Испод украсних својстава уважавања видовданске традиције, сасвим је видљиво – у јавној поруци председника Србије – умањивање и преобликовање значаја и домета косовског завета.
Да би се до тога стигло, неопходно је тривијализовати Лазарев небески избор и обезвредити Обилићев херојски подвиг. Оба та чиниоца предмет су дугогодишње другосрбијанске идеолошке „обраде“: сасвим их је једноставно пронаћи у речима председника Србије.
Чему у практичном смислу то може послужити? Као подршка настојању да се Косово прими у УНЕСКО и постане државни старатељ над Грачаницом и Дечанима. То је једна фаза у дуготрајном кретању ка признању Косова: у складу са западним (америчким) захтевима. Тако се још једном показује да је владајућа идеолошка, културна и политичка агенда у нас – другосрбијанска (невладина) платформа. Као сервис невладине интелигенције, појављује се свакако и председник Србије. Оно што понекад промиче је да се такво понашање одвија по пресудним садржајима косовске традиције. Јер, пред нашим очима се појављују живи учесници процеса који је та традиција заувек обележила у митској издаји Вука Бранковића. Тако се уверавамо у то да су сви елементи косовског опредељења увек историјски присутни: небески избор, херојски подвиг и – неминовно – митска издаја.
Дирекно.рс
jebo majku svoju, pascetu je posao da laje i arlauce a sisanjem, oblizivanjem vruce cokolade i slaga se znanje ne stice i ako brko takve uporno gospodinom naziva, ostaje to ker iz rupa i vrtaca, krapinskih suma i spilja, gde delise jazbine sa stakorima, zmijama i koljacima servokrvatima.
dotumaralom maloumniku a sad genocidnom zlikovcu treba prikladnim jezikom objasniti gde mu je mesto, detronizovati i u pakao poslati.
jebe se njemu, svrbi ga guzica, sta ko misli to ga ne intereduje, njim upravljaju zverski nagoni i pohlepa.
i nase vreme pruza sansu Ljudima, Junak i Svetac biti, s cim se nece slagati ordenom svetog dekorisani pa ni onaj sluga satane koji ga okiti jebo im ker majku poganu oboici.