Лов у мутном

Поставља се питање да ли је данашњи Александар Вучић исти онај који је био пре шест година, или је у питању неко ко се лажно представља као он и злоупотребљава његов идентитет. 

Ауторитарна владавина је постала реалност у Србији. Покушај промене система након 5. октобра доживео је фијаско, што је резултирало ситуацијом да су данас умногоме на власти они против којих су грађани ове земље подигли „револуцију“, пре четрнаест година. Цензура штампе и медија је на врхунцу и може се поредити са деведесетим, када је министар информисања управо био садашњи премијер. У земљи не постоји јака опозиција, неподобне политичке емисије нестају једна за другом, руше се и поједини патриотски настројени сајтови, а читавом стању доприноси и млак отпор грађана који су превасходно забављени голим преживљавањем. Критике из иностранства готово да нема, што можда и не чуди с обзиром на то да тренутна власт у Србији испуњава апсолутно све захтеве које се пред њу постављају. Истовремено, афере које покреће Влада, Премијер, али и поједина гласила, као на покретној траци смењују једна другу. Прашина која се подигне служи или за скретање пажње јавности са неуралгичних тема, или у дневно политичке сврхе. Једна афера покренута је од припадника скупштинске опозиције а тиче се премијеровог брата Андреја, уз оптужбе да је власник крајње проблематичне фирме.

Премијер Србије обећао је да ће поднети оставку у случају да се утврди да је његов брат Андреј уопште и имао фирму која је сумњиво и криминално пословала. Као и обично, обећањe није испуњено иако је увидом у званичну документацију утврђено да је његов брат на челу фирме, која је уз неплаћен позамашни порез и вишемилионски губиташ. Режимски медији, предвођени пре свега „Информером“ и „Куриром“ одмах су кренули у заштиту лика и дела премијеровог брата износећи режимски пласиране тврдње о злоупотреби идентитета. На основу тога, прича је сведена на то да је неко са лажном личном картом Андреја Вучића основао фирму у његово име. Поставља се питање интелигенције сваког грађанина ове земље, али и људи који су пласирали ту причу, да поверују у тако нешто. Невероватно је, смешно и тужно, да неко под туђим именом и са туђом личном картом оснива фирму у АПР-у, а да притом нико од надлежних органа не одреагује једноставним провером идентитета тог „некога“ ко је де факто или „наводно“ основао фирму и при томе ојађује државу.

Срећа је да живимо у доба интернета, уз чију помоћ је лако проверити податке који нам се пласирају. Са друге стране, несрећа већине грађана Србије је да им је рачунар мисаона именица, а само оно изговорено на малом екрану вечна истина. Ефекат који рецимо има фејсбук или еминентни политички портали су апсолутно небитна категорија у односу на дневну штампу или телевизију. Зато скоро неприметно пролази вест на интернет порталу „Нове српске политичке мисли“ која говори о приватном бизнису Андреја Вучића из 2008. године. У њему се спомиње напуштање политичке сцене Србије тадашњег генералног секретара СРС-а, а данас актуелног Премијера, где он напомиње да ће по повлачењу са дужности помагати брату у вођењу његове приватне фирме. Целокупан текст можете видети на страници НСПМ-а.

Само шест година касније Александар Вучић нуди оставку ако се докаже супротно, тврдећи да његов брат никада није оснивао било какву фирму и тиме демантујући самог себе из 2008. године. Поставља се питање да ли је данашњи Александар Вучић исти онај који је био пре шест година, или је у питању неко ко се лажно представља као он и ко сада можда злоупотребљава његов идентитет?

Друга ствар која је обележила дане за нама представља гостовање премијера Србије у Лондону на Високој школи за економију где је држао предавање на тему „Поглед у будућност – Србија и Западни Балкан у Европској унији“. Успутно, споменуо је и посету председника Русије Владимира Путина, тврдећи да је он дошао првенствено због параде у Србију, а не и због већег броја уговора чија смо потписивања сви могли да пратимо. После предавања слушаоци су добили прилику да постављају питања. То је искористио извесни Никола Сандуловић, који се представио као председник Републиканске партије, тврдећи да су избори у Србији намештени и да му је Александар Вучић претио да ће га ликвидирати. Као потврду нудио је диск на коме су наводне претње и снимљене. Медијатор скупа објаснио  је Сандуловићу да свако може да добије реч, али да поштује тему скупа и дао је реч следећем слушаоцу.

Након овога уследила је права медијска хистерија, уз обиље дезинформација. Уредник „Информера“ Драган Ј. Вучићевић, је оценио како је у питању државни удар против премијера и да је интенција криминалаца да Вучић „не сме да преживи“. Таблоиди попут „Курира“ истовремено тврде да је то режирани напад тајкуна на челу са Мишковићем, „Наше новине“ постављају питање „Ко то руши владу из Лондона“, док „Ало“ пише о „Mишевима који би да руше Вучића“.  У овоме ни мало не заостају ни поједине телевизијске куће попут перјанице СНС-а ТВ „Пинк“, што се најбоље види из овог гостовања Драгана Ј. Вучићевића:

Медијски мрак је потпун и у њему не може да се чује критичка реч о аматерском вођењу државе, обуџетским рупама и закрпама, о противзаконитом и противуставном отимању пара од пензионера, о ненормалном свакодневном задуживању, о противуставном прихватању споразума из Брисела, о необразованим људима на кључним местима, о посетама Београду званичника фантомске државе са југа Србије…  И о много тога о чему актуелна власт не жели ни случајно да се прича.

Наводна борба против криминалаца и тајкуна свела се на ослобађање буквално свих, који су својевремено уз велику медијску помпу послати у затворе. Врхунац ове „борбе“ су Мишковић и син који сада могу да напусте и земљу, пошто су им законски истекле све забране. Медијски оркестрирани чланци криве адвокате и њихов штрајк за ту ситуацију, а притом скидају одговорност са Премијера и владе Србије. Узгред, подаци говоре да је највише злоупотреба службеног положаја управо направљено током власти СНС-а.
Поставља се питање када ће на власт доћи они који ће овој земљи донети истинске слободе и бољи живот. Превише је свакодневних бајки о неком бољем животу у далекој будућности у још даљој Европи, или о реду раду и дисциплини које пропагирају људи без дана радног стажа. Остаје нада да ће тренутна Влада урадити што је могуће мање лошег, како би они који долазе после њих имали шансу, и као народ и као држава. Надамо се да у будућности нећемо имати ситуацију у којој ће све дубиозе, сумњиви уговори, евентуална независност Косова и чланство у УН, бити приписане некоме ко је само украо индетитете,  и чланова Владе и Премијера лично.

Предлог Магацин-а:

Исповест новинара: Из Владе нам пре конференције доставе списак питања за премијера

Аутор: Вукашин Неимаревић
Извор: Српски Академски Круг, магацин.орг