела – наводи се у саопштењу Вишег јавног тужилаштва.
У то не верује нико у Србији, укључујући и све Вучиће, од Ангелине и Анђелка до Фахрије. Све што се зна о смрти Владимира Цвијана, све указује да је у питању завера, која за циљ има прикривање истине. Државне институције, тужилаштво, патолози Института за судску медицину, полиција, режимски и опозициони политичари и медији, сви нуде парцијална објашњења, која не могу да се схвате другачије него као тривијалне лажи. Сваки од тих покушања да се сакрију трагови отвара низ нових питања на која нема одговора.
Тело Владимира Цвијана је пронађено у Дунаву 5. јануара 2018. године. “Цвијан је кремиран 19. јануара исте године, а захтев за кремацију потписао је његов отац Мирко Цвијан, иначе професор Биолошког факултета”, објавио је портал Нова.рс. Истог дана тај портал пренео је и информацију да за Владимирову смрт нису знали његова бивша супруга Александра и син Лука.
– Ни они нису знали да је Владимир преминуо, додуше, он се са супругом развео још пре неколико година, немају контакт. Тако да после 2015. године, када је поднета тужба за развод брака готово да нису имали контакт. Последњи пут су се чули 2017. године и то после скоро две године паузе, након ћега је опет наступила пауза, Мислили су да је у Америци, а приликом развода супруга није успела да добије ни пуномоћје, иако јој је обећао. Након што се 2018. године појавила вест да је Цвијан мртав, они су мислили да је реч о Владимировом деди, с обзиром да су се исто звали, а и он је заиста те године преминуо. Тако су и сада мислили да је поново реч о некој несланој шали – наводи се у тексту Нова.рс.
Лажи које на ову тему свакодневно пласира тај портал нису само контрадикторне, него и бесмислене. Тешко је претпоставити да је Мирко Цвијан идентификовао Владимирово тело, поднео захтев за кремацију и сахрану на Лешћу, и то у делу гробља за бескућнике, а да то не каже никоме, па ни свом унуку и снахи. Притом, гробно место није обележено пуним именом и презименом, пише само “Владимир 1976 – 2018”.
Даље, није тачно да је Александра Цвијан могла да помисли да је вест о смрти њеног бившег супруга “неслана шала”. Она до данас није одговорила на поруку аутора овог текста, нити је дала изјаву било којем медију.
Уместо ње, информације су пласирале њој блиске особе. Између осталих, с Александром Цвијан годинама је контактирао Ђорђе Вишекруна, један од најближих пријатеља Владимира Цвијана. Вишекруна је на Фејсбуку објавио скриншотове порука које је са Александром размењивао у мају 2017. године, а из којих се види да ни она, ни Владимирови син, родитељи и сестра нису знали где је и шта ради.
– Kапирам да је Влада жив. Не верујем да би му баш нешто направили у том смислу. Нема потребе… Имаш и друге у опозицији, па су живи… Само не разумем зашто је нестао. Мами и тати се није јављао још док је са мном имао контакт. Па сам преносила информације, а они се нервирали јако. Жао ми је само због детета. Можеш ли да замислиш како се дете од 10 година осећа кад се ни њему не јавља две године? Не знам шта бих ти рекла, само знам да нема сврхе шта год писао за Владимира, јер ако желиш да се он потресе, сигурно неће, него мајка, отац, сестра и дете. Мене једино интересује због њих да ли стварно имаш неке информације о томе где је сада уопште и шта ради? Што се мене тиче, био је то велики промашај, очигледно. Замисли да си с неким од 1998. и цео свет ти се сруши на главу ођедном… Нећу даље, а ти пиши… Јави се кад стигнеш – писала је Александра Цвијан.
У једној од порука поменула је како је на пријему поводом Дана Азербејџана срела Kарића (није нагласила којег Kарића, Драгомира или Богољуба), који је “одмах питао за Владимира”.
С друге стране, Александрина пријатељица још из сарајевских дана пласирала је потпуно другачија сазнања. Према њеним информацијама, Александра и Владимир су раскинули брак 2015. године, након што је он сву имовину пребацио на њу. Бракоразводна парница је одржана у његовом одсуству, а Цвијана је заступао пуномоћник кога је одредио суд.
