Група радника Агенције за приватизацију обратила се писмом државном врху Србије и проследила га, истовремено нашој редакцији, а ради увида најшире јавности о приликама у једном од најважнијих упоришта партијских и личних интереса владајућих олигархија. Због начина на који спроводе приватизацију и остављају повериоце и раднике без икаквих могућности да се намире, сви грађани Србије ће бити у обавези да намире њихове грешке по међународним пресудама свих поверилаца који ће сигурно тужити Агенцију за криминогено спровођење приватизације. За оваква намирења неће бити довољно ни неколико годишњих буџета Србије. И опет ћемо ми грађани да плаћамо њихове грешке и хирове.
“Ми радници Агенције за приватизацију смо вас у новембру 2012. године, упозорили на дешавања у овој институцији, о томе ко и шта ради, као и на чињеницу дапојединци који без имало знања (курсеви по Енглеској и Америци) распродају будзашто ово мало имовине што је остало у сиротој и напаћеној Србији.
Жалосно је када сте сведоци чињенице да се омладина-почетници и чланови разних партија уче приватизацији за велике плате на високим незаслуженим позицијама, да у ствари немају ни потребно знање ни искуство, па тако и не знају шта и како приватизују!
Ипак, без имало свести и савести о томе шта раде, спроводе поступак продаје предузећа при чему остављају велики број радника без посла и наде да ће икада доћи до коре хлеба. Уз све то, врли министар Динкић и даље дели паре странцима, не би ли се барем мало задржали у овој, због њих унесрећеној земљи. Вероватно је само њему јасан разлог оваквог понашања…
Пре свега је потребно да прочитате пажљиво први допис на који нико није реаговао. Изгледа да свим структурама друштва којима је допис упућен, одговара оваква поставка ствари. Ми смо вам у прошлом писму указали на појединце у Агенцији за приватизацију, на њихов однос према послу који обављају и неограничену бескрупулозност и дрскост у односима према друштвима и радницима где се спроводи приватизација, на бахато понављање према осталим запосленима у Агенцији, на мобинг који спроводе над стручним кадром, као и на њихово отимање пара (само за себе и своје!).
Тражимо да се провере сва примања која имају запослени у Центру за приватизацију, а посебно Александар Сарић ( звани Проценат), Маријана Радовановић, Борко Милосављевић (млад али врло неписмен човек који још није схватио шта се ради у Агенцији, а верује да ће бити избран за директора Центра, пошто је сада припадник СНС-а).
У Сектору за оперативно правне послове: Јелена Шулејић, Душко Пуђа, Славица Савичић, Тамара Ковачевић, Катарина Павићевић...Ова последња долази на посаоза 130.000 динара плате, али две трећине радног времена ради своје предмете из адвокатске канцеларије из које је дошла! У Центру за контролу заступника капитала:Илијана Стаменковић која поставља привремене заступнике капитала у предузећима где је раскинута приватизација и “тали” се са њима – узима добар део њихових примања, Иван Рукановић…
Посебно указујемо на њихов дрзак и бескрупулозан однос према запосленима у Агенцији, као и крајње бирократски однос према странкама, посебно према људима из унутрашњости Србије.
То су све особе које пре свега нису људи, у њима нема поштења, поштовања према другима, нема стручног знања осим импровизацијеи спровођења налога. Оно што је недопустиво, то је њихово чланство у надзорним одборима друштава које Агенција контролише, као и њихово ангажовање у тим истим друштвима у својству неизвршних директора.
Посебно је занимљиво што је сваки од њих ангажован бар у 4-5 друштава по овом основу. Накнаде за овакво , “ангажовање,” су поприлично високе, па се ми питамокако може онда да постоји контрола пословања друштва и могућност непристрасности, када им је битан само новац који добијају.
Сигурни смо да им не би падало на памет да се ангажују без пара- за добробит друштва. Питамо директора Цветковића зашто све ово допушта и да ли зна шта и ко ради у Агенцији. Јер у Агенцији за приватизацију постоји евиденција њихових ангажмана у фирмама које контролише Агенција и тражимо да се јавно изађе са тим списком.
Све што ова група ради је крајње неморално, и далеко од законског. Заменик директора је Оливера Аранрђеловић– агент за продају некретнина која је дошла из Аустралије. Концепт приватизације још није схватила. Она има за циљ да продаје некретнине наших предузећа без обзира на последице – раднике, повериоце… Само да се прода!
Оно што је још непримерено јесте чињеница да ова група квази стручњака врширеструктурирање акционарских друштава без сагласности свих акционара и то по закону и уредбама за приватизацију и реструктурирању друштвеног капитала. Толико о знању. Кадар који води приватизацију у Агенцији је најнестручнији кадар од како ова институција постоји.
Ако се на ово дода и чињеница да овакви ,,стручњаци” раде по ЛЕX специјалису –Закону о приватизацији и њиховим (читај: Динкић) Уредбама, онда је јасно да је њима заиста лако да раде противуставно, против основа Закона о облигацијама и осталих системских закона. Они су закон!
