Лудаци, криминалци и остали напредњаци

С намером да се дистанцира од злочина Српске напредне странке и да додатно подели народ, Александар Вучић најављује формирање тзв. Народног покрета за државу. Диктатор каже да ће се у “великом државотворном и националном покрету за опстанак и напредак Србије” наћи “пристојни, нормални, рационални и успешни појединци”. Kао такве, Вучић представља Сандру Божић, Сташу Стојановић, Дијану Хркаловић, Драгослава Бокана, Kристијана Голубовића, Тијану Ајфон, Симу Спасића, Томислава Ловрековића и чопор њима сличних криминалаца, сецикеса, психопата и агресивних манијака. Истовремено, вођа напредњачког картела све политичке противнике и медијске критичаре проглашава олошом, клошарима и бедницима с дна друштвеног талога. Продубљивање подела никоме неће донети ништа добро, али бар ће се знати ко је учествовао у тиранији, а ко се борио за ослобођење Србије.

Предраг Поповић

Условљен карактером, Александар Вучић је за најближе сараднике изабрао ординарне криминалце, менталне болеснике, наркомане, педере, проститутке и паразите свих врста. Условљен васпитањем, личним примером је утицао на све из свог окружења да се брутално обрачунавају са сваким ко се усуди да се супротстави насиљу које шири картел око Српске напредне странке.

У темеље своје политике, Вучић је уградио лаж. А лаж може да се брани само насиљем. Kао прави вођа, он предводи медијске кампање у којима вређа, компромитује и дехуманизује свакога ко више верује својим очима, него његовим лажима. Изабрани циљеви одмах постају изложени чопоративним нападима у Народној скупштини, медијима, на друштвеним мрежама и улицама. На учешће у таквим злочинима нису пристали само алави страначки функционери, који на тај начин доказују лојалност, него и криминалци свих категорија, како они који су већ осетили затворску чамотињу, тако и они који то неће моћи да избегну после промене власти.

Зарад функција у државним институцијама и предузећима, уносних послова и других апанажа, на ваљање у напредњачком блату пристали су и многи академици, универзитетски професори, уметници и спортисти. Уједињени лукративним интересима, сви учествују у ширењу Вучићеве патологије, која је изазвала дубоке и дугорочне поделе у српском друштву.

У процесу стварања тзв. Народног покрета, Вучић не може да рачуна на групу напредњачких првобораца. Под притиском Еуропола, ФБИ и ДЕА, Вучићев картел је претрпео губитке у људству. Организована криминална група Вељка Беливука је завршила у притвору. Страдали су и Вучићеви ботовски ескадрони, који су нормалним људима на друштвеним мрежама радили исто оно што и Беливукова екипа у Ритопеку. Kомпанија Твитер је у две етапе обрисала укупно око 16.000 лажних налога за које је утврђено да су под контролом СНС-а. Ипак, то није смањило количину насиља према политичким противницима, нити је довело до промене начина обрачуна.

Што су били Беливук и Миљковић у подземљу, то су Сандра Божић Владанка Маловић на Твитеру. Раде по истом принципу. Типују жртву, прате је и, чим се стекну услови, насрну и раскомадају. Све то уз политичку и медијску подршку напредњачке машинерије. Kао што су Беливук и Миљковић постали симболи монструозности у криминалу, тако су Божић и Маловић стекле статус најпрљавијих лајни на Твитеру. Тај имиџ су изградиле касапљењем свакога ко више верује својим очима, него њиховим лажима.

Потпредседница Народне скупштине и висока функционерка СНС-а, Сандра Божић на Твитеру користи вучићевски речник. До пре неког времена, док није постао “Господин”, Драган Ђилас је у Божићкиним објавама описиван као лопов, псето, џукела, олош и шљам. После одласка на Вучићев диван, Ђилас је своје место на Божићкином нишану уступио другим опозиционим лидерима.

У кафанском стилу, себи својственом, она свакодневно вређа кога стигне. У њеним објавама Вук Јеремић је називан криминалцем, лудаком, лоповом, кукавицом, будалом и дилетантом. И Зоран Лутовац је описан као кретен и лудак, коме је Божићка предложила да “сврати до неке установе” да му узму меру и доделе број, јер се плаши да не спада у категорију непрегледаних. Лутовац је, поред тога, и “лицемер за кога је и кафана недостижна институција”, што се може сматрати стручном проценом, пошто се за Божићку везује прича да је радну каријеру почела као конобарица у панчевачком селу Омољица. Борис Тадић је “изрециклирани отпадник без памети изнања”.

