Реконструисана влада најављује озбиљне реформе економије, али Србији је овог часа потребан нови аранжман са Међународним монетарним фондом за рефинансирање доспелих отплата државног дуга, изјавио је сарадник Економског института Стојан Стаменковић. Одлагање отплате доспелих кредита или отплата неких скупих кредита, услов је успешног развоја у наредним годинама, указао је он на јучерашњем представљању новог број часописа „Макроекономске анализе и трендови”.
Према ребалансу буџета за 2013, за покривање дефицита и отплату доспелих обавеза у 2013. години, у наредних пет месеци неопходно је прикупити око 2,3 милијарде евра, рекао је Стаменковић.
Да би се покрио овогодишњи мањак у буџету, држава ће убрзо морати да емитује нове еврообвезнице у износу од 1,2 милијарде евра, чиме се избегава очекивани пад девизних резерви у овој години од око милијарду евра, објаснио је Стаменковић. Већ догодине неизбежно је и ново задуживање државе за додатних 1,4 милијарде евра. Ако би се продао и „Телеком Србија”, само би се одложило дугорочно решавање проблема екстерне ликвидности.
Невоља је у томе што од маја ове године расту камате на трезорске записе продаване од краја 2012. и у 2013. години према њиховој рочности. Због тога расте притисак издатака за камате у буџету, што угрожава извршавање других обавеза из државне касе. Расту камате и на евробондове. Трошкови државе по основу отплате кредита достижу врхунац у 2017. и 2019. године.
Сарадник Економског института Бошко Живковић је указао да склапање аранжмана са ММФ-ом за рефинансирање дуга не значи банкротство државе, па чак ни ризик од тако нечег. Али, ако рефинансирање доспелог дуга 2017. године буде по већим каматама него данас, то би значило ново оптерећење буџета, даљи раст дефицита и смањење способности да се дуг врати.
Према речима Владимира Вучковића, уредника МАТ-а буџетски дефицит у августу виши је него што је планирано ребалансом буџета, иако је током јуна и јула забележено побољшање. На питање „Политике”, да ли то значи да ће уследити још један ребаланс буџета у 2013, он је рекао да треба сачекати још неколико месеци да би се видело како ће се на кретање прихода и расхода одразити измене неких закона, као и мере реконструисане владе.
– Постоји могућност да буџетски дефицит буде већи од очекиваног, али ће се коначни подаци о томе знати тек крајем јануара, а питање је да ли ће у новембру, када би имало смисла радити ребаланс, слика о буџетским кретањима бити довољно јасна. Важније је да се снаге усмере на актуелне мере за фискалну консолидацију и буџет за 2014. годину, јер ће то бити сврсисходније – рекао је Вучковић.
