Будимпешта – Упркос све јачим америчким притисцима, да треба смањити зависност Европе од руског гаса, на шта је и ових дана у самој Будимпешти подсетио и функционер Стејт департмента за енергетску безбедност Амос Хохстин, Мађарска наставља да подржава „Гаспромов” пројекат „Јужни ток” којим би се гас из Русије допремао у централну и источну Европу.
И док политички естаблишмент Европске уније тврди да је тај пројекат у супротности са европским законодавством и чини све да смањи сопствену зависност од руског енергента, Петер Сијатро, министар иностраних послова Мађарске поновио је пред новинарима који су ових дана боравили у тој земљи, да овој земљи треба још један гасовод који ће заобићи Украјину.
Америку с друге стране, како је потврдио Хохстин у Мађарској, брине све већа блискост између Мађарске и Кремља на плану енергетике, јер би то могло да осујети њене планове да изолује руског председника Владимира Путина. Мађарски министар Сијатро на то каже да ће Мађарска бити одана одлукама које Европа заједнички доноси, али уједно моли и за разумевање питања енергетске сигурности средње Европе која је тренутно у незавидном положају.
Европска комисија затражила је од Мађарске, објаснио је Сијатро, да разјасни детаље недавно усвојеног гасног закона, који подржава изградњу „Јужног тока” упркос притисцима ЕУ и трећег енергетског пакета, који подразумева да власник гасовода не може бити и газда гаса, додајући да он није у супротности са одредбама и директивама Европске уније.
Сијатро је још једном подсетио да „Јужни ток” уосталом и није само руски, него европски гасовод, јер 50 одсто капитала улаже руски „Гаспром”, а преосталих 50 процената европске земље, чланице пројекта.
Светске резерве сирове нафте у свету се полако смањују, али расту потребе за природним гасом који је не само еколошки најчистији, већ и према многим рачуницама и економски најисплативији енергент. Те две оцене биле су сасвим довољне Мађарима за доношење закључка –нема оправдања да се гасовод „Јужни ток” не изгради.
Србија, с друге стране, која је спремна за градњу „Јужног тока”, будући да је предузеће за градњу „Јужни ток Србија” добило највећи број грађевинских дозвола, приморана је да чека да се проблем реши на релацији Русија–Брисел, али и да Бугарска настави с градњом, јер без цеви преко тог суседа нема „Јужног тока”.
Циљ и Мађарске и Србије је, како се јуче чуло и у неформалном разговору, да „Јужни”, као и „Северни ток”, обезбеди још један крак за сигурну испоруку гаса земљама централне и источне Европе. Најаве, о којима се и овде у Мађарској причало, да би гас требало да стигне до Европе из Азербејџана, наводном трасом „Јужног коридора”, уместо из Русије, мораће да се преиспитају, пре свега, због неизвесних тамошњих резерви гаса. Дотле је планирани капацитет „Јужног тока”, од око 63 милијарди кубика гаса годишње, сасвим убедљива препорука да се настави са преговорима на релацији Русија – ЕУ, али и са радовима, јер потребе за гасом расту из године у годину.
