Сиромаштво натерало грађане Србије да исхрану прилагоде све тањем новчанику. Више од 30 болести повезује се са неправилном исхраном, а најчешће пате од анемије
ТаЧно 9,2 килограма меса, отприлике још толико разних прерађевина, 1,1 килограм рибе, 16,5 литара млека, 6,5 литара јогурта, три килограма сира, па онда брашно, пиринач, уље… Кад би се све то потрпало у потрошачку корпу, трочлана породица би само за храну, према статистици, морала да издвоји 55.658, а према проценама Центра за заштиту потрошача – чак 110.000 динара. У Србији је, међутим, просечна плата тек око 43.000 динара. Синдикати процењују да 60.000 људи не прима ништа, а да око 150.000 живи ”на минималцу”. И, када погледају у новчаник, многи уместо морске рибе или јунећег меса купују јефтиније намирнице. А оне су, опет, пуне калорија, а сиромашне витаминима и минералима. Последице тога појединац прво види на анализи своје крвне слике, а друштво – на порасту многих болести које се директно доводе у везу са лошом исхраном.
Хематолози процењују да у Србији између 10 и 15 одсто популације пати од тзв. сидеропенијске анемије изазване недостатком гвожђа. Стручњаци кажу да баш храна пуно утиче на ниво гвожђа у телу, а све је мање оних који себи могу да приуште бифтек и друго квалитетно црвено месо из којег се гвожђе најбоље искористи.
ДЕЦА ИДУ У ШКОЛУ БЕЗ ДОРУЧКА
ИстраЖивања Института ”Батут” показују да се у Србији све нередовније једе, а најстарији, најсиромашнији и они који живе ван градских насеља редовније узимају оброке од млађих, особа бољег материјалног стања и градског становништва. Број деце која свакодневно доручкују је за шест година опао са 87,3 на 74,4 одсто.
– Анемија је најчешћа последица, али са лошом исхраном може да се повеже више од 30 болести, међу којима су најозбиљније малигне, кардиоваскуларне и болести метаболизма – каже за ”Новости” професор др Бранко Јаковљевић, специјалиста за исхрану Института за хигијену Медицинског факултета у Београду.
Подаци о здрављу нације, нажалост, показују да нам је лоша исхрана већ ”ударила” на готово све органе: висок притисак има 51 одсто мушкараца и 47 одсто жена, од дијабетеса болује 630.000 људи, сваки други одрасли становник и свако пето дете има вишак килограма…
– Око 60 до 85 одсто деце која су гојазна у школском узрасту, остају таква и касније, што доводи до појаве хроничних незаразних болести, као што су хипертензија, рана атеросклероза, шећерна болест тип 2, али и до ендокриних, ортопедских и психосоцијалних поремећаја – каже за ”Новости” магистар др Јелена Гудељ Ракић из Центра за промоцију јавног здравља у Институту ”Др Милан Јовановић Батут”. – Ова обољења и гојазност удружени у тако раном животном добу проузрокују скраћивање очекиване просечне дужине живота, доприносе великом оптерећењу болестима у наредној генерацији и угрожавају функционисање система здравствене заштите и осигурања.
Новости
