Либерална Америка већ пола века демонизује хришћанску конзервативну Америку

* Тридесетих година 20. века су организације америчких евангелиста и католика почеле да се боре против холивудских нарави, указујући да је Холивуд чедо претежно људи који не припадају хришћанском, а ни америчком моралу и идентитету. Чак се тада појавио захтев да се „филм ишчупа из канџи ђавола и 500 неправоверних Јевреја“

* Сенариста Вилијам Голдман је касније написао:  «Увек сам говорио да су два највећа јеврејска изума у 20. веку – Држава Израел и Холивуд. Јевреји су створили Израел да би се одвојили од осталог света, а Холивуд – да би помогли свету да затвори очи пред реалношћу“

* Када је директор ФБИ Хувер инициирао масовне провере «Кошерне долине» (како су тада називали Холивуд в Лос-Анђелесу) – друштво је то примило са великим одобравањем. Акцију ФБИ подржали су малобројни холивудски конзервативци: Рональд Реган, Роберт Тејлор, Хари Купер, Волт Дизни… У писању досијеа о `непоузданим` учестовао је и писац  Џорџ Орвел

* Одмах после краха макартизма лево-либерални медији подигли су невероватну дреку, а лево-либералне снаге прешле у моћну контраофанзиву. Почело је демонизовање конзервативне Америке.  Једна за другом почеле су да падају забране филмова. Судски процеси поводом поеме Алена Гинзберга и «Голог доручка» Вилијама Бероуза уклонили су бране таласу наркоманије, хомоеротике и порнографије… Америку су почеле да потресају контра-културна и сексуална револуција

___________________________________________________________________________

         Пише: Владимир МОЖЕГОВ

         ГОДИНА 1969-та била је последња тачка стављена на дотадашњу конзервативну хришћанску традицију Америке. Последња, упркос томе што  су потом уследили председниковања Никсона (1968-1972) и Регана (1981-1989), а ево и сада Трампа.

         Ранији конзервативни свет Америке престао је да постоји крајем 60-их.

         Дакако, садашњи лево-либерални амерички естаблишмент и медији које контролише – а то је 95 одсто потенцијала свих светских медија – тадашње догађаје представљају сасвим другачије. Али, погледајмо на све очима ондашње конзервативне Америке. И ограничимо се на Холивуд који данас утиче на умове и свест целог света. Толико да је постао својеврсно Централно министарство за агитацију и пропаганду лево-либералних вредности.

         Први филмски студији на северозападу Лос Анђелеса почели су да се отварају још 1910-те, а већ 20-их година  се Холивуд претвара у империју који не поседује само највеће студије већ и више од 15.000 биоскопа (што је тада била четвртина свих биоскопа у свету). А припадали су највећим филмским концернима: «Универзал», «Парамаунт», «Колумбија», «ХХ век-Фокс», «Метро-Голдвин-Мајер» и «Ворнер-бразерс».

         Тада екране Америке преплављаују све скандалознији филмови, а сам Холивуд  потресају све грандиознији скандали.

         Највећу прашину подигао је случај филмске звезде Роска Арбакла (који је у филмски свет увео Чарлија Чаплина) који је био оптужен за силовање и смрт глумице Вирџиније Рапе (1921-ве) и убиство режисера и глумца Вилијама Десмонда Тејлора (1922-ге).

         У то време су организације америчких евангелиста и католика почеле да се боре против холивудских нарави, указујући да је Холивуд чедо претежно људи који не припадају хришћанском, а ни америчком моралу и идентитету. Чак се тада појавио захтев да се „филм ишчупа из канџи ђавола и 500 неправоверних Јевреја“.

         Ово последње посебно забринуло Холивуд. Јер, сви оснивачи највећих филмских студија заиста су били дошљаци из источноевропских варошица: Карл Лемле («Универзал пикчерз»), Адолф Цукор («Парамаунт пикчерз», Вилијам Фокс («Фокс филм корпорејшн»), Луис Б. Мајер («Метро-Голдвин-Мајер»), Хари, Сем, Алберт и Џек Ворнер («Ворнер бразерс»).

          Сенариста Вилијам Голдман је касније написао: «Увек сам говорио да су два највећа јеврејска изума у 20. веку – Држава Израел и Холивуд. Јевреји су створили Израел да би се одвојили од осталог света, а Холивуд – да би помогли свету да затвори очи пред реалношћу“.

         Почетком 20-их година затварање очију на реалност није дало велике резултате, али је Холивуд постао моћни механизам утицања на умове који је узео под своје целу Америку. Све је било сконцентрисано у рукама неколико магната који су били веома удаљени од хришћанских вредности и традиција.

         Крајем 20-их година је био појачан притисак католичких организација на холивудске студије.

         А крајем 40-их – на таласу прве антикомунистичке кампање и хладног рата који је почињао –  председник САД Хари Труман иницирао је, у лову на `леве симпатије`, провере државних службеника. Тада се и Комисија за истраживање антиамеричког деловања – а то је била комисија при представничком дому – позабавила Холивудом.