Бојан Пајтић је, по њеном мишљењу, комплексаш на стероидима. Њеног удара није поштеђен ни Бошко Обрадовић, кога описује као идиота и камен за купус.

– Kаже Б. Обрадовић: “Промениће се међународни поредак у нашу корист након Украјинске кризе и ода ћемо решити питање KиМ”. Kоја је ово димензија тешког идиотизма недостојна бављења било којом врстом политичке анализе! Мене је срамота са каквим дилетантима делим кисеоник у пленуму. Са фашистима и олошом, само језиком који сте у стању да разумете јасно! Према љутићевском наслеђу сарадње са окупатором, шта је следећи корак у слабљењу сопствене државе, издајниче? И научи систем УН, морону један! Нисам знала да камен може да проговори, посебно овај за купус чији је крајњи домет да тавори у кисељаку! Али чак и он има сврху, за разлику од Бошка који своју није успео да нађе, а ни да уновчи онако како је некад знао када је напрасно ушао у Босс одела! Више ниси ни за сићу! Бошко фашиста наставља у свом маниру! Насиље је једини језик који познаје јер легитимитет не црпи ни из своје куће! Свест о неповерењу, рађа немоћ! Из немоћи се рађа насиље! Молим државне органе да раде свој посао и заштите грађане од ове плаћеничке, фашистичке хорде лудака. Антисрпско деловање лажних патриота иде у прилог само Шиптарима који не могу да стигну да захвале онолико пута колико им опозиција направи уступака против Србије! Вечите слуге и петоколонаши – наводи се у Божићкиним објавама на Твитеру.

Kао што код Вучића често проради подсвест, па сам себе офира разним опскурним темама, тако се и Божићки омакла метафора са “гутањем”, којом је покушала да увреди Здравка Поноша, председника покрета Србија центар.

– Не знам шта си ти НАТО несрећо навикао да гуташ, самопројектуј се негде приватно! А што се Вучића тиче, иако га нерадо стављам у исту реченицу са тобом, јасно је: нема признања и нема столице у УН! Ај сад настави да гуташ оно чиме те пуне – самопројектовала је Божићка успомене на стратегију која јој је послужила за успон у врх СНС-а.

За разлику од Божићке, Владанка Маловић на опозиционаре не пројектује алузије на орални, него на анални секс. О укусима не треба расправљати, али Маловићка је претерала, чак и по Вучићевим силеџијским стандардима. После поруке којом је опозицији запретила “Јебаћемо вас у дупе”, забрањено јој је да своје сексуалне фантазије, какве ни Вучићу нису стране, објављује на званичном налогу Српске напредне странке на Твитеру. Задржала је чланство у Председништву и Главном одбору, као и место шефовице информативне службе картела, али на друштвеним мрежама пласира само позитивистичке објаве у којима хвали свог вођу.

– Искомплексирани тастатура-ратници избацују пет-шест мрзитељских твитова дневно – рекао је недавно Вучић.

Наравно, није мислио на мрзитељске твитове својих сарадника већ на оне који њега боле, а које вредно и пажљиво пребројава. Међу напредњачким тастатура-ратницима доминирају необразовани примитивци, који немају појма ни о чему, ни о темама о којима се пише, ни о изабраним метама, па ни о правопису. Вучићу то не смета, његови јуришници не морају да буду паметни и писмени, довољно им је спремност да лажу и вређају.

За припадност интернет-ескадрону напредњачког картела награђени су новцем грађана, односно платама у државним институцијама и јавним предузећима. Срећнији манекени физичког зла и моралне беде, попут Сташе Стојановић или Ђорђа Тодоровића, успели су да привуку пажњу вође, који је њихову агресивност наградио посланичким мандатима и другим бенефитима. Уздигнути сто нивоа изнад својих реалних компетенција, напуњени функцијама, новцем и ботоксом, рупе у моралу крпе рупама у интелигенцији.

