Ма иди! Шиптарске банде претња држави

СНАГЕ војске и полиције требало би јаче да се супротставе наоружаним Албанацима који прелазе административну линију са Косовом. Они већ 14 година уз благонаклон став војника Кфор и косовске полиције под оружјем упадају у централну Србију и праве штету српском становништву. Углавном краду шуму, али на мети банди је и стока, воће и поврће, а не презају ни од оружаних напада на Србе.

Да је дванаести сат да држава заштити грађане који живе уз линију са јужном покрајином, показао је и последњи инцидент у селу Боровац код Куршумлије, када се Жандармерија сукобила са групом Албанаца, која је крала дрва из српских шума. Ово је, према оцени стручњака за безбедност, само један у низу напада на житеље овог краја, због чега се међу мештане све више увлачи страх и за голи живот.

Дан после сукоба са српском патролом, у ком су рањена шесторица Албанаца, на овом делу административне линије са Косовом у понедељак је било мирно. На месту размене ватре истражни судија Вишег суда из Прокупља затекао је пустош, јер су они претходно посекли око 60 ари шуме у приватном забрану.

– На месту где су Албанци крали шуму пронађен је трактор са дрвима, јакне шумокрадица, чауре од рафалне паљбе и велики број посечених стабала – казао је после увиђаја за „Новости“ судија Ракић.

КФОР И ЕУЛЕКС ЋУТЕ РЕАКЦИЈА Кфора и мисије Еулекс, иако су одмах обавештени о околностима инцидента, изостала је. Да се сукоб, са Жандармеријом догодио потврдила је једино косовска полиција.
– Повређено је шест мушкараца, од којих је петоро лица задобило лакше и једно теже повреде – саопштио је Баки Кељани, портпарол КПС. – Повређени Албанци смештени су Клиничко-болнички центар у у Приштини.
Према изјавама мештана, на око 200 метара унутар простора општине Куршумлија у недељу се водио жесток ватрени окршај, а појединачна и рафална паљба трајала је око пола сата. На попришту је пронађено више од стотину чаура.

– Пуцало се као да је прави рат. Меци су фијукали на све стране, забадали се у дрвеће, земљу, али срећом, заобишли су наше двориште и кућу – причају супружници Радомирка (65) и Радослав Павловић, чија је кућа недалеко од места сукоба.

Они истичу да им Албанци шуму краду готово свакодневно од доласка међународне заједнице на Косово, а само њима су „очистили“ 40 ари. У харање са пушкама у рукама Албанци крећу већ од марта па до касно у јесен.

Одговорност за инциденте које праве Албанци највише лежи на безбедносним структурама на Косову, јер је косовска страна административне линије – готово небрањена. Осим пљачке стоке и крађе шуме у селима куршумлијске општине у протеклих 14 година убијено је десетак мештана, а од последица нагазних мина настрадало и више припадника српске полиције.

Да су српске снаге безбедности поступиле на најбољи начин, сматра Милан Мијалковски са Факултета за безбедност. Он каже да инциденти на рубовима Копнене зоне безбедности трају од 1999, као и да их држава до сада није доживљавала као озбиљнију претњу.

– Осим што краду шуму и наносе штету, Албанци који долазе са Косова су добро наоружани и спремни у случају наиласка полиције – објашњава Мијалковски. – Још је опасније што они вршљају, осматрају терен и утврђују стазе, којима би у случају оружаног напада могле да се убаце борбене групе.

Професор Мијалковски напомиње да је Кфор углавном уздржан, јер је међународним снагама најважнија сопствена безбедност. Највећи део бриге о грађанима они препуштају косовској полицији која на илегалне преласке не реагује.

Да је после последњег инцидента крајње време да Србија преиспита заштиту безбедности у појасу уз линију са КиМ сматра генерал у пензији Момир Стојановић, бивши начелник Војне службе безбедности. Он истиче да би наше патроле требало да жустрије реагују и да не дозволе да дрске групе хулигана тестирају одбрану државе.

– Војска и полиција у Копненој зони безбедности не смеју да буду учаурене у базама. Наше снаге требало би да буду покретљивије, како би заштитиле грађане. Србија не сме да дозволи да се међу народ на југу увуче страх и сумња да им је поред имовине угрожен и живот. Уколико се то деси, народ ће почети да се исељава, а држава ће уз безбедносни проблем добити и политички.

Режим безбедности уз линију утврђен је Кумановским споразумом из 1999, који је дефинисао Копнену зону безбедности са њене северне стране. Две ревизије овог уговора, према мишљењу бившег шефа дипломатије СР Југославије Владислава Јовановића, пропуштене су прилике да Србија затражи да се и са друге стране линије уведе строжи режим.

– Наше власти протеклих година биле су врло пасивне према Кфору, који је допуштао да Албанци прелазе и чине кривична дела – каже Јовановић. – Београд би под хитно требало да изврши притисак на Брисел и Вашингтон, како би међународне снаге на Косову појачале заштиту линије. То је ургентно питање које је могло бити отворено и приликом преговора са Приштином.

Новости