Топола — Закон о производњи вина и ракије усвојен 2009. године и ниска откупна цена воћа друге и треће класе највећи су проблеми произвођача вина, ракије и воћа.
У Тополи се данас завршава јубиларна 50. пољопривредно-туристичка манифестација “Опленачка берба”.
Секретар удружења виноградара и винара “Опленац” у Тополи Саша Томић у изјави Тањугу каже да је број регистрованих произвођача вина и ракије “десеткован”.
Тврди да их је данас у Србији тек нешто више од 200, а пре 2009. године и исвајања закона о производњи вина и ракије, било их је више од 2.000.
“Покушавамо да утичемо на ресорно министарство да дође до промена да, ипак, треба да се разликују мали произвођачи вина и ракије од великих, јер не видимо разлог зашто би мали произвођачи који имају регистровано газдинство и за то плаћају одређене дажбине држави, морали и да регистрију радњу”, каже Томић.
Наводи да регистрација радње значи додатне трошкове од око 20.000 динара на месечном ниову што је за мале произвођаче превелика сума.
“Морао би да плаћа порез на радњу, да ангажује технолога, да плаћа књиговођу, да има ХАЦПП стандард, то су велики трошкови за малог произвођача који треба да заснује винарију”, тврди Томић.
Подсетивши да је у Тополи 150.000 хектара земљишта под виновом лозом, што стоних што винских сорти грожђа, Томић каже да годишњи род у просеку износи око 150 вагона грожђа, при чему је један вагон тежине 150 килограма.
“Што се тиче овогодишњег рода, берба винских сорти је завршена, квалитет је добар, али имали смо тај пех да нас је град затекао у време бербе тако да је штета поприлична”, каже Томић и наводи да је овогодишњи род, у зависности од сорте грожђа, од седам до 10 тона по хектару.
Тполска вина могу се купити широм Европе, а воће овдашњи произвођачи највише извозе у Русију, док су друга и трећа класа намењене домаћој индустрији.
Пољопривредници Тополе су, према броју становника, највећи извозници воћа у Србији.
Један од њих је и Дарко Станковић из Винче, који у изјави Тањугу подсећа да му је недавни град уништио 95 одсто овогодишњег рода причинивши штету од око 30.000 евра. За њега је, каже, највећи проблем откупна цена воћа намењеног индустрији за прераду сокова, прављење џема, производњу вина и ракије.
“Зависимо од временских услова у великој мери јер ово је производња под вредрим небом, али други проблем је ниска откупна цена воћа друге и треће класе. Сваки произвођач има од 20 до 30 одсто од укупне производње воће друге и треће класе, јер је просто немогуће имати само прву”, каже Станковић.
Сматра да “држава треба да стане иза таквих произвођача, субвенцијама или неким повољним кредитима”.
Његова породица, додаје, деценију и по бави се производњом воћа, од чега на једном хектару узгајају стоно грожђе, а на око пет хектара јабуке различитих сорти. Додаје да већ две године, што због суше и града, али и ниске откупне цене, послује на нули.
Танјуг
