- Земље БРИКС-а су 1992. у глобалном БДП-у учествовале са 16,7 одсто а 2022. са 31,4 процента. Процјене су да ће 2028. то бити 34 одсто. У том времену, учешће земаља Г7 је 1992. било око 45 одсто а 2022. године 30,5 процената. А већина процјена говори да ће 2028. то бити 28 одсто
- БРИКС је у ствари кровна структура, нека врста идеолошког предводника, нових, незападних, интеграција у свету. Кључна а већ институционализована међу тим интеграцијама је Шангајска организација за сарадњу (ШОС) која већ окупља 154 земље. БРИКС и ШОС се заједнички боре против западног нео-колонијалног економског система са главним циљем његове дедоларизације
- Иако још формално није организација, чак нема ни стални секретаријат, БРИКС је виђен и као алтернатива инситутицијама као што су Међународни монетарни фонд и Свјетска банка које контролише Америка
Пише: Синиша ЉЕПОЈЕВИЋ
ОВОГОДИШЊИ самит земаља БРИКС-а биће одржан од 22. до 24. октобра у Казању, главном граду Републике Татарстан, у Русији. Позвано је преко 60 шефова држава а свој долазак је најавио и генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш.
За 18 година постојања БРИКС је постао симбол изградње новог свјетског поретка и кључни креатор нових међународних политичких и економских промјена.
Група БРИКС коју тренутно чини десет земаља (Русија, Кина, Индија, Бразил, Јужна Африка, Иран, Египат, Етиопија, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, чланство је било договорено и са Аргентином али је та земља то одбила послије предсједничких избора) могла би, међутим, у скорој будућности бити знатно већа за чак још преко 20 земаља. Званичну пријаву за чланство већ су поднијели Азербејџан, Турска, Тајланд, Малезија, Вијетнам, Камбоџа, Лаос, Шри Ланка, Алжир, Бангладеш, Монголија и Венецуела. И ове земље би требало да постану чланице до 2026. или посматрачи или придружени чланови.
Недавно је и Сирија обзнанила своју жељу да постане чланица БРИКС-а, а Куба је послала званичан захтјев да буде дио тог клуба као држава партнер.
На самит у Русији позвани су и авганистански Талибани.
Према неким подацима, чак 40 земаља жели да на један или други начин постану дио БРИКС-а.
У свјетлу савремених ратова и продубљивања међународне кризе, платформа БРИКС-а очигледно постаје најпривлачнији нови облик сарадње међу независним државама које не желе да буду жртве западног, тачније америчког колонијалног модела.
Атрактивност БРИКС платформе је поред економске сарадње највише у томе што земље које јој на било који начин припадају задржавају свој суверенитет и унутар договорене политике имају довољно простора за остварење сопствених националних интереса.
Са отвореним проширењем БРИКС земље преузимају и контролу над западним моделом познатим као Група 20 па у много чему и обесмишљавају њено постојање.
Наравно, није сасвим вјероватно да ће у проширењу бити задовољени сви итереси свих земаља које желе да постану чланице. Али, БРИКС је заинтересован да одржава блиске контакте са свим заинтересованим земљама. То су дугорочни процеси кроз које ће бити формирани различити формати у односима са тим земљама.
Оно што је заједничко за све БРИКС земље јесте да имају огромне природне ресурсе, од енергије до ријетких земаља, ријетких минерала преко пољопривреде до воде.
Ако се све то оствари онда би БРИКС+ имао отприлике 45 одсто свјетских резерви нафте и преко 60 одсто до сада познатих резерви гаса. Садашњи, основни БРИКС има око 40 одсто свјетске популације и 25 одсто глобалног БДП-а. А проширени би имао 4,257 милијарди људи, што је преко 50 одсто свјетске популације која насељава више од трећине копна Планете.
Индикативни су подаци о учешћу актуелних чланица БРИКС-а и оних, развијених у Групи 7 (Г7) у глобалном Бруто друштвеном производу (БДП) .
Земље БРИКС-а су 1992. у глобалном БДП-у учествовале са 16,7 одсто а 2022. са 31,4 процента. Процјене су да ће 2028. то бити 34 одсто.
У том времену, учешће земаља Г7 је 1992. било око 45 одсто а 2022. године 30,5 процената. А већина процјена говори да ће 2028. то бити 28 одсто.
У функцији ослобађања од оних који губе и посустају, највеће достигнуће БРИКС-а је прелазак на међусобну размјену у локалним валутама, без долара. Русија, на примјер, до средине 2024. године око 35 одсто размјене са другим чланицама БРИКС-а обавља у рубљама. А Русија већ своју укупну спољнотрговинску размјену обавља 75 одсто изван долара. На примјер, 60 одсто између Русије и Вијетнама се обавља изван долара и евра.
Али, тренутно размјена у националним валутама остаје проблематична јер се и даље вриједност националних валута у тој размјени мјери курсевима према долару и евру. То наноси штету земљама чланицама и према неким процјенама само у 2023. години та штета је достигла 20 милијарди долара. И зато експерти земаља чланица раде на успостављању свог финансијског система којим ће се одређивати међусобна вриједност националних валута а без уплива долара или евра.
