Како код нас дође до промена власти, онда се нови сете да истражрују старе, а истрага не стигне далеко или боље рећи уопште се озбиљно и не спроведе.
Једно истраживање показало је да у 570 локалних и републичких јавних предузећа постоји укупно 8.242 директора, помоћника, заменика и саветника директора и других руководилаца. Већина њих је радила и ради поштено и далеко от тога да су се обогатила, али сигурно има и оних који су се огромно богаство стекли преко ноћи. Управо су они проблем, управо они боду очи, али управо њих нико неће или не сме да дира.
Ове сезоне иницијативу за преиспитивање покренула имовине није покренула нека политичка странка или политичар већ Унија послодавца Србије, али није мало оних који верују да ће резултат бити као и раније – никакав.
Одакле директорима јавних предузећа силне куће и станови, питају се у Унији послодаваца, сасвим оправдано.
Питање је поставњено па остаје да се види може ли ишта да покрене озбиљнију истрагу и да кривци коначно добију заслужене казне гарниране са одузимањем имовине. О томе стручњак са катедре за Крвично право Правног факултета у Новом Саду Иван Милић каже:
– Ово је врло комплексна тема која захтева читаву студију. Али да би се уопште дошло до резултата треба да имамо ефикасан правосудни систем. Како је то код нас није потребно објашњавати. Сигуран, стабилан правосудни систем је веома важан да би се добили резултати.
На идеју да се нешто по питању неоснованог богаћења брзо уради дошао је још у априлу члан Одбора Агенције за борбу против корупције Чедомир Чупић. Он је предложио доношење закона о преклу имовине и то таквог који би био подстицајан за искорењивање побочне корупције. Закон би требао да омогући да се особама која су у родбинским или пријатељским везама са функционерима постави питање порекла имовине. Он је такође предложио да грађани који имају сумњиво велику имовину доказују презницима како су је стекли. Доказивање овог типа код нас је дуг и мукотрпан поступак. Па, када је већ богатство ту, онда га треба прво опорезовати. Имали смо и закон о екстапрофиту који је чак и примењен. Тада, пре десет година, уместо обећаних милијарди успели смо да скупимо тек 70 милиона евра.
Додатног опрезивања сетила се и Диана Драгутиновић министарка финансија, једно време, у претходној Влади. Она је предалгала нови закон о порезу на добит. Пропис је требао да буде тако конципоран да обухвати „видљиве облике богатсва”. Требао је да обухвати и тајкуне који послују у другим државама који би уз овај порез требало да се одуже земљи у којој су стекли богатство. Као што знамо, земља још чека да јој се овај дуг врати.
Изгледа да је најближи реланом решењу о незаконитом стицању када су у питању корупција и богаћење Немања Ненадић извршни директор у организацији Транспарентност Србија. Он је недавно рекао да би, у складу са Конвенцијом Уједињених нација за борбу против корпуције, незаконито богаћење требало би дефинисати као кривично дело. А за процесуирање би требало да буде довољно што функционер не може да објасни порекло имовине.
Овако нешто плус ефикансо правосуђе вероватно би помогло да се направи корак у правом смеру. Мада ни то неће бити лакао. Али ово није нешто што можемо да урадимо од данас до сутра. Али припрема закон и других прописа свакако би помогла да се бар направи први корак у добром правцу. За утеху опорезивање имућних није само наш проблем безобзира на начин стицања иметка. Богаташи су изузетно осетљиви на свој новца. Тако је најбогатији Европљанин Бернард Арно напустио домовину Француску и затражио белгијско држављанство. Све то због идеје председника Франсоа Оланда да богатства опорезује стопом од чак 75 одсто. Поменути богаташ је власник модних имерија „Кристијан Диор” и „Луј Витон”. А о његовој промени држављанства ових дана се прича више него о јесењим колекицијама поменутих кућа. Истина, добар део пореза ће остати у Француској и када Арно постане Белгијанац јер су њихови прописи другачији од наших а и имају више искуства на овом пољу.
Дневник
