Људи – химере с две ДНК. Ко су они?

Уместо једне ДНК у организму, ови људи су „срећни“ власници две. Могу да носе у себи туђе гене годинама док се случајно не открије ова чудна мутација.

Зашто их називају људи-химере? Колико то може да се одрази на њихово сопствено здравље и на здравље њихове деце? И како могу постати кључић који ће отворити врата за лечење многих тешких болести?

Дакле, химерама се у биологији називају животињски или биљни организми који се састоје од генетски разнородних ткива. У свету су добро познати експерименти великог руског селекционара, баштована-генетичара Ивана Мичурина који је у суштини, први почео да се бави вештачким стварањем биљних химера путем њиховог међусобног укрштања ради бољег приноса и отпорности на неповољне временске факторе.

Међутим, код биљака се химеризам среће много чешће него код сисара. За ове друге је то велика реткост. Тим је занимљивије оно што се десило Американки Лидији Фејрчајлд која је после развода одлучила да затражи од мужа алиментацију. Њен супруг је требало да да ДНК ради теста за доказивање очинства, као и сама госпођа Фејрчајлд. Међутим, ту ју је очекивало изненађење: испоставило се да није мајка своје сопствене деце, као ни трећег малишана којег је носила у утроби у то време. Прво су лекари претпоставили да је узрок за то била трансфузија крви или пресађивање органа, али се Лидија никад раније није подвргавала сличним процедурама. Локалне власти су већ намеравале да је позову на кривичну одговорност кад је њен адвокат доставио суду чланак из „Медицинског часописа Нове Енглеске“ о химеризму. Одлучено је да се обави још неколико медицинских испитивања. Испоставило се да је ДНК деце мисиз Фејрчајлд потврђивала сродство само с њиховом баком, Лидијином мајком. Загонетка је расветљена тек након анализе власи које су узете како с главе, тако и стидних длака жене. Испоставило се да садрже различит генетски материјал. Читава ствар је била у томе што је као ембрион Лидија апсорбовала своју сестру-близанца и ћелије сестре су остале у њеном телу. Тако је још пре свог рођења Лидија постала химера. После анализа ослобођена је оптужбе и на телевизији је њеној причи посвећена емисија под називом „Мој близанац у мени“.

Данас је забележено око педесет случајева људског химеризма. У стварности оваквих преседана може бити много више.

Биолог Светлана Касаткина је испричала за „Глас Русије“ у којим случајевима човек може имати два комплета гена и претворити се у химеру:

– Химеризам код људи може да се развије у неколико случајева, како природног, тако и вештачког карактера. У прве спадају процеси који се с ембрионом дешавају за време трудноће. Две оплођене јајне ћелије могу да се слију у једну, као што је то случај с Лидијом Фејрчајлд и да донесу свом власнику двоструку ДНК. Затим постоји химеризам близанаца, кад хетерозиготни близанци због срастања крвних судова преносе један другом своје ћелије. И последња варијанта природног химеризма је матерински микрохимеризам. Он се дешава ако ћелије бебе продру у крвни систем мајке и накалеме се у њему. Притом на тај начин мама малишана може да се избави од многих болести.

Што се тиче вештачког химеризма, овде имамо посла с трансплантологијом. Приликом пресађивања органа од животне је важности да организам постане својеврсна химера и да не почне да одбацује нови орган. Десио се један врло занимљив случај кад је мушкарцу оболелом од СИДЕ и лимфома пресађена коштана срж како би се избавио од једне од болести, а неочекивано је излечен и од ове две. Испоставило се да је његов донор носилац гена који обезбеђује отпорност на две болести и да га је пренео реципијенту заједно с коштаном сржи. Химеризам је правац у медицини који треба проучити са свих страна, јер је његов потенцијал једноставно неисцрпан.

Тако да људи-химере могу много да утичу на нашу будућност. Лекари не сумњају да ће проучавање ове појаве помоћи у лечењу многих болести за које се сад чини да су неизлечиве.

Аљона Ракитина,