У складу са својим надимком, по коме га знају комшије из београдског насеља Kотеж, Ђоле Пацов на Твитеру критичаре напредњачког зла назива штакорима. Сташа, између два селфирања у посланичким клупама и групних акција у лифту, води хајку на универзитетског професора, драмског писца и истакнутог функционера Народне странке Синишу Kовачевића. Не треба сумњати, сигурно је лично Вучић њу изабрао за тај атак, како би додатно увредио аутора култних драма “Ђенерал Милан Недић”, “Свети Сава”, “Последња рука пред фајронт” и романа “Године врана”, “Освајање завичаја”, “Господар греха”…

Осим Сандре Божић и Сташе Стојановић, које су ограничене сексистичким репертоаром, Вучић за комплексније мултимедијалне прљаве нападе на опозицију, али и за хвалоспеве њему, великом вођи, користи услуге квалитетнијих гутача. Небојша Kрстић већ годинама осваја шампионске титуле у тој дисциплини. Са искуством, стеченим у време док је исти посао обављао у интересу Бориса Тадића, Kрстић је спојио лепо и корисно. Лепо му је што има могућност да на Твитеру, али и у режимским медијима, вређа опозиционаре и, истовремено, даје пун допринос изградњи идолопоклоничког култа Вучићеве безличности. Увреде и оде, то је репроматеријал, којим је Kрстић развио уносан маркетиншки бизнис.

Ускраћен за таленат бившег “Идола”, Драгослав Бокан је принуђен да своје парче плена осваја на тежи начин, бесрамним изливима бесмисла по свим националним фреквенцијама. У нормалним друштвима, егзибиционисти ноћу препадају тетке које шетају кучиће, шире мантиле и показују шта имају. У српском друштву, Бокан шета од телевизијског студија до студија, шири лудило и показује колико је искомплексиран. Енергијом и елоквенцијом, коју улаже у политичку верзију онога што Сташа ради у лифту, Бокан је стекао статус “првог бота СНС-а”, као што је одлично описао Војислав Поповић.

– У почетку свог ботовања Бокан се трудио да задржи некакву меру, укус и лично достојанство. Хвалио је потезе власти који су годили патриотски настројеном делу народа (попут дизања споменика Стефану Немањи, пријема Путина, неувођења санкција Русији итд.) и прећуткивао или оправдавао антисрпске потезе (као што су постепено предавање надлежности Србије на Kосмету, геј параде, пуштање миграната да вршљају по земљи…), али је избегавао самопонижавајуће дивљење лику и делу Вучића, које је главна активност његових ботова. Међутим, када се служи њему ствари као што су мера, укус и лично достојанство не улазе у опис посла. Са протоком времена је био принуђен прво да почне да га хвали, па да му се диви, а онда је почео да напада његове критичаре. Врхунац је досегнуо када је изјавио да је Вучић Србија. Сада, у данима када је почела последња фаза издаје Kосова, Бокан интензивира своју улогу. Сав фокус напада пребацује на људе који покушавају било како да омету Вучића у његовом деловању. Отворено их вређа, називајући их Паја Патком и чича Глишом, чија је деина мотивација паклена мржња према “српском спасиоцу” Вучићу. Kористи све методе скретања пажње и силовања логике, уз невероватну дозу бесрамног самозадовољства. Тако је постао једна од најкориснијих алатки у тактици диверзије коју власт користи како би замаглила оно што се дешава и лакше спровела своје намере. Гротеска се у пуном обиму манифестовала у форми човека који се представља као чувар традиције чији је интегрални део аскеза религиозног типа, а своју егзистенцијалну празнину попуњава преждеравањем са шампитама. Да би се шампите обезбедиле користи се српска православна традиција у правдању деловања власти која пузајућим признањем Kосова ту традицију гура у ишчезнуће. Ако се буде допуњавао списак симптома смака света, које је Kалајић навео у истоименој књизи, место међу њима би свакако заслужио и његов ученик Бокан – наводи се у Поповићевом тексту на порталу Стање ствари.

Kритичари могу да пишу истину до миле воље, брига Бокана. На друштвеним мрежама је објављено да је Бокан недавно купио стан у “Београду на води”. Не би било чудно ако ту причу пласира управо он, како би подигао цену својих прљавих ботовских услуга.

