МАЂАРСКЕ власти су у овој години у Србију вратиле 4.282 избеглице, сазнају „Новости“ из дипломатских извора у Будимпешти. У овај број укључени су мигранти који су нам послати од почетка календарске године, а не од недавног ступања на снагу новог мађарског закона. Све враћене избеглице пореклом су из трећих земаља, односно са Блиског истока и са Рога Африке.

– Србију сматрамо сигурном земљом и међу мигрантима нема оних који су пореклом из ваше државе – истичу наши извори у Будимпешти.

Како „Новости“ сазнају, од кад су мађарски суседи донели нови, ригорозан Закон о државној граници, српске власти не примају назад избеглице из трећих земаља. Према билатералном споразуму, да би враћање било могуће мора да се сложи и земља која је одбила мигранту азил, али и она у коју он треба да буде враћен.

– Мађари су формирали посебне „транзитне зоне“ близу наше границе, где смештају оне који уђу било преко Хоргоша, било илегално, и затраже азил, али га не добију. Ту их сместе са решењем да морају да напусте земљу, али је избеглице не напуштају добровољно, нити их Мађари физички протерују – каже Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Када се „транзитне зоне“, величине фудбалског стадиона, напуне, избеглице врло често пробију ограду и продуже ка Аустрији и даље, у Немачку. Такође, када мађарски полицајци ухвате мајке са децом, смештају их поново у центре за азил, а не у „транзитне зоне“ и они такође настављају ка западној Европи. Тако је Мађарска добила са зидом оно што је желела – успорила је реку избеглица која је пролазила преко њене територије.

За то време, број миграната који преко Грчке, Македоније и Србије иде кроз Хрватску, не смањује се. Хрватски министар унутрашњих послова Ранко Остојић најавио је зато да ће Загреб можда обуставити прихват избеглица које долазе из Србије. То се десило јуче, када је ЕУ обелоданила да је за Хрватску опредељено 190 милиона евра за помоћ мигрантима. Притом, Хрватска нема обавезу да гради прихватне центре, нити се помиње солуција да ће они који не добију азил бити депортовани Загребу. Насупрот томе, из европских фондова за Србију и Македонију је опредељено свега 27 милиона евра.

– Могло се очекивати да ће Хрватска добити финансијску подршку као чланица ЕУ. Подршка Србији, иако је много дуже суочена са овим проблемом, далеко је мања, јер за земље кандидате за чланство у ЕУ важе друга правила и други фондови – објашњава Ђуровић.

Он додаје да се такође може очекивати и да Хрвати, када им Мађари затворе границу, затворе границу према Србији, што ће продужити време боравка миграната код нас. Велики избеглички талас тек креће из Грчке, у којој су почели да се празне кампови из страха да и Немачка не закључа своја врата. Додуше, Хрвати ће имати проблем и са такозваном „босанском рутом“, на коју мигранти лако могу да се преоријентишу.

– Не очекујем смањење прилива избеглица. Ово је трка с временом, на коју утиче порука Немачке да ће затворити врата, градња зида у Мађарској, најављена јача контрола границе Турске и Грчке, а појавиће се и „хот спотови“, места где мигранти годинама чекају решавање захтева. То сад пожурује оне који имају намеру да се пробију до Немачке – рекао је Остојић.

Ако Немачка престане да прима избеглице и Мађарска се „закључа“, Хрватска ће обуставити прихват избеглица, децидиран је Остојић. Она евентуално може да настави транзитирање ка Словенији, али само ако и она не „спусти рампу“.

„ТАЈМС“ ОТКРИВА: ЕВРОПА ПРОТЕРУЈЕ

ДЕПОРТАЦИЈА прети стотинама хиљада миграната којима је одбијен захтев за азил у земљама ЕУ. Они ће, током наредних недеља, бити силом враћани тамо одакле су дошли. Помиње се да ће то бити земље порекла избеглица, али остаје отворено да ли ће се на списку наћи и државе из којих су мигранти са Блиског истока, Африке и Азије ушли у Унију. Британски „Тајмс“, позивајући се на „тајни план“ ЕУ, наводи би у том првом контингенту могло да се нађе око 400.000 људи.

Уколико земље, попут Нигера или Еритреје, не пристану да приме назад своје економске емигранте, Брисел има намеру да им запрети повлачењем помоћи, отказивањем трговинских споразума или визних аранжмана. У нацрту текста о коме ће данас разговарати министри унутрашњих послова ЕУ, предлаже се да се више избеглица враћа у њихове земље, „јер би пораст броја оних који су враћени, могао одвратити илегалну миграцију од доласка у Европу“.

Предлог тог „тајног плана“ такође садржи одредбу по којој ће земље ЕУ држати у притвору хиљаде тражилаца азила којима је одбијен захтев, да би их спречили да избегну депортацију.

Кабинет немачке канцеларке Ангеле Меркел усвојио је јуче концепт по коме он, као централа федералне власти, преузима политичко вођство по питању избеглица. У ту сврху оформљено је одељење које ће координирати задацима подељеним различитим министарствима, а на његовом челу биће Петер Алтмајер, шеф канцеларкиног кабинета. / И. СТАНОЈЕВИЋ

Г. ЧВОРОВИЋ, В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