02.11.2012. –
Војна кампања НАТО-а у Либији занимљива је из два разлога. Први: авијација алијансе је нанела овој земљи штету, која 7 пута превазилази штету коју су током Другог светског рата причинили хитлеровски авиони фелдмаршала Ромела. И други: нестало је 150 милијари долара, либијског новца који је некад био „замрзнут“ у страним банкама.
Ови подаци су наведени у књизи главног научног сарадника Института оријенталистике РАН Анатолија Јегорина „Свргавање Моамера Гадафија. Либијски дневнк 2011-2012 године“. Презентација књиге је била одржана у Москви. Ово је прво комплексно истраживање које се тиче либијске трагедије.
Јасно је да су штета и рушења последице сваког рата. Ипак, узимајући у обзир да је НАТО добио мандат само за успостављање зоне забрањених летова, оволика штета није требала бити почињена. Чак би ових горепоменутих 150 милијарди иностраних либијских актива било довољно да покрије штету или макар значајан део штете. Али, новац је без трага нестао. Јавља се питање: како се то само могло десити?
Ево шта овим поводом говори сам аутор „Либисјког дневника“ Анатолиј Јегорин:
– Када је почела кампања против Моамера Гадафија и већ постало јасно да натовци немају намеру да га одрже на власти, сав тај новац је почео да нестаје. Нико не зна тачно ни куда ни како. Постоје само неке незваничне изјаве у штампи о томе да су та средства „опрали“ западни банкари преко неких офшорних компанија. Сада сви траже изгубљене либијске новце, али шансе да они буду нађени су минималне. Узгред, било би неправедно кривити само Запад. Сами Либијци, они који су се борили против Гадафија и који су дошли на власт уместо њега, доларе и златне полуге су кроз пустињу износили из земље. Ове су чињецице такође познате.
Сличне позиције подржава и шеф Међународне асоциијације успостваљања демократије у Либији Фатима абу ан- Ниран:
– Заиста, у Либији су покрали све што је било могуће покрасти. И то се све дешавало наочиглед целог света, а нико ни реч против тога није рекао. И ово нису само пусте оптужбе. Ово је још раније потврдио шеф Централне банке Либије. И не ради се само о 150 милијарди на иностраним рачунима. Новац и даље одлази преко границе, нелегалним путем. Ово се све дешава у позадини сукоба међу племенима и практично безграничне власти локалних поглавица. Мешање НАТО-а, како сад постаје јасно, није било повезано са установљњењм демократије у Либији, о чему је говорило руководство алијансе. Али, у крајњој линији, сада сви могу да виде да је заправо циљ био да се покраде земља.
Управо због тога, сада је све још видљивије, да је судбина Либије као земље, потпуно незанимљива Западу. А нова влада Либије се већ годину дана бави расподелом мандата. При томе, они се нису ни потрудили да своје претходне покровитеље питају где се деле те милијарде долара, које би сада добро дошле напаћеној држави.
Андрей Онтиков,