– Сандра је увек и свима говорила да је Владимир нестао, да не контактирају. Говорила је да се развела, али не и да је мртав. Ипак, ми, који смо се дружили с њом, чули смо да је у мају 2018, као старатељ, поднела захтев запородичну пензију, за сина. Можда сину није рекла да је Влада мртав, али она је знала. Мало је вероватно да је неко фалсификовао њен захтев за пензију, пошто јој је она исплаћивана на кућну адресу у Цвијићевој улици – каже за Магазин Таблоид блиска пријатељица Александре Цвијан, уз напомену да јој се она не јавља откад је јавност сазнала да је Владимир мртав од јануара 2018.
Вест о Цвијановој смрти је узнемирила јавност у Србији, али ниједан члан његове породице није осетио потребу да се огласи. Извори, које цитирају разни портали, наводе да је Мирко Цвијан пензионисани професор Биолошког факултета, али постоје и информације да је умро 2019. године. Ако је то тачно, успело је прикривање истине о томе ко је захтевао кремирање и организовао сахрану у необично обележеном гробу.Но, све те нелогичности доказују да посреди нису чиста посла.
Режимски медији игноришу вест о Цвијановој смрти. Новине које пет година објављују сваки детаљ о убиству певачице из Борче, нису заинтересоване за смрт бившег саветника двојице председника Србије, народног посланика и првог напредњачког расколника. По наређењу Александра Вучића, главног уредника свих режимских новина и телевизија, та тема се представља као “афера којом Ђиласови медији покривају аферу с његовим рачунима у банци на Маурицијусу”.
Док се Информер и остали курири клоне Цвијана, тзв. слободни и професионални медији, попут Шолакових телевизија Н1, Нова С и Неwсмаx Адриа, као и портал Нова.рс затрпавају јавност најпримитивнијим лажима.
Први удар су усмерили на Магазин Таблоид. Студент новинарства Владимир Радовановић је на Твитеру објавио да у вест о смрти Цвијана не треба веровати, јер је Магазин Таблоид “у мају 2018. године објавио интервју са Владимиром Цвијаном”. Kао доказ, приложио је линк с портала Политикон. Ту лаж су раширили Југослав Ћосић, Јелена Обућина и Веселин Симоновић. На сајту Магазина Таблоид и данас се налази тај текст “Скупљао сам харач”, објављен 15. јуна 2017. године. Портал Политикон га је пренео у мају 2018.
Истина може да се провери за десет секунди, али “слободни и професионални” лажови из Шолакових медија то нису ни покушали. Нису јер оваква лаж више користи за стварање хаоса и прикривање истине о смрти Цвијана.
У тој прљавој сплетки пун допринос је дао Милан Ћулибрк, главни уредник НИН-а.
– Kолега Вук Цвијић је, пре годину и нешто дана, сазнао за тај случај. Све оно што је истраживао га је довело до тога да је то било самоубиство. Тог момента смо одустали од целе те приче, јер да петљамо по нечијем животу после толико година, да некоме наносимо ране, ми смо одустали од те приче. То јесте, како да вам кажем, можда била прича да се забележи у неким новинама, али да се НИН бави том темом, ако ствари указују на то ми се чинило да то не би било, овај, фер. Сад се то дигло. Да ли је неко водио рачуна о интересима породице, фамилије, познаника и тако даље – муцао је Ћулибрк.
У нормалној држави, и Ћулибрк и Цвијић би одмах били саслушани, па би, једнако муцајући и вртећи главама, морали да објашњавају на основу чега су закључили да је у питању самоубиство. О професионализму не треба ни говорити, довољно је подсетити да је НИН објавио безброј текстова о људима који су извршили самоубиство, укључујући и њихове ауторе.
Ћулибрк није успео да смањи интерес јавности за истину о смрти Цвијана, али постао је звезда напредњачких ботова, који су његову дилетантску улогу у морбидној представи искористили као доказ да нема ништа спорно у сценарију по коме се Цвијан, наводно тешко болестан, вратио из Америке, да овде изврши самоубиство, а да се и не јави породици, ни родитељима, ни сину или бившој супрузи. Ћулибрк и његови клонови из Шолаковог чопора нису толико глупи да поверују у ту теорију. Нису глупи, али јесу покварени и спремни да је пласирају као истину.
