13.12.2011. –
Либија клизи у грађански рат. Започиње оно на шта су упозоравали многи међународни посматрачи. Противници Гадафијевог режима деле наслеђе – власт и сфере утицаја. У главном граду земље, Триполију, ствар је стигла до борби. Победници нису поделили међународни аеродром.
Либија, још до недавно, чинило би се, јединствена у свом пориву да свргне режим пуковника Гадафија, нашла се близу хаоса, грађанског рата и распада земље. Све је почело у ноћи између суботе и недеље, када су припадници нове либијске националне гарде покушали да успоставе контролу над аеродромом. Они су напали на бивше саборце, устанике из града Зинтан. Заузимање није успело, али има погинулих и рањених. Гардисти су отступили, али су изјавили да неће напустити покушаје да потчине себи ваздушну луку. Између осталог, страсти су угађене после интервенције руководства земље и старешина низа племена. Нешто пре тог напада десио се још један непријатни инцидент. Извршен је неуспешан покушај да се изврши атентат на главнокомандујућег либијском армијом Халифу Хафтара.
У целини ситуација у Триполију није била мирна после 23. октобра, када је Прелазни национални савет објавио да је потпуно ослободио Либију. Било је неколико терористичких напада које су извршиле присталице Гадафија из подземља. Али преставници бивше опозиције пуцали су једни у друге први пут. Експерти виде у том заоштравање међусобне борбе за власт. Гадафи је мртав, заједничког непријатеља више нема. А то значи да постоји нови повод за примену оружја – да се покаже ко је јачи, што значи ко ће добити приступ нафтном богатству земље. Овде је, да тако кажемо, наступио моменат истине за оне који су тако тежили да избаве Либију од наслеђа идеологије Џамахирије. Уз њену помоћ Гадафију је полазило за руком да више од 40 година држи разједињену земљу и да јој даје привид државности. Нове идеологије нема – у току је елементарна подела колача, говори руководилац Центра за оријентална истраживања Дипломатске академије МИП РФ Андреј Володин.
Постоје различите групације које не схватају шта је то јединство и територијална целовитост. Не схватају ни у директном ни у преносном смислу те речи. Сада се нико од спољних снага неће мешати у грађански сукоб. Запад је превише слаб. Уз то, он је фактички створио ову ситуацију. Тако да ће сва одговорност за могући распад земље пасти непосредно на САД, Велику Британију, Француску и оне који су учествовали у интервенцији против Либије.
Експерти оцењују скептички и могућност управљања ситуацијом од стране Прелазног националног савета. И то без обзира на његова уверавања о намери да разоружа бивше опозиционаре и да форсира процес формирања либијске армије. Председник савета Мустафа Абдул-Џалал обећао је такође да ће помиловати присталице Гадафија. Између осталог, сам овај орган врховне власти није јединствен. Овде су се окупили представници најразличитијих усмерења – од либерала до крајњих исламиста. И сви они прате сопствене циљеве. До чега све то може да доведе, говори оријенталиста Сергеј Демиденко.
Либија се још није коначно формирала као држава. Она се још налазила у стадијуму успостављања и џамахиријски систем је делимично томе помагао. Сада, када је тај систем разрушен, еволиција друштва је прекинута. И политичка и економска ситуација ће све више и више клизити у хаос. Никакви слободни демократски избори ни устав овде неће помоћи. И у првом реду зато што је друштво подељено и тешко је ујединити га. Тим пре што се сада у ситуацији хаоса нагомилавају крајње озбиљне противречности. Сукоб племена избија на други квалитативни ниво, чини се много тога што се у перспективи не прашта по њиховим племенским законима.
За сада експерти виде само перспективу негативног развоја ситуације у Либији. При томе грађански рат се разматра као најмање зло, пошто је могућ само у друштву где постоје институције грађанског друштва или њихови зачеци. У земљи где на великој територији владају средњовековни закони, може бити речи само о дезинтеграцији Либије као јединствене државе.
