ПРЕДУЗЕЋА која ће до маја наредне године штитити држава имају укуппо 21.500 радника, а чак половина од овог броја ради у два рудника – РТБ “Бор” и “Ресавица”. Баш око ове две фирме изгледа је везан – Гордијев чвор. За оба рудника не постоји решење ни у назнакама, а последњи се на то пожалио и премијер Александар Вучић.
Држава је, мисле стручњаци, у пат позицији јер не може да настави баснословно велике сунбенције, које само за “Ресавицу” годишње износе 4,4 милијарде динара. Уколико пак реши да “пресече” и одрекне се од ова два рудника – прети јој “ампутација” целокупне Источне и Западне Србије!
Премијер Александар Вучић казао је да је “решавање судбине РТБ један од највећих проблема са којима се суочава Влада Србије”.
– За РТБ је потребан стратешки партнер – казао је Вучић. – Али, због ниске цене бакра, у ситуацији када се рудници у свету затварају и отпуштају радници, нико од озбиљнијих играча из рударског сектора не жели да се упусти у ту причу.
Благоје Спасковски, генерални директор РТБ, истиче да ће, због пада цене бакра на светском тржишту са 6.300 на 4.900 долара по тони, али и веће цене струје, нафте и течних гасова, “Бор” наредне године имати мање приходе за – 28,5 милиона долара!
КОЈЕ ОД РЕШЕЊА
Једноставног решења за два рудника – нема, каже економиста Љубомир Маџар. – Прва могућност је стечај, односно затварање јер нема економске исплативости за рад ова два рудника – мисли Маџар. – Ипак, уколико држава то и уради, може да се опрости од читавих региона. Субвенције које даје ће се само повећавати, али су заправо стратешки неопходне. Шта год да одлуче, резови су огромни. Или ће се одразити на раднике или на буџет, који опет финансирају грађани Србије.
– Време је тешко, а ми нисмо у ситуацији да попут, рецимо, “Фрипорта” или “Гленкора”, заустављамо руднике и отпуштамо по две хиљаде радника и на тај начин амортизујемо ударце светске економске кризе – истакао је Спасковски.
Пресек стања још је гори у “Ресавици”, руднику који се простире на 500 километара од Зајечара до Сјенице. У њему ради чак 4.100 људи. Из Министарства привреде признали су да за овај басен – не виде решење.
“Ресавица” из државне касе годишње добије 4,47 милијарди динара, од чега плаћа део плата, али и редовна одржавања и улагања. Извештај Фискалног савета који треба да “оцени” буџет “пише” и о Ресавици. У овом документу стоји да остаје нејасно да ли се одустаје од реформи будући да се то предузеће налази у групи 17 фирми чији статус треба да буде решен до 31. маја идуће године, или је буџетски план неодговарајући.
– Субвенције Ресавици до 2011. године су биле две милијарде динара годишње, да би у последње три године тај трошак нарастао на 4,5 милијарди динара – наводи се у извештају. – Субвенције тачно покријаву фонд зарада. Уколико ће се предузеће приватизовати наредне године, тај фонд никако не покрива све потребне трошкове. Буџетски план тако не открива могуће решавање статуса Ресавице.
СИНДИКАТИ: ЗАТВАРАТЕ РЕГИОНЕ
Без “Бора” нема будућности ни за “Севојно”, ни јагодинске “Каблове”, смедеревску “Железару” и крагујевачки “Фијат”, апелују синдикалци. Ово предузеће запошљава 5.200 радника.
– Угрожена је стабилност Србије – каже Зоран Вујовић, председник Самосталног синдиката металаца. – Држава мора да се заинтересује да остане власник РТБ “Бор” са 51 одсто учешћа, а да се доведе стратешки партнер.
Милорад Пановић, председник Синдиката индустрије енергије и рударства, каже да, уколико ставимо катанац на проблематичне руднике, произвешћемо невероватна миграциона кретања, која држава не може да контролише.
– У два рудника са највећим проблемима има 10.000 радника, а ту је још 5.000 у онима која једва преживљавају – каже Пановић. – У питању је Штаваљ, Вршка чука, Јасеновац, Бор, Мајданпек, али и рудници обојених метала, Медвеђа, Бесна кобила. Ова места не могу да преживе ако се не копа.
М. Јанковић – Љ. Трифуновић, Новости
Koja nesposobna lopovska bagra. A strancima kad biste prodali, oni bi nasli interes je l? Najbolje da im poklonite, kao i sve sto ste poklonili do sada.
A sto lepo ne obidjete te rudnike i mesta gde se oni nalaze pa da vidite gde ljudi zive i rade mislim na uslove pa da shvatite da Srbija nije Beograd nego malo sire i da treba svuda da se ulaze a ne samo okolina Beograda, ali sve sto nije u Bgd-u treba da se zatvori jer kako bi Bgd imao vise. Kad ostanem bez tog rudnika (V.Cuka) docicu i ja u taj Beograd.
Kuknjava da je cena bakra ubila RTB Bor je poprilično proizvoljna. RTB Bor je ubio čelnik kombinarta Spaskovski, kome je mentor vladajuća struktura. Uveličani su višestruko investicioni troškovi, neracionalna proizvodnja bakra (čiji troškovi su oko 9000 $/t, u svetu oko 3000$/t), visoki troškovi proizvodnje, energetska neracionalnost (najlošija u svetu, više od dva puta od realne, svedeno na ekvivalent energije) prenisko tehnološko iskorišćenje bakra od rude do katode (oko 60%), kriminal i nipodaštavanje kodeksa poslovnosti. Jeste cena, koja je danas 4640$/t najniža od kraja 2009. godine. Ne treba zaboraviti da je najveća cena crvenog metala na LME bila februara 2011, godine od 10148 $/t, a da je 2000. godine bila oko 1700 $/t. Dugovanja, pre dolaska Spaskovskog bila su oko četiristotina miliona dolara, a sada su narasla na milijardu i dvesta miliona evra. I pored investiciona ulaganja na kredit, ne plaća se električna energija, dažbine državi i opštini i komintentima za pružene usluge, sve to pod zaštitom restrukturiranja, ali selektivno od oka. Umesto da bakar prodaje komercijala Basena, to radi Farmakom i još neki dodati faktori u lancu. Slična je situacija i sa uvozom sirovina, opreme i energenata. RTB Bor prodaje sirovinu: bakar, srebro i zlato, prerada je uništena (ne radi Livnica bakra i legura, fabrika bakarne žice, IPM Majdanpek, fabrika lak žice, fabrika ventila, fabrika folija, FOD), a ostaje samo prodaja sirovine, mada viši stepen proizvodnje i prerade daje daleko bolje finansijske efekte. Kadrovska struktura je uništena, rudarska proizvodnja je pala na dvadeset hiljade tona bakra, od ranijih stodvadeset hiljada. Metalurška proizvodnja je pala sa stosedamdeset hiljade na trideset hiljada tona bakra. RTB Bor nije najveći problem Srbije, već menadžment preduzeća i saučestvovanje Vlade u njegovom ubijanju.