Због начина на који спроводе приватизацију и остављају повериоце и раднике без икаквих могућности да се намире, сви грађани Србије ће бити у обавези да намире њихове грешке по међународним пресудама свих поверилаца који ће сигурно тужити Агенцију за криминогено спровођење приватизације. За оваква намирења неће бити довољно ни неколико годишњих буџета Србије. И опет ћемо ми грађани да плаћамо њихове грешке и хирове.
А што се тиче Уредбе о евидентирању потраживања радника по пресудама, то је још једна велика превара овог народа, по систему ,,1000 евра” сваком грађанину.
Посебно желимо да укажемо господину Вучићу на кадрове из Агенције за приватизацију који су били узданица Г17, а који сад хрле и нуде се СНС- у да помогну ,,својим знањем“. Ако СНС нема довољно стручног кадра, кадрови какви су Александар Сарић, Маријана Радовановић, Борко Милосављевић, ллијана Стаменковић, Шулејић, Савичић, Пуђа… могу само да штете СНС-у.
У последњих месец дана усклађивањем систематизације себи су поново повећали плате кроз измишљена радна места! Више има координатора него извршилаца. У Агенцији се не цени знање, него само припадност групи и партији. Доста нам је Г-оваца, СПС-оваца, ДС- оваца и осталих, овој Србији је потребан поштен, васпитан, културан, образован и стручан кадар који ће да спроведе поступак приватизације на законит начин.
Знање које ова група из “круга двојке” има, више је него оскудно. Задатке и упутства добијају од саветника (који раде за власт) и министара који тајкунима и својим пријатељима намештају продаје већ осиромашених предузећа за мале паре.Док народ нема од чега да живи, појединци из Агенције за приватизацију примају и до 500.000 динара месечно!
У Центру за приватизацију посебно се истиче Маријана Радовановић, директорка центра са платом од 200.000 динара месечно, као и плаћено чланство у неколико управних и надзорних одбора( од којих сваки “доноси” по 42.000 динара“). Ово чланство се обезбеђује у предузећима где је раскинута приватизација. Агенција се стара о њима.
Ту је, такође, и Александар Сарић –заменик директора центра за приватизацуу са платом око 180.000 до 200.000 динара месечно, као и плаћено чланство у неколико управних и надзорних одбора (од којих сваки доноси по 42.000 динара). Треба поменути и Јована Матановића, младоги перспективног зналца посла (25 година)којем је тата из СПС-а, успео да обезбеди посао руководиоца и плату од 120.000 динара месечно и чланство у управни, или надзорним одборима. Био је, чак, награђен и путовањем у Токио, на састанак светске банке! Заједно Маријаном Радовановић, представља “прави капацитет”. Уз ово иде и функција извршног директора у предузећима, а висина исплате је ствар договора.
Ту су и остали руководиоци овог центра који месечно, по истом принципу, зарађују и до 300.000 динара. То, наравно, не би било толико проблематично да они нешто о свом послу знају. На жалост, њихово сво знање се своди на импровизацију, док не добију нечији став са стране.
У међувремену, дрско и крајње брутално и безобразно дају немуште налоге завршеним економистима и правницима да све осмисле и ураде им “пројекат“.Њихово умеће своди се само на спровођење воље богаташа и политичара споља. Њих се не тиче напаћени народ у девастираним предузећима којима агенција управља.
У сектору за оперативно правне послове по истом безобразном принципу “млате паре”.
У ову службу, у септембру ове 2012. године, из Агро банке се вратила по узетим парама за технолошки вишак Ивана Предојевић. Њен муж је стоматолог и по “специјалним ценама” поправља зубе такозваним ВИП службеницима Агенције за приватизацију.
У новембру месецу, директорка сектора за оперативно правне послове Јелена Шулејић запослила је – нормално без конкурса- своју другарицу Катарину Павићевић и то одмах на место руководиоца иако ова појма нема ни о чему се ради.
Али, има времена, научиће, полако, за 120.000. динара месечно! Још ако јој се придода неки управни или надзорни одбор или функција (не)извршног директора, може полако да се образује уз рад…
Али, ипак, прваци света у лоповлуку су запослени у Центру за контролу извршења уговора. То је једна криминална група која се расподелила по предузећима где је раскинута приватизација и тамо оној сиротињи од радника деле своје незнање и безобразлуке, по принципу “…Ја сам из државног органа и биће како ја желим”.
На места привремених заступника распоредили су своје другове и партијске колеге. Бира их директорка овог центра Јулијана Вучковић иначе изузетно дрска жена која је већ раније, због притужби радника на њено понашање требала да добије отказ, алису је “другови” спасли. Била је чак и у затвору кратко време због случаја “Азотаре“, па је пуштена. Њена примање месечно износе и до 500.000 динара! У овој служби, посебно се истичу и Иван Рукановић, који на својих 160.000 динара плате и “припадајућим” чланствима у разним управним одборима са по 42.000 динара “апанаже” у сваком од њих…”
©Гето Србија
материјал: лист против мафије
