Иако се Србија некад дичила пшеницом, којој је квалитетом мало која европска сорта могла да парира, више није тако. Последњих година имамо великих проблема с квалитетом јер је на нашим њивама 60 одсто недекларисаног семена.

Шансе за извоз све су мање, а лане су нам инострани купци враћали контингенте брашна и жита. Мађарска као извозник квалитетне пшенице у земље Европске уније већ је преузела наше тржиште које смо традиционално имали у суседној Босни и Херцеговини. Засад још “држимо” Македонију, али не зна се докад.

Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО) и Европска банка за обнову и развој обећале су помоћ Србији да изађе на тржишта Египта и Кине, али тек кад се побољша квалитет.

Милан Простран, агроекономиста, категоричан је и каже да држава мора да се определи хоће ли да производи пшеницу доброг квалитета, каква се у свету тражи или неквалитетну и сточну. Све земље у окружењу Мађарска, Румунија и Бугарска имају правилнике о производњи, једино Србија каска.
– Ми немамо довољно декларисаног семена, немамо развијену агротехнику, нити силосе за висококвалитетну пшеницу. Што се тиче Мађарске, не можемо да се такмичимо јер је та земља чланица ЕУ па прима велике субвенције – каже Простран.

Према његовим речима, права је штета да су нас Мађари захваљујући подстицајима истисли са тржишта суседних земаља јер је наше жито далеко квалитетније.

Мачва, Стиг, Поморавље и Војводина имају све предуслове за узгој висококвалитетне пшенице.
– Мађарска је стотинама година била позната као пустара – земља коња и стоке, а сада нам је преотела тржиште захваљујући нашој аљкавости и малом улагању у аграр – упозорава Простран.

Н. С. Прерадовић – Вести