Мађарске димензије “Јужног тока”

Мађарски део гасовода ће почети да се гради према плану – у априлу 2015.године. Први гас ће у Мађарску стићи почетком 2017. То су најважнији закључци преговора које су у Будимпешти водили мађарски премијер Виктор Орбан и председник ОАО „Газпром“ Алексеј Милер.ⁱ Рад у свему према плану – ето то је оно, што је из различитих разлога недостајало другим учесницима у пројекту „Јужни ток“ – Бугарској и Србији.

Следећа етапа у изградњи мађарског дела гасовода ће бити пројектантско-истраживачки радови, територијално планирање и процена утицаја на спољну средину. Одговарајући уговор су потписали заједничка пројектантска компанија South Stream Hungary Zrt и међународни конзорцијум пројектантских организација.ⁱⁱ „За 1.тромесечје 2014.године планира се завршетак израде техничких целина пројектантске документације које ће одредити маршруту гасовода по Мађарској“ – подвлачи се у изјави за штампу „Газпрома“. Осим тога, Алексеј Милер и Виктор Орбан су „подвукли значај гасовода за развој инфраструктуре потребне за транспортовање гаса, као и за економију Мађарске и обезбеђење поузданости у снабдевању европских земаља тим енергентом.“ⁱⁱⁱ

Мађарска је од самог почетка сматрана за најбитнијег учесника у пројекту „Јужни ток“.Документима који су усаглашени још 2008.године се предвиђало да главна грана гасовода до аустријске разводне станице у Баумгартену води преко Бугарске, Србије и Мађарске. Ипак већ су тада, због све јачих отпора Европске уније према реализацији пројекта „Јужни ток“, „Газпром“ и мађарски енергетски концерн МОЛ припремили резервну варијанту по којој би се гас транспортовао у Северну Италију. Према тој варијанти је требало да улогу разводне станице у Баумгартену преузме иста таква станица у мађарском граду Варошфелд.

На крају управо се та варијанта показала искористивом. Мађарска се, за разлику од Аустрије, показала као партнер који има осећај за одговорност. Власти земље су на бази међувладиног руско-мађарског споразума од 25.јануара 2008.године пројекту „Јужни ток“ дале статус „пројекта од националног значаја“. У јануару 2010.године у оквиру реализације пројекта формирана је заједничка пројектантска компанија South Stream Hungary Zrt. Њу сачињавају, уз паритетну поделу, ОАО „Газпром“ и компанија MVM Zrt. Од тада послови у оквиру постигнутих споразума иду поступно и успешно, за разлику од Србије у којој су питања о енергетској сарадњи са Русијом одмах постала предмет унутарполитичких „размирица“, и Бугарске са њеном традиционалном „клацкалицом“ Запад – Исток, па Исток – Запад.

Шта је главни разлог за углавном успешну сарадњу Русије и Мађарске у сфери енергетике, без обзира на несугласице како финансијско-економске природе, тако и чисто политичке, које се повремено појаве између Москве и Будимпеште? По свему судећи, одговор на то питање се налази у равни менталитета мађарске елите која води земљу, и која без обзира на своју идеолошку „оштрину“ и одређени протекционашки тренд ипак јасно схвата карактер национално-државних интереса и објективну „уграђеност“ своје земље у регионалне и општеевропске процесе. А такво разумевање је изузетно важно управо у сфери енергетске поузданости. Посебно када у Европи влада финансијско-економска криза.

Премијер Мађарске Виктор Орбан је изговорио и пророчке речи: „Европи је Русија потребна. Пре или касније, а пре – пре него касније, затребаће нам стратешки савез са Москвом“. Према подацима Европске комисије која се тако активно супротставља реализацији руских пројеката у вези са гасом – само Русија и Норвешка (успут – која такође није члан Европске уније) представљају једине стварне испоручиоце гаса земљама ЕУ.^iv

Тако да све веће потребе Европске уније за „плавим горивом“ осим њих нема ко да задовољи. У октобру ове године „Газпром“ је европским потрошачима испоручио 13,48 милијарди кубних метара гаса – скоро 17% више, него у октобру 2012.године. „Газпром“ наставља да и даље обезбеђује повећане захтеве Европе за руским гасом“ – подвлачи Алексеј Милер.^v

А главни задатак је како да се обезбеди безбедност и непрекидност транзитних испорука. На том плану баш „Јужни ток“ са његовом дугачком и разгранатом структуром и обећаним количинама испоруке од 63 милијарде кубних метара гаса за читаву Европу има дуготрајан значај. То у Мађарској и у осталим земљама Централне и Источне Европе добро схватају, те су се у области енергетике окренули сарадњи са Русијом. Таква сарадња, успут, не угрожава обавезе тих земаља према Европској унији. Напротив, Мађарска, Словенија, Бугарска, Хрватска и остали учесници у пројекту „Јужни ток“ себе препознају као гаранте за енергетску стабилност Европе и као активне играче на том пољу. Министар економије и енергетике Бугарске, Драгомир Стојнев, изјавио је 12. децембра у Бриселу, после сусрета са Гинтером Етингером, комесаром ЕУ за енергетику, да његова земља неће одбити да учествује у реализацији пројекта гасовода „Јужни ток“. „За нас је тај пројекат изузетно важан на економском плану. Он ће Бугарској донети хиљаде нових радних места, стимулисаће економски раст, и зато га ми нећемо одбити“, – закључио је бугарски министар.^vi

Међутим, не треба да се сумња да ли ће Европска унија одустати од својих покушаја да „Јужном току“ направи конкуренцију преко својих пројеката, између осталих и „Набука“.Како у вези с тим тачно наводи шпанско интернет-издање Publico.es – „Велика игра“ се наставља, и ратовима због гаса се крај не назире.“ А што се тиче „Набука“, како пише коментатор Publico.es Назанин Армањан, тај пројекат је испао „мртворођенче“, зато што је „пре био политички, него комерцијални“ и зато што је за циљ имао једноставно „да Русију остави без прихода“. Ауторка наводи цео низ разлога због којих је „Набуко“ поражен у борби са „Јужним током“. Како се каже у шпанском журналу – „Москва, Кина и Иран су на неколико година унапред покуповали велики део средњеазијског гаса, тако да Набуко једноставно није имао шта да транспортује“. Осим тога, „Москва је предложила Бакуу да од њега купи сав гас по повољној за њега цени“ како би Набуко остао без робе за превоз“. Најзад, појавиле су се и сумње у „снагу Азербајџана, који свој гас продаје и Ирану, у његове могућности да обезбеди пуњење цеви са 50 милиона кубних метара гаса. Јер за сада та земља производи само 27 милиона кубних метара.“^vii

Без обзира на то, Европску комисију ни мало не збуњују неприлике у вези са Набуком. 2014.године треба да се одрже избори за Европски парламент, пуни „претресања“ највиших извршних органа ЕУ. Тако да европски комесари журе да бираче, који би да „скрену удесно“, обавесте о својим достигнућима. Напред поменути Гинтер Етингер, који се није задовољио резултатима преговора са бугарским министром, изјавио је да ће Европска комисија преговарати са Русијом о поновном закључивању међувладиних споразума са шест земаља ЕУ о „Јужном току“. „Европска комисија ће представљати адвоката тих држава, дајући им правну експертизу. Ми ћемо радити на основу мандата који су нам дале њихове владе“, – рекао је Етингер. Према мишљењу Европске комисије, споразуми између земаља кроз које ће проћи „Јужни ток“ и Русије нису сасвим у складу са европским нормама у односу на конкурентност и захтеве „трећег енергопакета“.^viii

Борба на енергетском пољу се наставља…