Лозанка Радоичић: Сине, данас је из Албаније, у Београду, нападнута Србија

Сине мој,

Било је твоје тек друго јутро на Кошарама. Био си члан патроле која је кренула у обилазак границе. Зауставили су вас при крају пута. До циља нисте стигли. Пали сте! Пролили крв бранећи границу своје земље. Границу са Албанијом.

Данас је, у Београду, сине, пала цела Србија. Без речи!

Данас је Владо мој, из Албаније, у Београду, нападнута Србија. Политички врх Албаније ових дана је у Београду а шета и Србијом. Вечерас су стигли до Ниша. Каква иронија… Док вас више нико не спомиње, политички врх Србије њих води у Ниш. Онај исти Ниш из кога је, на Косово, у Метохију, кретала најајча војна снага ондашње државе.

Владо сине, ваша одбрана није била успешна, нападнути сте из заседе. Данас је Србија нападнута директно, отворено… Србија нападнута отворено а није имао ко да је брани. Свет је данас јасно чуо да народ у Србији нема никакво право избора. Директно јавно и гласно премијер је још једном рекао народу где му је место.

А народ?

После свега у народу је већа тишина него у оно време када сте ви гинули, мучки нападани из свих могућих заседа.

Сине, Срећко мој, у то време Србијом се чуо лелек мајки за погинулим синовима. Данас, полако, Србија нестаје а нема ко гласа да пусти за њом.

Политичари ћуте. Народ ћути.

А ја сине, морам да се огласим, не могу да ћутим. Како знам да ме нико не би данас чуо, као ни свих ових година, теби се сине, обраћам и „видим“ због тога, онај твој тужан осмех који знам из времена док смо били заједно.

Твоја мајка.

Лозанка Радоичић,
мајка војника Владимира кога су из заседе убили шиптарски терористи 30. септембра 1998. године у реону карауле Кошаре.

КМ Новине