Љајић: Косову позивни број, а „Телекому“ лиценца

Београд у дијалогу са Приштином инсистира да у исто време, када Косово добије позивни број, „Телеком“ добије лиценцу за фиксну и мобилну телефонију на КиМ, рекао је министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић.
„Лиценца је важна, јер би у супротном ’Телеком‘ радио илегално. Ми желимо да се осигурамо да ’Телеком‘ послује легално на територији Косова“, рекао је Љајић.

Он је рекао да је предлог Србије да се, док Косово не добије позивни број, лиценца за „Телеком“ депонује у ЕУ, која би се активирала кад Косово добије позивни број, као и да Србија не жели никога да превари.

„Желимо да ’Телеком‘ добије лиценцу за рад мобилне и фиксне телефоније на територији целог Косова и да се позивни бројеви са КиМ према централној Србији третирају као локални, а не међународни. За то постоји решење и ја не верујем да око тога може да буде великих проблема“, рекао је Љајић гостујући на Радио телевизији Војводине.

Спорно је, како је додао, процедура добијања позивног броја, јер Приштина жели да Аустрија аплицира за тај број, са чим смо се ми чак и сложили, али да Србија да сагласност. 

„Битно је како ће се водити тај број. Ми смо тражили да пише ’Косово, Србија‘ или ’Косово‘, без Србије, али да у фусноти пише да је то географски код, а да је телефонски број практично дат уз сагласност Србије. Дакле, Србија мора да се спомене у документу“, рекао је Љајић подсећајући да Косово без сагласности Србије не може да добије позивни број, јер није чланица Уједињених нација.

Он је навео и да је Приштина добила критике од ЕУ због изјава које не одговарају реалности.

„Приштина стално долази с новим захтевима, и сваки следећи текст увек има неке измене, а циљ је да се направи алузија да је Косово независно, док ми желимо споразум који је статусно неутралан“, рекао је Љајић.
Када је реч о преговорима о енергетици и имовини Србије на КиМ, Љајић је навео да албанска страна води политику двоструких стандарда.

„Ми смо тражили да имовина ’Телекома‘ и ’Поште‘ буде тема кад разговарамо о телекомуникацијама, али ЕУ и Приштина сматрају да је то посебан проблем, а онда када се расправља о енергетици Албанци на мала врата уводе питање имовине како би се дочепали вредне имовине ЕПС-а“, рекао је Љајић.

Коментаришући критике албанске стране да они нису обештећени за друштвену и државну имовину у Србији, Љајић је рекао да није проблем да се „све стави на сто“, али је истакао да постоји огромна несразмера између онога што је Србија улагала на Косову и онога на шта Косово полаже право у другим деловима Србије.
Када је реч о напретку у преговорима о Заједници српских општина, Љајић је рекао да о томе не зна ништа, али да држава не пристаје да ЗСО буде сведена на невладину организацију, већ тражи да то буде институција која ће да штити права људи који живе на Косову.

Спутник