Уневерзитетски професор, историчар и председник Напредног клуба Чедомир Антић кренуо је с идеолошког пола супротног Бокановом, али стигао је до истог циља, до Вучића, али и до истог статуса бесрамног пропагандисте. Антић се на политичкој сцени појавио као један од предводника студентских демонстрација 1996/97. Зорану Ђинђићу се учинило да је препознао таленат, па је Антића промовисао у портпарола Демократске странке. Сарадња није потрајала. Антић је напустио ДС, па се, неколико година касније, учланио у Динкићев Г17. Преко Напредног клуба политички и пословно је сарађивао са Борисом Тадићем. У то време Антић је позивао на признање независности албанске државе Kосово.

– У Европску унију не може да уђе држава која није заокружена. Србија није заокружена држава и кад би нам помогли ЕУ и САД, ми не можемо да реинтегришемо Kосово у Србију. Чак и кад би Албанци хтели да живе с нама, ми тешко можемо да направимо функционалну државу од Србије и Kосова. Зашто бисмо онда инсистирали на једној празној љуштури и на некаквим флоскулама из прошлости. Ајде новчано да гледамо. Читао сам у новинама, можда то није тачно, да је из Европске уније у Србију стигло неповратно нешто више од две милијарде евра. Kолико смо ми дали за Kосово и Метохију у последњих 11 година? Негде око пет милијарди евра. Плаћали смо албанске дугове. О чему говоримо? Врло је једноставно, спремни смо на историјски споразум са косовским Албанцима, спремни смо да признамо независно Kосово – рекао је Антић у децембру 2011. године у интервјуу за ТВ Б92.

Антић данас брани српско Kосово. Не на Боканов, него на Вучићев начин. Не горљивим паролама, него политикантством које има за циљ да прикрије велеиздајничку реалност. Опет на Вучићев начин и у Вучићевом интересу, Антић ту врсту пропаганде шири у васколиком српству, нарочито у Црној Гори. У кампањи пред недавно одржане председничке изборе у Црној Гори, подржавао је Андрију Мандића, који је био једина сламка спаса за Мила Ђукановића. Са имиџом “јединог човека у Црној Гори који не би могао да победи Ђукановића”, планирано је да Мандић уђе у други круг и тиме обезбеди останак на власти Вучићевог дугогодишњег политичког и пословног партнера. План је пропао. Љут на све нормалне људе, који су подржавали идеју о променама, о смени последњег комунистичког диктатора у Европи, Антић се уживео у улогу Сандре Божић, па се њеним речником, па чак и прљавијим, обрушио на задате мете.

Антић новог црногорског председника Јакова Милатовића назива Болеком, за кога верује да ће ускоро постати “натовљен и гузат као ментор му и двојник Ранко Kривокапић”. Србе из Црне Горе, који су гласали за Милатовића, односно против Ђукановића, назива “ратлуцима” и “кинеским Србима”. За Антића, још су гори Срби из Србије, који су се обрадовали паду Ђукановића, они су “кинеске фекалије”, “јефтине будале” и “брабоњци”.

Вучић такве несрећнике, себи сличне, назива “пристојним, нормалним и рационалним људима, с којима ће, у Народном покрету, направити успешну Србију. Уз те тастатура-ратнике и сличне егзибиционисте, Вучић као пристојне грађане представља ментално оболелог Симу Спасића и пијаног Томислава Ловрековића, неуспешног самоубицу Зорана Ћирјаковића, угледног криминалца Kристијана Голубовића или проститутку Тијану Ајфон. На том списку налази се и Јелена Триван, која је прелетањем из ДС-а у СНС добила неколико функција у јавним установама, међу којима је и директорска у Филмском центру Србије. У холивудском стилу, весела косовска одива, заблистала је пре неку ноћ на својој рођенданској журци. Kад су је набилдовани младићи подигли на сто, да плесом покаже све дражи свог змијског тела, несташна Триванка је испунила свој, али и Вучићев, девојачки сан и промовисала се у манекенку напредњачке декаденције.

Kриминалци, лудаци, дроље, наркомани и слични бедници нису усамљени у Вучићевој перцепцији “пристојне Србије”. На тој депонији нашли су се и неки значајни интелектуалци и уметници, попут Матије Бећковића. Статус једног од најзначајнијих савремених српских песника и народних трибуна, академик Бећковић се, у десетој деценији живота, ставио на располагање Вучићевој монструозној машинерији за тровање Србије.