         А тамошњи студији су „врвили од комуниста, социјалиста и либерала и њихових удружења“.

         Ни у самом Холивуду то нису нарочито скривали. 

         „Бити комуниста – то је тада било шик. Комунисти су били – или је тако изгледало – једина снага која се супротстављала нацизму“ – рекао је режисер Фриц Ланг.

         За америчког конзервативца традиционалисту Холивуд је зборно место „содомита, блудница и црвених“, а циљ им је био – завера ради рушења традиционалног америчког поретка.

         Зато – када је директор ФБИ Хувер инициирао масовне  провере «Кошерне долине» (како су тада називали Холивуд в Лос-Анђелесу) – друштво је то примило са великим одобравањем.

         Акцију ФБИ подржали су и малобројни холивудски конзервативци: Рональд Реган, Роберт Тејлор, Хари Купер, Волт Дизни… У писању досијеа о `непоузданим` учестовао је и писац  Џорџ Орвел.

         У његовом списку са 38 имена (саставио га је за Министарство спољних послова Велике Британије, али је дошао у посед ФБИ) нашли су се и Чарли Чаплин, Мајкл Редгрејв, Орсон Велс, Пол Робсон…

         Данашњи лево-либерални медији, наравно,  све што се тада догађало проглашавају за чудовишне прогоне и велики терор упоредив са ГУЛАГ-ом. Ово није шала.

         Међутим, терор је био више него скроман, а у условима тадашње Америке, са њеним правосудним системом, и није могао да буде другачији. Није било ни црних спискова и робијања.

         Фамозна `холивудска десеторица` – а то су били сценаристи главне жртве режима Хувер-Труман – чак није имала проблеме због чланства у компартији, која та није била забрањена, већ за одбијање да се појаве пред конгресном комисијом.

         За њих је главна казна била полузванична забрана да се баве совјим послом, али су је они вешто изигравали.

         Међу онима који су пострадали од `великог терора` били су композитори Леонард Бернстејн и Арон Копленд, режисеры Стенли Крамер и Фред Цинеман и глумци Филип Леб и Сем Џафе. Чудовишан прогон доживео је Чарли Чаплин, којем 1952-ге нису дали визу да би могао да се врати из Велике Британије.

         Ватрени комуниста Бертолд Брехт, који се у САД склонио из нацистичке Немачке, у таквој атмосфери је одлучио да напусти САД  и да пређе у социјалистичку источну Немачку.

         Сједињене Државе је напустио и Орсон Велс који је 1959-те магазину Esquire поносно причао да је то учинио зато што је изабрао слободу. Истина, причало се да Велс није погегао од прогона колико стога што је био умешан у убиство холивудске звезде Елизабет Шорт.

         `Чудовишни прогони` су, уосталом, престали већ 1948-ме и веровано се не би ни обновили да није било случаја брачног пара Розенберг који је био оптужен за предају СССР тајни америчке атомске бомбе и да није узлетела звезда сенатора Макартија.

         Амерички политичко-правни систем, у којем је Суд самостални  центар власти (којме је умногоме потчињен и сам шеф државе) у суштини је, са својим прецедентним правом, претерано рањив. Јер, био је довољан и један преседан да се у њему појави пукотина. Тако се и догодило.

Чарлс Менсон

         Одмах после краха макартизма лево-либерални медији подигли су невероватну дреку, а лево-либералне снаге прешле у моћну контраофанзиву.

         Почело је демонизовање конзервативне Америке.

          Једна за другом почеле су да падају забране филмова. Судски процеси поводом поеме Алена Гинзберга и «Голог доручка» Вилијама Бероуза уклонили су бране таласу наркоманије, хомоеротике и порнографије…

         Америку су почеле да потресају контра-културна и сексуална револуција.

         Године 1968-ме, на врхунцу хипи-револуции, Хејсов Кодекс, који се минималној мери још поштовао, био је коначно одбачен и замењен са MPAA (системом индексације филмова за различите категорије гледалаца), па је почео процват порно-индустрије и «порношика». Тада је гледање порнофилмова у највећим америчким биоскопима било у великој моди.   

         Због чега сам написао да је 1969-та била `последња тачка`?

         У маеричким биоскопима је 1968ме почео да се приказује један од најшокантнијих филмова „Розмарина беба“ који је режирао Роман Полански. Т том филму главна јунакиња зачиње дете са самим Сатаном, а 9. августа 1969-те жена Поланског – Шарон Тејт која је била у осном месецу трудноће – бива заклана од групе деце коју је предводио типични хипик и гуру новог религиозног култа Чарлс Менсон.

         Та деца су на зиду крвљу исписала: „Буржоаске сивње“.

         Тако се за Америку завршио њен стари добри и започео нови железни век.

         Век тријумфа слободе и либералных вредности…

Факти