Ликвидације у Великој Плани: Партијски руководиоци калили комунисте на масовним стрељањима

Београд – Трагајући за документима у Архиву Србије везаним за период непосредно после ослобођења, историчар Немања Девић дошао је до извештаја Окружном партијском Комитету у Београду, у новембру 1944, у којем партијски руководиоци из Велике Плане описују како кале комунисте на масовним стрељањима.

„Из приложеног списка Озне види се колико смо их до сада ликвидирали. Требало би још толико да их буде… Ликвидацију врши батаљон. Врше их тројке и петорке, али оне не знају кога ликвидирају. На ликвидацији испробавамо људе, јер то је један од најбољих начина, који стоји на расположењу. Његова одлучност, револуционарност, бескомпромисност, мржња према непријатељу – изражава се ту најбоље. Ко не може да убије непријатеља, тај тешко и скоро никако не може бити комуниста“, пише у допису.

„Нова истраживања нам непрестано доносе документе који говоре о револуционарном терору после октобра 1944. Они су најубедљивији одговор онима који непрестано говоре о ревизионизму“, каже Девић. „Знамо да је у Великој Плани, месту где је овај документ настао, највеће стратиште стрељаних 1944. на месту где је сада школско игралиште, па унуци играју фудбал над костима својих дедова“.

Међу документима нађен је и допис Воје Косовца из Плане, од 31. октобра 1944. У њему се, између осталог наводи: „Оне, за које народ одобрава да се ликвидирају, ликвидирамо ноћу, са лепо одштампаном пресудом. Родбину обавештавамо да смо их послали за Београд… Шта ћемо са конфискацијом имања ликвидираних? Сматрам да ће нам они чије смо синове и рођаке ликвидирали бити – увек непријатељи. Због тога би морали економски их уништити, јер ћемо их тако сасвим онемогућити…“

Историчар Срђан Цветковић, секретар Државне комисије за тајне гробнице, каже да ови документи потврђују њихове досадашње налазе:

„На основу њих се јасно види да убиства нису била плод анархије и самовоље, већ добро изрежирана од највиших партијских инстанци“, каже Цветковић.

Извештај за Младеновац

Девић је нашао и извештај Озне за Младеновац у ком се описује како су у ноћи 23-24. октобра 1944. повели 10 осуђеника на стрељање. Тројица су се одвезала и почела да беже. Ознаши су припуцали, али их нису стигли. И преостали, иако везани, покушали су да беже, па су ликвидирани. „После ликвидације смо дотерали кола и ликвидиране однели на стрелиште, а крв са улице опрали“, стоји у допису.

В. Црњански Спасојевић, Новости