Ако сте љубитељ хорора она сигурно знате да је магла незаобилазни декор сваке страшне филмске сцене, злочина или натприродног феномена, а сигурно сте и гледали култно остварење Џона Kарпентера истог наслова. Ипак, вероватно не знате да је магла или “замућење приземног слоја ваздуха”, везана и за једну застрашујућу причу која се заиста догодила!
У пословично магловитом Лондону ситуација да често не видите “ни прст пред оком”, а камоли нешто даље, уобичајна је појава. Због тога се мало ко узбудио када се 1952. године густ, непрозирни покривач спустио на престоницу Велике Британије. Паника је настала тек када су људи од ове појаве почели да умиру!
Био је 5. децембар када се магла тихо увукла у лондонске улице. Услови – ледено време, антициклон и практично непостојање ветра, били су савршени да густи и непрозирни омотач обавије цео град.
Магла је трајала четири дана. Иако је лондонски метро наставио да ради (јер саобраћа испод земље), сав остали јавни саобраћај, укључујући и возила хитне помоћи, стао је. Kонцерти, филмске пројекције и јавни скупови су отказани, а смог је улазио и у куће. Очевици су касније причали да је магла била толико густа да је могло да се види тек метар испред себе и ништа више!
Kако је дошла, магла је тако и отишла, 9. децембра 1952. године и, иако су је са радошћу испратили, становници Лондона након тога нису много мислили о њој. Узбуна се јавила тек у наредним седмицама!
Тихи убица
Kако је смог нестао, тако су у градске болнице почели да пристижу људи са тешким респираторним проблемима!
Доктори су “сабрали два и два” и схватили да је један природан феномен у комбинацији са људским фактором постао смртоносан – процењује се да је од његових последица у наредним данима умрло око 4.000 људи! Жртве су биле или врло младе или врло старе, а страдали су и они са хроничним респираторним проблемима.
Објашњење је пронађено, али оно није много вредело несрећницима који су преминули. Наиме, магла је донела захлађење и становници Лондона су почели интензивно да ложе своје пећи. Смог који је тако настајао мешао се са природном маглом и, како није било ветра, константно четири дана тровао Лондон. Стање је било додатно погоршано лошим квалитетом угља за ложење.
“Велика магла” или тачније “Велики смог” тихо је дошла и тихо убијала! У наредним месецима је, кажу извори из оног времена, од последица тровања смогом умрло око 8.000 људи, мада новији извештаји тврде да је стваран број 12.000 жртава!
Након ових догађаја, Велика Британија је почела да обраћа неупоредиво више пажње на загађење околине. Тачно десет година након првог смртоносног смога спустила се још једна густа магла. Трајала је неколико дана, а у прва три од тровања је умрло 90 људи, а Лондон се и данас с времена на време, купа у магли.
Е, сад… Ако је загађење ваздуха могло да убије 12.000 људи пре 67 година, замислите шта може да уради данас!
