Ево још једна суша узима данак, а у заливање не да нису уложили Арапи него ни свих пет досадашњих Вучићевих министара пољопривреде
Сећете ли се кад је ономад, пре скоро пет година, тадашњи први потпредседник Владе Србије Александар Вучић, а садашњи председник државе, најавио долазак силних арпских инвеститора који ће купити пољопривредне комбинате у Војводини, уложити у наводњавање и научити нас да заливамо њиве? Да ће слепи прогледати, а сакати проходати…
Ево још једна суша узима данак, а у заливање не да нису уложили Арапи него ни свих пет досадашњих Вучићевих министара пољопривреде није урадило скоро ништа. Деле они додуше стално неке паре за заливне системе, али то је као када бисте кућу у пламену гасили чашом воде.
Напросто, напредњаци у пољопривреди не раде ништа. Ни у наводњавању ни у одводњавању. Не дај боже да нас опет задесе поплаве. Како су улагали у наводњавање видимо, када суша узима данак на све стране. Што посебно плаши је питање шта би било да нас опет стрефе поплаве. Ако је судити по наводњавању, дај боже да не прођемо слично као 2014. када је Вучић слао београдске добровољце да бране Шабац, а подавише му се људи у Обреновцу.
Вучићева стратегија стално има неку системску грешку и прави штету. Ето, улажу у енергетику а производња струје на низбрдици већој него Фијат. Ето расте нам БДП три посто годишње, али ако таквим темпом наставимо Бугарску и Хрватску нећемо стићи ни за 100 година…
С обзиром на менталитет наших гласача свака штета на крају испадне у Вучићеву корист: Суша је пожњела пшеницу, а пошто је род лош, скочила цена па сељаци немају пуно разлога да се буне. То што ће приходи бити мањи није важано – важна је цена по килограму. Наравно да не верујемо да је то стратегија нашег генијалног стратега – председника којем је требало око 25 година да схвати да је земљи за економски развој потребна стабилност а не митинзи на којима се призива убиство премијера. Руку на срце, не жели Вучић сада када је на власти ништа лоше ни селу ни сељацима, волео би и он да су приноси одлични, а цена још боља,али… Али не уме он боље.
На крају има наде за наше наводњавање. Гарантујем. Какви Арапи, какви бакрачи. Чим Зорана Михајловић пробуши тунел кроз Фрушку гору и доведе воду из Новог Сада и Дунава до Срема, Мачве и Шумадије има све да нам крене.
Не зна се ко више малти празну сламу. Председник или они око њега.
Што би рекла стара кинеско-српска пословица – липши магаре до зелене воде.
Милован Лукић
Агросмарт.нет