То неће бити јединствена БРИКС валута него „корпа“ националних валута, обрачунска неготовинска корпа а према стварној економији земаља.
У многим, и у западним, анализама које је овогодишњег августа објавио Вестерн ривју се признаје да је развој платне платформе БРИКС-а далеко одмакао и ако све буде према плану – то ће имати последице за цијели свијет. Посебно се указује да се БРИКС земље постепено ослобађају америчких обвезница и умјесто њих купују злато и остале вредне метале као и сировине. То ће погодити Америку чије ће обвезнице губити вриједност а тиме и амерички долар који ће постепено изгубити статус свјетске главне валуте. Све то ће имати тешке посљедице прије свега за Америку.
За те проблеме илустративан примјер су доларски проблеми са БРИКС-овом Банком новог развоја (НДБ) основаном прије десет година са сједиштем у Шангају и са капиталом од 120 милијарди долара. Од 2023. та банка је морала да обустави послове у Русији због америчких санкција јер су њени депозити везани за долар. И сада се ради на промјени у њеном раду.
У Казању ће бити договорено и да ће један од услова за чланство у групи БРИКС бити да земље БРИКС-а не могу да се придружују санкцијама против било које земље чланице те интеграције. То истовремено значи да сарадња земаља БРИКС-а не може да зависи од других и да оне имају важну самосталну улогу у међународним и регионалним пословима, граде добре и пријатељске односе са другим земљама те интеграције и да се не придружују противзаконитим мерама других против својих чланица.
Занимљив је случај Турске која намерава да буде чланица али ту има проблема а одлуке се доносе консензусом. Турска, наиме, ипак уводи извјесне рестрикције према пословним везама са Русијом, блокира банкарске рачуне и као чланица НАТО пакта дјелимично слиједи сакнције Америке и Запада.
Политика према санкцијама зато захтјева хитну акцију. И БРИКС ради на успостављању другачије не-западног финансијског система, који неће зависити од формата Запада. То је и утврђено и на самиту прошле године у Јоханесбургу. За многе земље то је и једина алтернатива у супротстављању наметању западних финансијских диктата.
БРИКС је основан као БРИК 16. јуна 2006. године а оснивачи су Русија, Кина, Индија и Бразил. Од 2011. постала је чланица и Јужа Африка и од тада је БРИКС. Временом БРИКС је уз све успоне и падове постао моторна снага промена у свијету и идејни покретач изградње новог, не-западног, свјетског уређења.
БРИКС+, како се та група у проширењу медијски назива, у ствари је концепт ширих повезивања са постојећим регионалним интеграцијама, прије свега са Шангајском организацијом за сарадњу (ШОС) као и кинеским пројектом Један појас један пут (Нови пут свиле) (БРИ) који је током минулих десет година већ окупио око 100 земаља.
У духу те интеграције су и Велико евроазијско партнерство чији је део и Евроазијска економска унија (ЕАЕУ), затим Источни економски форум (ЕЕФ) и Коридор Север-Југ.
Основна позиција интеграције БРИКС+ је промоција интереса земаља у развоју на нивоу глобалних институција гдје су оне потцјењене и недовољно заступљене. Амбиција је такође да се да подршка и малим земљама које такође немају довољну заступљеност у глобалним институцијама.
БРИКС је у ствари кровна структура, нека врста идеолошког предводника, нових, незападних, интеграција у свету. Кључна а већ институционализована међу тим интеграцијама је Шангајска организација за сарадњу (ШОС) која већ окупља 154 земље. БРИКС и ШОС се заједнички боре против западног нео-колонијалног економског система са главним циљем његове дедоларизације. Многи вјерују да БРИКС не би ни могао да постоји без ШОС-а који истински окупља велики дио међународне заједнице као основе борбе проти америчког свијета.
ШОС је основан 2001. године и то је данас највећи светски регионални блок који представља 40 одсто свјетске популације и око једне трећине светске производње. Треба подсјетити да је те године Америка војно интервенисала у Авганистану како би спријечила евроазијску интеграцију и то је прави разлог америчког рата у тој земљи а не такозвана борба против тероризма.
Многи и на Западу вјерују да ће самит у Казању означити почетак краја америчког долара као једине глобалне резервне валуте и генерално пад америчке и западне доминације и настајање нове епохе мултиполарног свијета.
Иако још формално није организација, чак нема ни стални секретаријат, БРИКС је виђен и као алтернатива инситутицијама као што су Међународни монетарни фонд и Свјетска банка које контролише Америка.
Упркос динамичној сарадњи БРИКС још увијек нема унутрашњу институционализовану структуру као друге међународне организације. Али, и то би могло да буде изненађење у Казању јер је Русија као домаћин и предсједаваћи најавила „Промоцију институционалног развоја БРИКС-а“.
Временом ће уз економску неизбјежно доћи и сарадња у безбједносним и питањима одбране па ће најављена институционализација бити први корак тог новог формата БРИКС-а.
У том свјетлу је занимљиво да ће на самиту у Казању бити заступљене и многе исламске земље које су у центру савремених криза. Ту би прије свега требало имати у виду Блиски исток где би за ријешење актуелне кризе кључну улогу могао да има БРИКС а не неко други.