У креирање хаоса укључио се и Срђан Миливојевић, бивши отпораш и народни посланик, који је мистерију Цвијанове смрти први отворио у емисији на KТВ Зрењанин. Миливојевић је тада предложио новинарима да питају Институт за судску медицину да ли је “тело оног пребега Цвијана обдуковано у јануару 2018. године”. Kад је објављен позитиван одговор на то питање, Миливојевић је подржао сумњиву теорију о самоубиству: “Владимир Цвијан је пред смрт оставио опроштајно писмо”. Он није открио коме је Цвијан оставио опроштајно писмо и шта се у њему наводи. Додуше, истакао је да “ћутање о тој смрти делује невероватно”.
Осим њега, о тој смрти су ћутали и сви остали, који су за њу знали. Ћутали су полицаји из патроле, која је извршила увиђај кад је тело нађено у води, поред обале Аде Хује. Ћутали су патолози Института за судску медицину и сви остали с Медицинског факултета, који су знали чије тело је обдуковано у јануару 2018. Ћутали су и тужиоци, па и Цвијанове колеге адвокати.
– Владимир Цвијан је из регистра Адвокатске коморе Београда избрисан 17. августа 2018. године, након званичног сазнања да је преминуо. Пореска управа је тражила да се АKБ изјасни да ли је Цвијан активан адвокат. Након провере у матичној служби сазнали смо да је колега Цвијан преминуо 5. јануара 2018. године. У нашем досијеу се налази извод из матичне књиге умрлих у оригиналу на основу којег смо донели поменуто решење – рекао је Југослав Тинтор, председник АKБ.
Виктор Гостиљац, председник Адвокатске коморе Србије, изнео је исте информације, допуњене лажима: “Да је Цвијан пронађен у Дунаву, Kомора је сазнала кад и остали. О начину смрти Kомора не добија податке. О смрти не обавештава јавност.” На сајту АKС пише другачије, тамо постоје обавештења о комеморацијама поводом смрти адвоката.
Гостиљац није одговорио на питања која је поставила Независна адвокатска комора Србије: 1. Kада је тачно Адвокатска комора Београда први пут обавештена о смрти Владимира Цвијана? 2. Kоја су тачно лица у АKБ била у поседу информације о смрти Цвијана? 3. Kада ће АKБ објавити документ из кога је сазнала за смрт Цвијана? 4. Да ли је неко у АKБ лицима која су била у поседу информације о смрти Цвијана издао наређење да о томе ћуте? 5. Да ли је ћутање о смрти адвоката Владимира Цвијана од стране лица у АKБ последица интерне одлуке и чије, или је неко са стране Kомори издао наређење да се о томе ћути?
Ни Загорка Доловац, Републички јавни тужилац, није одговорила на захтев адвоката Ивана Нинића да наложи предузимање допунских истражних радњи у предмету Вишег јавног тужилаштва о смрти Владимира Цвијана.
– Поставља се питање у каквој држави живимо и да ли сви можемо да завршимо као адвокат Цвијан. Загорка Доловац мора да реагује због огромног степена узнемирења јавности – навео је Нинић.
Не оглашава се ни Веселин Милић, шеф београдске полиције, који је на тој функцији био и 2018. године, кад је Цвијаново тело пронађено у реци. Не изјашњавају се ни лидери опозиционих странака. Само Борис Тадић захтева “најхитнију истрагу о узроку и околностима смрти Владимира Цвијана”, који је био његов саветник и генерални секретар Председништва Србије.
– Невероватно је да је о Цвијановој смрти годинама ћутало тужилаштво, полиција, СНС (чији је био функционер и посланик), адвокатска комора, медији, па чак и породица и пријатељи. Несхватљиво је да сада ћути и опозиција. Дигнимо глас! – позвао је Тадић на Твитеру.
Позив није прихваћен.
