НЕМИРИ у Шарлотсвилу су се збили још 12. августа, али је реакција на њих тако моћна да се чини да имамо посла са догађајем године. У сваком случају, у Сједињеним Државама.
Судар између противника и поборника рушења споменика генералу Роберту Лију, који је командовао армијом Југа током Грађанског рата (1861-1865. године) довео је до погибије једног човека. Међутим, погинула Хитер Хајер ускоро може бити названа првом жртвом новог грађанског рата у САД – улози су тренутно тако велики.
Сједињене Државе су се нашле на прагу грађанског рата још 8. новембра 2016-те – када је избор Доналда Трампа за шефа државе продемонстрирало сву дубину раскола у америчком друштву.
После јануара 2017-те, када је Трамп преузео дужност, показало се да америчке елите нису спремне да се тек тако помире са резултатима избора.
Део државног апарата, законодавна власт и апсолутна већина медија у буквалном смислу речи баве се саботирањем свега што предузима нови председник САД. Ради парализовања деловања Трампове администрације измишљена је сторија са „руским везама“ шефа државе која је у целини лажна и лажирана.
Сада наступа нова етапа. Одсад ће Трампа уништавати зато што је „фашиста“ и „расиста“. То је оно што добија на снази након Шаролтсвила. Али, Трамп је спреман за битку и узвраћа ударце.
Само, није ту ништа ново. Обележили су га као „шовинисту“ чим је поменуо подизање антиимигрантског зида према Мексику и ограничавање усељавања из неких муслиманских земаља.
Рушење споменика генералу Лију и другим јужњацима губитницима у Грађанском рату у суштини је – велика провокација. Али, она је већ мобилисала у заштиту тих споменика и мирне грађане и оне који су спремни да се дохвате оружја.
Трампова реакција на Шаролтсвил била је потпуно адекватна, али – не у данашњој Америци. Јер, одмах је кренуло: аха, осудио је обе стране сукоба, због чега десничаре није назвао фашистима и расистима, па да – и он је такав, шта смо говорили?!
Потом је уследио уступак критичарима, а већ 16-ог августа је Трамп, наступивши у Њујорку, изговорио ово што је могао рећи само веома јаки, смели и поштени човек:
„Имали смо групу са једне и групу са друге стране. Оне су се међусобно атаковале бејзбол палицама. То је било сурово и ужасно. То је било страшно и видети. Сматрам да су обе стране криве за оно што се догодило.
– Тамо је са једне стране била група лоших, али је и са друге стране била група веома агресивних људи. На то неће нико да укаже, али ја, ево, сада говорим о томе. Нису сви ти људи били неонацисти, нису сви били присталице теорије супериорности беле расе. Само, и на другој страни, у којој су били левичари, била је група која је почела да агресивно напада другу страну. Можете да причате шта хоћете, али је било овако“.
Када је један новинар на то рекао да су за насиљем посегнули „алтернативни десничари“, Трамп је узвратио:
„Говорите о алт-десничарима… У реду, али шта је са алт-левичарима који су дошли да атакују алт-десничаре? Има ли на њима ишта што личи на кривицу? Шта кажете на то што су они стигли потпуно спремни за обрачун , наоружани, са палицама у рукама?“
Још је додао: „Они који руше споменике данас ће оборити Стоунвола Џексона (генарала јужњака), а сутра ће ударити на споменик Џорџу Вашингтону или Томасу Џеферсону. Зар и Џорџ Вашингтон није имао робове? Зар и он треба да изгуби свој статус и да рушимо и његове статуе? А шта мислите о Томасу Џеферсону? Свиђа ли вам се? Ха, он је био главни робовласник, па хајде да и његове статуе уклонимо. Поставите себи питање: где ће се све то завршити. Ви мењате нашу историју и културу!“
Ово је била сензација. У политкоректној Америци десничари су унапред криви, а леви се не смеју називати радикалима. Још мање се сме говорити да је штампа необјективна и непоштена, а Трамп је истовремено урадио и једно, и друго, и треће.
Зато је америчка штампа кренула у стилу: ако је Трамп првом изјавом распалио политички пожар, другом је у њега сасуо канту керозина и почео да игра око ватре. Међутим, Трамп није обични политичар, чак ни обични председник САД. Он је председник који се туче, а још је и сам његов избор био знак веома дубоког раскола у америчком друштву.
Притом: није Трамп узрок раскола, већ обрнуто – раскол је омогућио да он буде изабран.
Грубо говорећи, тај избор је био реакција провинцијалне Америке на претварање америчке нације из беле са елементима обојених мањина у мултирасну, а тачније – безрасну нацију. Није важно да ли је тај процес добар или лош за САД, али је чињеница да се тај процес великом делу друштва не допада.
Ко игра на карту растурања САД?
Питање је умесно јер рушење споменика конфедералистима (јужњацима) у садашњој америчкој ситуацији и јесте провоцирање грађанске смуте. Грађански рат као да се намерно изазива.
„Креће ли се ово Америка према новом типу грађанског рата?“ – то је наслов чланка у листу New Yorker, у којем Робин Рајт – кроз разговоре са историчарима и социолозима покушава да одреди дијагнозу америчком друштву.
Примера ради, навео је оцену експерта, сарадника Стејт департмана Кејта Мајнса, који је навео да је вероватноћа избијања грађанског рата у САД у наредних 10-15 година – 60 одсто.
Мајнс, иначе, сматра да Трамп у свом деловању користи насиље и застрашивање. Али, упозорио је да и америчка левица користи исте методе.
Нејасно је какво насиље користи Трамп, осим ако није – вербално. А његови противници се не служе само вербалним претњама, него и саму игру воде на граници фаула са америчком државношћу.
Америчка космополитска либерална елита игра се са шибицама поред бурета са бензином, гледајући само како да нашкоди Трампу. А он гледа како да сачува САД као јединствену и јаку државу.
Не треба бити најпаметнији на свету па схватити ко је од њих – патриота Америке.
Пише: Петар АКОПОВ
Факти
