НАЈВИШИ правни акт ће, по свему судећи, морати да се мења.
Ове измене највише диктирају пут Србије ка Европској унији и дијалог о будућности Косова и Метохије. Јер, процењује се да ће неке уставне одредбе морати на дораду ради усклађивања са законодавством ЕУ, али и да ће договорено решење са Приштином морати да се угради у највиши правни кат.
Без обзира на то што је за ову операцију неопходна подршка најмање две трећине посланика у Народној скупштини, кључни политички актери убеђени су да је то могуће спровести.
Премијер Србије Ивица Дачић не искључује могућност да промена највишег правног акта буде на дневном реду ”уколико се дође до обострано прихватљивог решења за Косово и Метохију”.
– Свака иницијатива или предлог у том смеру мора да буде део озбиљног политичког пакета и исцрпне стручне расправе, јер је за тај крупан потез неопходан најшири национални консензус – рекао је Дачић за ”Новости”.
Ни министар правде и члан председништва СНС Никола Селаковић не искључује могућност уставних измена.
– Када једног дана буде ушла у Европску унију, Србију очекује промена Устава, јер је кроз то прошла свака земља на том путу – каже за наш лист Селаковић, чија је странка још пре две године предала званичан захтев за измену Устава, по којој би се број посланика са 250 смањио на 125.
ПРЕАМБУЛА МОРА НА РЕФЕРЕНДУМ НЕОЗБИЉНО је предлагати измену Устава због неке парцијалне одредбе попут, рецимо, броја посланика – објашњава за ”Новости” професор Ратко Марковић. – Промена има смисла ако је циљ да се мења функционално и територијално уређење државе. Марковић прецизира да је Народна скупштина дужна да акт о промени Устава стави на референдум, ако се та промена односи на преамбулу, начела, уређење власти, људска и мањинска права, проглашавање ратног стања… – Устав се не би морао мењати због усвајања закона о суштинској аутономији Косова и Метохије, јер он у нормативном делу образлаже тај степен аутономије. Тај закон у суштинској аутономији усвајао би се по уставној процедури, али без референдума.
И Владимир Илић, заменик председника УРС, слаже се да су неопходне уставне промене.
– Залажемо се за измене Устава, јер сматрамо да је потребно смањити број посланика, изменити изборни систем и повећати број изборних јединица и омогућити директан избор градоначелника. То су неки од предуслова за развијање концепта суштинске децентрализације Србије за коју се од почетка залажемо. Постоји очигледна политичка воља да се Устав мења, пошто се томе једино противи ДСС.
Борислав Стефановић, члан председништва ДС, сматра да ће промена Устава, уз одредбе о КиМ, отворити читав низ других питања:
– Осим о броју посланика разговараће се сигурно и о овлашћењима Војводине, мањинским правима.
Промену Устава заговарају ЛСВ и СВМ који захтевају више овлашћења и јачи статус Војводине.
– Тражили бисмо да се убаци одредба да је Србија држава свих грађана који у њој живе и да Војводина добије озбиљније надлежности – предлаже Балинт Пастор, функционер СВМ.
Чедини либерали инсистирали би на измени одредаба о КиМ, као и делова о људским правима, децентрализацији, економским слободама.
Једина парламентарна странка која се чврсто противи промени Устава јесте ДСС:
– Устав представља последњу брану разбијања Србије и отимања Косова и Метохије. Због тога смо сигурни да неће доћи до његове промене – рекао нам је Петар Петковић, портпарол те странке.
Новости