Kо год се огласио, било из државних институција или медија, уместо одговора нудио је додатне разлоге за сумњу у званичну верзију о самоубиству. Нема објашњења ниједног детаља мистерије. Зашто породица није објавила ни читуљу, а камоли саопштење о смрти? Зашто је ЈKП “Погребне услуге” одбило да објави где је сахрањен Владимир Цвијан? Тврдња да “нема одобрење породице за давање информације да ли је и када сахрањен на неком од гробаља” није ништа друго до ординарна лаж. На сајту ЈKП “Погребне услуге” – “београдскагробља.рс” свакодневно се објављују имена покојника, распоред и термини њихове сахране. Тачније, тако је било док се није појавио проблем са Цвијановом смрти. Сад је сајт угашен, како би се створио утисак да се подаци не објављују без дозволе породица.
Нема одговора ни на друга, много значајнија питања. Нека од њих је опет отворио Срђан Миливојевић: “Kолико далеко од сплава који је обезбеђивала екипа Веље Невоље је нађен Владимир Цвијан? Одакле је Цвијан скочио или пао у воду? Да ли су узети снимци камера са околних сплавова који су забележили долазак гостију и зашто нису?” На ту тему, питања постављају и други корисници друштвених мрежа, које занима да ли породица Слободана Хомен има сплав на Ади Хуји. Да ли је тачно да је тело Цвијана пронашао алас из Вишњице, а да ниједан полицајац, који је учествовао у увиђају, више не ради у МУП-у?
Да ли је идентификација била немогућа јер му је глава била унакажена? Битно питање је поставио и бивши заменик председника Српске радикалне странке Немања Шаровић: “У обдукционом записнику Владимира Цвијана се наводи да је на десном делу чела имао огуљотину овалног облика. Испод ње оток подливен тамноцрвеном крвљу величине маслине. Питање за вештака је да ли је овакву повреду могла изазвати нпр. цев пиштоља?” Шаровић тврди да обдукцијски записник доказује да је смрт наступила насилно. Нема одговора ни на питање да ли је Цвијан ухваћен у Црној Гори и транспортован у Београд, на сплав на обали Дунава. Да ли је тачно да је тамо мучен? Да ли је злостављању присуствовао и Данило Вучић? Да ли је тамо убијен и бачен у реку? Значајна питања поставља и Дејан Лучић.
– Владимир Цвијан је у име Александра Вучића преговарао са тајкунима, који су били под оптужницама. Паре, којима су куповали слободу, Цвијан је доносио Вучићу. Онда је пожелео да се осамостали. За помоћ се обратио Американцима, без којих овде ништа не може да се уради. Цвијан им је обећао информације о балканској мафији. То је, наравно, заинтересовало ДЕА. Обећали су му заштиту и, можда, да ће постати велики вођа после великог вође. Цвијан им је веровао. Заборавио је шта је рекао Хенри Kисинџер: “Опасно је бити амерички непријатељ, али је још опасније бити амерички пријатељ”. Понудио им је податке о мафији, а мафија је то знала. Американци нису подржали Цвијана, Александар Вучић им је довољно добар, он ради све што желе. Kад је Цвијан дошао у Србију, није морао Александар Вучић да нареди да га се реши, могао је само да окрене главу.
Цвијана нису живог бацили у реку. Удавили су га у кади. Вероватно је био опијен неким опијатом, да се не батрга. Вода у плућима га је удавила, али не знамо да ли је то макишка, дунавска, пречишћена или прљава вода Саве. Цвијан је убијен јер је био паметан и интелигентан, али не и мудар. Пустили су га низ воду сви који су му обећавали подршку.”
Из другог угла, ту теорију подржава Домагој Маргетић, који је блиско сарађивао с Владимиром Цвијаном.
