„Добро је да нам је Зорана Михајловић поручила колико не воли нас у СНС-у”, поручио је Владимир Ђукановић на „Твитеру” пошто је његова страначка колегиница Зорана Михајловић изјавила да је и сама учествовала у петооктобарским променама протестујући испред Народне скупштине и вичући: „Готов је!”
Потпредседница владе јуче није желела да настави полемику отворену тумачењем да Хашки суд у првостепеној пресуди Радовану Караџићу не терети Слободана Милошевића и Србију за ратне злочине у БиХ. Таква тумачења су здушно прихватили СПС и Покрет социјалиста, а изгледа и делови СНС-а, што је против њих окренуло остатак коалиције и грађанску опозицију.
И министар Александар Вулин јуче је мало спустио лопту и поручио да је против изједначавања људи. Коментаришући изјаву Бојана Пајтића да је на делу изједначавање Милошевића и Ђинђића, Вулин је поручио да је једини који је покушао да их изједначи био Борис Тадић као председник ДС-а који је потписао споразум о историјском помирењу са СПС-ом.
Према Вулиновим речима, тада Бојан Пајтић није имао никакве примедбе на тај споразум, пренео је Танјуг. И председник скупштинског одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровић из Љајићевог СДПС-а оштро је јуче осудио учестале најаве о политичкој рехабилитацији Слободана Милошевића, истакавши да су „провокаторске и скандалозне”.
Тако су се у владајућој коалицији некако на једној страни нашли, на пример, Омеровић и Зорана Михајловић, а на другој Вулин, Ђукановић и Ивица Дачић, чије су оцене иначе и јуче изазвале реакције опозиционих лидера Чедомира Јовановића и Бориса Тадића. Порука премијера Александра Вучића да неће да се враћа у прошлост, те да живи за будућност Србије, изгледа да је ипак допрла до свих, па јуче није било гласних у одбрани лика и дела Слободана Милошевића.
Вучићеву поруку, незванично, објашњава и наш саговорник из Владе Србије: „Вучић и СНС су на изборима остварили апсолутну победу на политици пута Србије у ЕУ и најбољих односа са Русијом, САД и Кином, а не на политици сукоба и изолације земље којом је руководио Слободан Милошевић. Нека се зато они који данас величају Милошевића запитају да ли заправо таквим изјавама наносе штету премијеру Вучићу.”
Али откуд уопште оваква политичка страст после толико година од 5. октобра, па и од Милошевићеве смрти? И откуд сада толико Дачићево држање за Милошевића, па и подршка подизању споменика, када је избегавао и гроб да му посети и кад су га љутиле Слобине слике по кабинетима у странци?
„Много је асоцијација, а мало чињеница”, коментар је социолога Владимира Вулетића на ову узаврелу атмосферу око Милошевића. Он примећује да су они који сада извлаче позитивне закључке о бившем председнику СПС-а позивајући се на Хашки суд били највећи противници тог суда. Оваквим реакцијама сада му дају одређени легитимитет. Поред тога, како каже, једва смо се ишчупали из деведесетих и лоше је било какво враћање у ту причу сада.
„Треба имати у виду да, када политичари отварају овакве приче, обично врло добро воде рачуна о томе да ли ће им се рејтинг подићи или смањити. Мислим да је Дачић искористио ову прилику да се опет обрати делу популације за који верује да је одан Милошевићу или да сада виде Милошевића као некога ко је био против Запада”, оцењује Вулетић.
Као да су догађаји у Хрватској последњих месеци мало дали крила људима из СПС-а да ову пресуду тумаче на начин који њима одговара. А због бирача им одговара да је тумаче као амнестирање Милошевића и тадашње политике и, наравно, њих себе, јер су тих деведесетих били активни на политичкој сцени, указује Бојан Клачар из Цесида.
„Друго, опозиција је слаба, неартикулисана и неке теме које су биле важне за део бирача (да су деведесете биле лоше, да је 5. октобар добар) сада су се промениле. То отворио велики маневарски простор да људи из СПС-а и ПС-а делују онако како одговара њима лично, њиховој политици и странкама”, каже Клачар.
Позиција Александра Вучића, који се држи по страни или се поставља изнад ове ситуације, разумљива је и Вулетићу и Клачару.
„Коалиција коју он предводи прилично је широка, између осталог и због тога да би се лакше превазишле поделе у Србији, па и оне из деведесетих, које само могу да нас ослабе. Његова порука овим поводом била је на месту. Не кажу џабе да се историја први пут догађа као трагедија, а следећи пут као фарса. Бојим се да свако враћање у деведесете и тражење инспирације у деведесетим може да буде само нека врста фарсе, а све зарад неког краткорочног интереса као што је рејтинг или нешто опет тако варљиво”, закључује Вулетић.
Клачар оцењује да се Вучић држи искусно, имајући у виду да је мукотрпно градио позицију човека који је направио радикалан отклон од деведесетих година да би се тек тако вратио у ту причу.
„Мислим да то Вучићу није у интересу и да неће уопште улазити у такве дебате, јер би на тај начин и себе морао да доведе у позицију да објашњава шта је он радио у прошлости”, напомиње Клачар.
Можда управо због намере да га увуку у ову причу, јуче је Тадићева Социјалдемократска странка затражила од Вучића да се изјасни поводом „скандалозног” понашања министра Дачића, „који у саопштењу Министарства спољних послова лидере опозиције назива фронцлама и наставља да говори о потреби подизања споменика Слободану Милошевићу”. СДС жели да чује да ли је то званичан став Владе Србије.
Аутор: Биљана Баковић, Политика.рс