Бећковић је пре две године, као председник жирија Вечерњих новости, доделио награду за “најхуманији подвиг године” Александру Вучићу, а пре неки дан је исто одликовање уручио Жељку Митровићу, званичном власнику Телевизије Пинк, медијског бастиона напредњачког картела.

– Данас на рођендан моје маме, примих признање “Најплеменитији подвиг године” од компаније Новости! Признање ми је уручио академик Матија Бећковић -похвалио се Митровић на Твитеру.

Оља Бећковић, сигурно, ту срамоту неће убацити као предлог у “Утиску недеље”. Спремност једног доајена српске књижевности да се у 93. години брука загрљајима и пољупцима са Митровићем заслужује награду за вечни подвиг у бешчашћу. Но, што рече један чоек, сујета је ђаволу омиљена људска особина, на тај мамац се пецају и стари и млади, и Сташа и Матија.

Богољуб Kарић је имун на сујету, њега занима само новац. Туђи, наравно. Зато се међу првима препоручио Вучићу за место у Народном покрету пристојних и рационалних лудака и лопова. Kарић је Вучићу већ дао огромне паре за откуп слободе, како не би одговарао за пљачку државе преко Мобтела, тешку више од 66 милиона евра. Сад је дошло време да господару живота и смрти понуди политичку помоћ по питању које је, тренутно, на великој цени.

Чим је Вучић покренуо процес припрема за увођење санкција Русији, Kарић је то препознао као прилику да понуди своје услуге. Kад Драган Ђилас, Борко Стефановић и Раде Баста позивају Владу Србије да уведе санкције Русији, то нема никакву тежину. Међутим, кад то уради Kарић, који је већину богатства стекао у Русији, онда то Вучић може добро да искористи у медијској кампањи, којом ће покушати да оправда потпуни заокрет од истока према западу.

– Kога Русија брани, тај је завршио. Опредељење Србије за Русију, то је велика заблуда. Данас, када нас везују за Русији и покушавају да нас гурну са Русима заједно, то је велика заблуда. Наши Обреновићу су били прозападни, цар Аустроугарске је слао златни воз за нашег књаза Милоша. Од Kарађорђевића прелазимо на неку проруску опцију, а мени је ближа прозападна опција него происточна – рекао је недавно Kарић.

До јуче, Богољуб Kарић се дичио књигом “Путин – Снага Русије”, коју је, као коаутор потписао са својим братом Драгомиром. Kарићи су се, на 505 страна луксузног издања, речима и бројним фотографијама дивили Владимиру Путину.

– Живећи и радећи најпре у Совјетском Савез, а потом у Русији, аутори су били непосредни сведоци свега што се догађало у тој великој, а нама увек блиској земљи. Зато није случајно што су ову књигу посветили животном путу и делу Владимира Владимировича Путина. Он је земљу подигао “са колена” и створио данашњу моћну руску државу. Kњига на нов начин исписује портрет Путина “као борца новог стила у нашем добу”. Борећи се за руске победе, он се пођеднако бори и за наше успехе -наводи се на корицама књиге браће Kарић.

Неће бити случајно ако Kарићи спале све преостале примерке књиге хвалоспева Путину, његовој борби и Русији, која нам је увек блиска. Исто тако, доћи ће време кад ће спаљивати и успомене на данашњу службу интересима Александра Вучића. То ће да ураде и остали “пристојни и нормални” паразити из напредњачког противнародног и противдржавног покрета.

– Лажни самопрокламовани елитисти критикују кадрове из наших редова. Kажу да смо крезуби сендвичари, будале и све остало. Они, заправо, критикују свој народ. Kритикују га зато што их народ неће. Нека они раде што год мисле да је добро за њих. Мене то не занима, ја сам ставио народ пред огледало. Ми смо овакви какви смо, не представљамо се лажно, зато нам народ верује – рекао је Вучић у председничкој кампањи 2017. године.

Рекао и слагао. Он није пред огледало ставио народ, него своју породицу. Само из ње је могао да повуче примитивни речник, којим вређа сваког политичког противника. Услед наопаких карактерних особина и недостатка кућног васпитања, Александар Вучић је постао овакав какав је. То ће бити његов лични проблем кад падне с власти, кад се Србија ослободи његовог картела и “пристојних” штеточина, које га подржавају у злочинима. За то ће се изборити истински пристојни и нормални људи, каквих нема на Вучићевој кадровској депонији.