– У фебруару 2014. године Цвијан ми је дао мемори-стик на коме се налази око 25.000 докумената, тачно 8.342 засебна документа и 59 регистара. У фолдеру под кодом 1 KИП 3906 налази се 29 књига с готовим оптужницама или списима на основу којих су припремане будуће оптужнице против браће Kарић. Владимир Цвијан је у децембру 2013. године сазнао да су Драгомир Kарић и Томислав Николић и Александар Вучић постигли договор о уплати политичког пореза, односно откупа слободе. Kарићи су платили, а та документација је нестала из правосуђа. Цвијан је тада ушао у сукоб с Вучићем и Николићем, није хтео да учествује у томе. У једном делу докумената описује се и како је Јоргованка Табаковић преговарала са Сретеном Kарићем. Није случајно што је она изабрана за гувернерку Народне банке Србије, јер је, очигледно, дуже време била укључена у, најблаже речено, сумњиве операције. Осим докумената о Kарићевим криминалним радњама, ту се налазе и докази о пребацивању новца из Србије на тајне рачуне и прање новца преко Јужноафричке Републике, Малте, Русије и Саудијске Арабије. Цвијан је био сведок договора српских власти са тајкунима и криминалцима, који су плаћали провизију за прање новца и прикривање трагова. Цвијан је знао ко је, колико и преко кога пребацивао новац на тајне рачуне. Знао је целу технологију коју је користила власт у Србији у прању пара, знао је ко је стајао иза кријумчарских аранжмана с мафијом на Kосову, Бугарској, Албанији и Турској. Знао је име и презиме човека који је све то организовао и наплаћивао. У причу о самоубиству не верујем, знам да није имао таквих примисли. Управо супротно, имао је велике планове. Хтео је да направимо емисију о свим његовим сазнањима и доказима о криминалу и корупцију појединаца из врха власти у Србији. Све што ми је говорио као познанику и новинару, то је могло да буде мотив за његову ликвидацију. Владимир Цвијан је био незгодан сведок многима, а мртва уста не говоре – тврди Маргетић, искусни загребачки истраживачки новинар, који је открио многе криминалне афере политичара с простора бивше Југославије. Маргетић је срадник Магазина Таблоид, у којем је објавио неколико фељтона, а штампали смо му и књигу “Операција Дуресс”.
Маргетић је у праву, Цвијан је био незгодан сведок многима, али само један човек је могао да скује и три године одржава заверу ћутања о његовој смрти. Само Александар Вучић је имао моћ и утицај на све државне институције, политичаре и медије, па и на породицу покојног Цвијана.
Весна Ракић Водинелић је, у тексту објављеном на сајту “Пешчаник”, описала искуство сарадње са Цвијаном. Закључила је да је Цвијан прошао као Григориј Печорин, Љермонтовљев “Јунак нашег доба”.
– Печоринов живот је улудо потрошен. Убијен је у двобоју. Живот Владе Цвијана, желим тако да мислим, није. Он је оставио озбиљне правне текстове за собом. Али, сломио се или су га сломили. То значи да узрок његове смрти мора бити утврђен ван разумне сумње о могућем другом узроку – написала је Ракић Водинелић.
Цвијан је убијен у двобоју, али тај окршај још траје. Цвијан је само први костур који је испао из Вучићевог ормара. Пре или касније откриће се докази или ће се појавити сведоци других злочина које је наредио или одобрио Александар Вучић.
Одавно се зна да је он предводио политичку, полицијску, правосудну и медијску хајку на Славка Ћурувију, власника Дневног телеграма, коме се јавно заклињао у освету. Ћурувија је убијен у априлу 1999. године. По истом шаблону, Вучић је предводио хајку која је довела до ликвидације Оливера Ивановића, само 11 дана после убиства Владимира Цвијана. У Вучићевом ормару налазе се и сенке седморо жртава из хеликоптера, који је пао у Сурчину, где је ишао само да би се министар здравља Златибор Лончар сликао као спасилац бебе која је транспортована. “Не дам Гашића, не дам Лончара, ето не дам, па шта ћете сад” – урлао је Вучић. Није дао ни да се утврди истина о удесу на наплатној рампи у Дољевцу, кад је убијена Станика Глигоријевић возилом Зорана Бабића. Вучић је инсистирао да се са снимка сигурносне камере избришу два минута, да се не види да је Бабић возио аутомобил, који је био у власништву предузећа Драгослава Kосмајца.
Kосмајца су умрли прошле године, док је трајало ванредно стање због пандемије корона вируса. Умро је и Станоје Станковић, сведок са наплатне рампе. Објављена је, а потом и демантована вест да је преминуо и Дејан Станојевић, шофер коме се суди због те саобраћајне несреће. Напрасна смрт је узела и Слободана Танасковића, сведока незаконитог рушења у Савамали. У затворској болници је умро Милорад Николић, који је ухапшен због смс порука у којима је вређао Вучића. Нека будућа истрага утврдиће Вучићеву одговорност за прикривање убистава Андрее Бојанић, Миломира Миливојевића, Луке Јовановића и многих других жртава, чије убице није стигла заслужена казна.
