ЉУДИ НЕ ГРЕШИМО ДУШУ, ТЕШКО „МУ“ ЈЕ- ИСТЕРАЛИ ГА ИЗ ПАТРИЈАРШИЈЕ, ИЗ БРИСЕЛА, БРАТА МУ НЕМА КУЧЕ ЗА ШТА ДА УЈЕДЕ, МЕНТАЛНО ЈЕ РАСПОЛУЋЕН, А У ДРЖАВНИЧКЕ ПОСЛОВЕ СВЕ МАЊЕ ЈЕ УПУЋЕН…
…Наравно, говорим о њему- Вођи нашем неприкосновеном, натприродном бићу који је у себи објединио све државне и парадржавне функције, о супермнену који никада не спава, а кажу и да не једе ништа- осим самог себе…
…Неустрашивом СуперВучку који се преподне пробија кроз Фекетићке сметове са ореолом Мајке Терезе; У подне обилази пензионерска сиротишта и охрабрује „пензионерске скелетоне“ тако што их штипа за „одмотане образе“ речима „Буцко, буцко..“,знајући да ће им то колко толко одложити датум еутаназије; Поподне ведри и облачи на националним ТВ фреквенцијама држећи „монолошке дијалоге“ у присуству климоглавих Вучићевића, Марића, Лажанских, и осталих „спина-бифида спинера“ (и медијских синера); Увече и касно „ноћом“, лишен могућности нормалног секса, „кара“ непослушну“ али „опасно интелектуално-инфериорну“ Дворску Свиту и ниже рангиране пајаце (попут оног Буцка, са Коридора 10- који је постао симбол новог србског Гулага, читај Голог Отока); Истовремено бори се као лав да нас (у складу са обећањем Мами Меркел) за свја времена одвоји од ЕвроАзије, Путина, јевтиног руског гаса, Светог Косова, и братских словенских маса…
…У ЕУ нас води самоуверено као Домановићев Вођа, који иако слеп, али зато кракат и видовит, успева да прескочи и прекорачи све амбисе на путу за утопију- док већинско стадо његово, кратконого и кратковидо, завршава и свршава у провалијама и јаругама- до последњег даха (и сендвича) стењући- „Зна он шта ради, пратимо га браћо у обећану земљу Бестрагију- бестрага била“…
…Сетимо се само надахнутих речи његовог најомиљенијег пионира- Малог Неше, познатијег као Пинки, који када је видео Вођу, уздахнуо је острашћено- „Тато мој политички“, да ми тебе није било, и даље би био последњи хохштаплер ака Неша Слина- а овако сам постао брзопотезна ДОКТОРина и твоја најпоузданија и најсавитљивија Спина(Бифида)- а ла плагијатарис…
…О колико нам је Вођа мудар, осећајан и хуманитаран- Сетимо се само његових безбројних суза на још безбројнијим сендвичарским митинзима, сетимо се само његове сетне фаце, када је и он сам био „Пинки који је видео Путина“ у Бесмртном пуку на Црвеном тргу, носећи опанак и чутуру његовог (још живог) деда Ставре, шуњајући се око Владимира Величанственог, као ономад у Дејтону- Фрања Њофра око дивљег и неуштројеног Била Клинтона (који кад више није смео Монику, онда „је нас“…
…И сетимо се његове способности, не само да кокетира са чика Путином, и обећава му једно а уваљује друго, позивајући се на своје „атеистичко православље“, већ и његове способности да се у Бриселу и у берлинској Вучјој Јазбини, преобрати у, до имбецилности оданог протестанта, латентног хомића, НАТОљубца, а кад му зафале речи, а кичма му колапсира од савијања и превијања, онда тамо одведе и „њих двојицу“: Брнабића (који „га“ прима са свих страна)- и Дачу музиканта и министарског фолиранта, који иако на страним језицима дебилно муца и трагикомично гестикулира- Ал зато кад се дочепа микрофона, носталгично уме да отпевуши „Лили Марлен“, тако да чак и Мами Меркел заискре сузе у очима…
…Е чега би све још могли да се сетимо да боље проникнемо у Његову Ћуд и ЗлоЋуд, али и овај папир не може више да истрпи оволико пуно „политичке содоме и гоморе“- али на крају немојмо да му замеримо за све то, ипак је он наш, и треба му помоћи да се растосиља своје злоћуди и неприродне политичке блуди…
…И такав- Ментално Располућен, у Србство Неупућен и несвесно Албанизован, Сексуално неутралан али опасно Латентан, Осиромашен до те мере да куче нема за шта да га уједе, а као што рече ових дана: његов мали бата Андреј нема ни шта да једе- ипак је он наш, (из)род овог народа…
…И зато не смемо да га одбацимо, већ морамо да му помогнемо, и њему и свим његовим фанатичним следбеницима, којих и није тако мало ових дана. Њега да пошаљемо на „нежну терапију“ прво код Чика Лазе, али ако затреба и код Васе Губеревачког, или бар код Владе Топонице- а његове „фанатичне следбенике“ на Коридор 10 (да тамо мало туцају камен)…
…И за неку годину биће нам Вођа(бивши) ко нов- а онда ћемо моћи да Га пошаљемо код Тетке Меркел „на усавршавање“, може од њега још да постане и један импресивни и млађахни „Ангела-Југенд“- у кратким панталоницама и алпском шеширићу с перцетом од фазана на глави, (и зечјим репићем, отпозади…
…И нека га буде тамо, нека мало њих сад „спасава“, доста је нас…
„Орвелијанац до Коске“, 23мај2019
Из пера ФБР уредника М. Новаковића
Фејсбук репортер
