Љиг: Поново „убијају” 1.300 каплара

ЗА Љиг, његове становнике, нас ђаке, будуће генерације које ће се уписивати у ову школу, срамота је што нема ко да чува ђаке – капларе. Осим нас ученика – можда будућих каплара! Зато молимо да се не дозволи промена имена наше школе и да подржите нас ђаке.

Овако су се Жарку Обрадовићу, министру просвете, обратили ученици Средње школе “1.300 каплара”, тражећи да надлежно министарство не дозволи промену назива ове образовне установе. Локална самоуправа, предложила је да школа, поводом 50 година постојања, убудуће носи име “Професор Владан Средојевић”, по њеном првом директору и оснивачу. Петицију против тога потписало је око 600 ђака и житеља Љига.

– Уз све поштовање бившем професору и директору школе сматрамо да је ова одлука погрешна – стоји у писму министру. – Немамо ништа против професора Владана Средојевића, чак нико од нас ништа о њему не зна, осим из приче старијих Љижана, али сматрамо да се мора сачувати успомена на нашу славну прошлост, јер народ без историје не постоји!

Власти у Љигу, које стоје иза иницијативе промене назива школе, истичу да каплари у овој варошици имају улицу, споменик на Рајцу, а и највеће општинско признање носи њихово име. Сматрају да средња школа треба да добије ново име, по професору који је заслужан за њено оснивање и образовање многих потоњих генерација. Промена назива имена школе било је и једно од предизборних обећања Миодрага Старчевића (СПС), председника општине Љиг. Своју иницијативу он образлаже чињеницом да каплари “нису били из Љига, већ да су ту само погинули”.

– Зар су ти млади јунаци заслужили да се неко тако игра њиховим животима, зар је заиста довољан споменик на Рајцу, како каже наш председник општине – питају се потписници петиције. – Та деца, ђаци, из школских клупа дошли су да непознато одбране својим животима. Колико смо научили из историје? Они се нису одмарали на Рајцу, већ победили у Колубарској бици. И зар није логично да школа носи назив по њима, јер су и сами били ђаци?

– Не оспоравамо заслуге професора Средојевића, али не можемо да схватимо да је он учинио више за децу од ових храбрих јунака – стоји у писму министру. – Ако баш толико желе да се одуже професору, нека нађу начин, а не да поново сахрањују нашу прошлост – стоји у писму министру просвете.

Познати писац и преводилац Милован Данојлић, који је један од потписника петиције за очување старог имена школе у Љигу, наглашава да важност 1.300 каплара у српској историји не може да се пореди са именом једног просветног радника како год добар био.

– У начелу сам против свих олаких промена имена – објашњава Данојлић. – Овде је реч о приватној, локалној, такорећи провинцијској иницијативи, националној неодговорности и одсуству патриотске свести. Његово име требало би да понесе нека од улица или нових школа. Стављати га на вагу и мерити његову важност са епопејом 1.300 каплата у најмању руку је смешно. Реч је о несавесном, неозбиљнбом и ружном поигравању са сопственом историјом.

СИМБОЛ Јединица сачињена од још недошколованих официра, који нису били прошли комплетну обуку, послата је као појачање Првој армији у Колубарској бици у Првом светском рату, касније је названа 1.300 каплара, а у њој је био будући интелектуални крем Србије. Развој догађаја приморао је врховну команду да их пошаље у борбу, јер је српска војска била у повлачењу, деморалисана, с мањком муниције. Младићима су додељени чинови каплара, па су упућени ка Колубари и Сувобору. Тада је српска војска, предвођена војводом Живојином Мишићем, извојевала једну од најсјајних победа у Првом светском рату. А 1.300 каплара представљају симбол жртвовања за слободу земље и народа, јер су у питању били махом голобради младићи, који су свесно кренули у борбу.

Сличног мишљења је и историчар Момчило Павловић, директор Институтра за савремену историју, који наглашава да назив школе “1.300 каплара” није добро мењати, нарочито пред обележавање века од почетка Првог светског рата.

– Идеално би било да име професора Средојевића понесе нека новооснована школа или установа – објашњава Павловић. – Манир преименовања који је био присутан у свим режимима, а посебно комунистичком, није дао добре резултате. Није добро мењати називе утемељене на традицији који су забележени у свести грађана. Такви потези увек изазивају тензије и варнице међу грађанима.

БОШЊАЦИ НА ТАБЛАМА

ПРОМЕНЕ назива школа најављују и Бошњаци у Србији. За разлику од Љига где се око имена ломе копља, припадници ове мањине по овом питању имају јединствен став – школе ће се звати по бошњачким великанима.

Како је најављено из Бошњачког националног већа у техничком мандату, којим руководи Есад Џуџевић, од ове школске године више школа у Санџаку добиће називе по личностима из бошњачке историје и културе. Међу њима је Основна школа “Јошаница” у Новом Пазару која ће понети име Мехмеда Шемсикадића, за кога се тврди да је најзначајнија бошњачка личност у другој половини 19. века. Основна школа у новопазарском насељу Селаковац зваће се по песнику Авду Међедовићу кога Бошњаци зову “санџачким Хомером”. Школа “Богољуб Чукић” у Тутину преименована је у “Рифат Бурџовић Тршо”, а ОШ “22. децембар” у Сјеници требало би да носи име бошњачког мислиоца и филозофа, пореклом из овог краја, Расима Муминовића. (М. Н.)

Новости