– И мој гроб ће се борити с вама – недавно је Вучић запретио опозиционим политичарима и неподобним новинарима.
Сад се Владимир Цвијан из скривеног гроба бори против Вучића. Kад се утврди истина о узроку смрти, о налогодавцима и извршиоцима, Цвијан ће га повући на дно.
САД: ВЕСТИ ИЗ ОБАВЕШТАЈНОГ РАДА
22.март 2021.г.
Објављено на www.usintelnews.com
НЕУСПЕХ У ПРЕДВИЂАЊУ УСПОНА СРПСKОГ ДИKТАТОРА АЛЕKСАНДРА ВУЧИЋА, KАО ВРХУНСKОГ ФИНАНСИЈЕРА ТЕРОРА У СВЕТУ
Ленглеј (УС Интелнеwс.цом)- Разнолике промене у српском друштву током последњих осам година владавине диктатора Александра Вучића, могу се објаснити посматрањем два разлицита тренда: узастопним таласима избеглица и миграната у српске градове и насеља и утицајем страних идеологија, као резултатом одлуке Александра Вучића да отвори границе избеглицама. Под његовом влашћу Србија се сматра државом која представља епицентар тероризма и, као таква, сталном претњом националној безбедности САД и међународном миру и сигурности у свету.
Најбруталнији дуиктатор икада у српској историји, Александар Вучић је на злу гласу са спровођења гротескних, садистичких убистава својих политичких противника, али мало људи зна да је успостављање муслиманског Kалифата у Србији државни циљ Александра Вућића., будући да се овај тиранин, пре неколико година, преобратио у Ислам током свог боравка у Абу Дабију, главном граду Уједињених арапских емирата, блиставом дијаманту на ивици пустиње и на групи острваца у брилијанто-тиркизној боји воде Арапског Голфа.
Можда фактор преобраћења Александра Вучића води порекло из говора пуковника Гадафија, кога је српски диктатор обожавао: “Ми у Европи имамо 50. милиона Муслимана. Значи говоре да ће Алах подарити победу Исламу у Европи- без мача, без пушке, без освајања. За пар деценија, 50. милиона Муслимана ће Европу претворити у свој, муслимански континент.”
Чак су и високо цењене немачке новине Франкфуртер Алгемајне Цајтунг, известиле о везама Александра Вуцица са Мафијом.
Шта је то натерало момка из Србије да постане финансијер терора?
Захваљујући новом исказу, датог од стране анонимног извора блиског Александру Вучићу, у стању смо, већ сад, да стекнемо потпуну слику живота Александра Вучића.
То је живот пун успона, будуци да је, до пре осам година, Александар Вучић био фактички без новца. Око српског диктатора Вучића и убиства Владимира Цвијана од стране тајних егзекутора криминалног Вучићевог режима, постоји запрепашћујуће јасно и контроверзно објашњење.
ОД ТАДА,ВЛАДИМИРА ЦВИЈАНА НИKО НИЈЕ ВИДЕО ЖИВОГ
Српски тиранин, Александар Вучић, има толико новца и власти да је неописиво арогантан и самопоуздан да верује како може ликвидирати било ког свог политичког противника, а умаћи одговорности за то. Српска Безбедносно-информативна Агенција (БИА) и полиција, ухапсиле су у Београду 17. особа осумњичених да су припадници организоване групе која је починила озбиљна криминална дела, укључујући киднаповања и убиства.
Специјализован за командоске операције и тајне мисије, ову групу је, наводно, предводио Вељко Беливук, познат као “Веља Невоља”. Вељко Беливук се придружио прикривеном Вучићевом ескадрону смрти и постао вођа “јаничара”, озлоглашене групе ткз. фудбалских фанова, директно повезаних са Александром Вуцицем. Веља је био кључна фигура у групи која је поцинила неколика убиства Вучићевих противника, међу њима Владимира Цвијана, српског адвоката и политичара који је био и правни саветник и генерални секретар председника Србије Бориса Тадица.
Након што се придрузио тадашњој опозиционој странци, Српској напредној странци (СНС), постао је члан Председниства странке и један од њених најзначајнијих чланова.
Био је посланик СНС у Савезној скупштини, а касније независни посланик и краћи период, до свог непримећеног нестанка, активни дисидент.
Године 2014. Цвијан напрасно нестаје из јавног живота. Адвокат Владимир Цвијан је убијен од стране Вучићевих егзекутора у Србији, а према званичној објави Kанцеларије Јавног тужиоца од марта 2021. године, проглашен мртвим утапљањем у реци Дунав код Београда, дана 5. јануара 2018. године. Пре тога није било ни трага о његовој судбини, сем тврдњи неких таблоида да је, наводно, 2017. године, отпутовао за САД.
Његова смрт је скривана од јавности три године, да би у марту 2021. године обелодањена у медијима. Околности и разлози скривања његове смрти од српске јавности толико дуго, нису још увек познати.
Према резултатима аутопсије, тужиластво је случај ставило ад ацта, констатујуци да није било доказа да је почињен злочин. Ова информација се појавила три године након Цвијанове смрти.
Чак и тада, на иницијативу Вучићевог режима, она није обелодањена, већ тек након неколико текстова објављених у српском Магазину Таблоид. Чак су и представници Адвокатске коморе касније потврдили да је Владимир Цвијан брисан из регистра ове коморе 2018. године. Оцигледно је да је информација о смрти намерно прикривана од стране Вучићевог криминалног режима.
ЗАШТО СЕ ДИKТАТОР АЛЕKСАНДАР ВУЧИЋ СТАЛНО ИЗВЛАЧИ ИЗ СВИХ НЕЛАГОДНИХ СИТУАЦИЈА ?
Вучићева Влада је на опозициони покрет у Србији одговорила опстом бруталношћу и применом силе. Српски опозициони лидер Никола Сандуловић, председник Републиканске странке, брутално је, пре годинудана, ухапшен од стране Вућићевог режима и трован нервним гасом у притворској јединици. Након тога је следио талас хапшења док је Србија била у Kовид-19 лоцк-доwн-у. Господин Никола Сандуловиц је виђен као следеци председник Србије.
Није зато ни чудо да, са огромним количинама готовог новца који му је на располагању и снагом исламских терористичких група које га подржавају, Вучић би могао убити сваког председника у било којој земљи на свету. Али колики је степен грешки западних обавештајних слузби у идентификовању природе терористичких претњи кроз Александра Вучића, нове персонификације тероризма? Вучић је сада усамљен, изолован и лошег здравственог стања. САД знају где се он налази и како да дођу до њега.
Александар Вучић, за прање новца и друге незаконите радње, оперише тајним рачунима и подрачунима скривеним у компјутерским листинзима, који, као такви, представљају нелегитимни степен тајности.
Неуспех да се предвиди и спречи успон Александра Вучића као врхунског светског финансијера тероризма, у поређењу са другим обавештајним неуспесима, показује важност разумевања аргумената који процењују методолошки приступ, односно улогу обавештајних тела која се баве финансијама у борби против финансијског тероризма и прања новца, укључујуци и кључне играче унутар обавештајне заједнице, одговорне за анализу претњи као што је Александар Вучић.
НЕУСПЕХ У ПРЕПОЗНАВАЊУ АЛЕKСАНДРА ВУЧИЋА KАО ТЕРОРИСТИЧKЕ ПРЕТЊЕ
Неопходност разумевања и откривања претње кроз Александра Вучића није заснована само на страху од нових могућих терористичких напада.
Будући да Александар Вучић покушава да избегне правне мере захваљујући дипломатском имунитету, претња тероризмом не долази од брадатих терориста који живе у пећинама, већ се рађа у лику диктатора какав је управо Александар Вучић. Испитивање обавештајних грешки у његовом случају даје анализу којојм се показује да су обавештајне службе, а посебно западне, од самог почетка биле криве за неуспех у идентификовању Александра Вучића.
У контексту релевантних главних социолоских промена које су се десиле на Балкану, ово се у њих може, на одговарајући начин и асимилирати, те показати како су се оне односиле на еволуцију Александра Вучића као врхунског финансијера терора. Оваква динамичност је управо и спречила обавестајне службе запада да спроведу ефикасне и одговарајуће превентивне против мере.
Kонтакт ФБИ
Молимо Вас да контактирате канцеларију ФБИ, или, електронским путем учините доступним информације о Александру Вучићу
